Српски народ

<Бгрвт в ч -

ЈРЛ€КИ НАРОД

I февруап

I Почетак нове године обележен Јје срећно дедном угледном нацијонално-културном манифестаци. ром: Изложбом српских уметиика коју је приредило Министарстао просвете, а отворио Министар просвете, Г. Јонић. Ова изложба показала се богати.ја, садржа.јни.ја од свих осталих, сразмерно не малобро.јних, што смо их имали ,у Београду у току последн>их година; више него осамдесет излагача са око две стотине радова пружили су нам овај пут једну одиста репрезентативНу и. може се одмах утврдити, врло позитивну смотру наше савремене ликовне уметности. Та смотра испала је у толико разноврсни.ја и занимљивша што су у њој учествовали претставници и то махом највидни.ш — свих наших живих умбтничких нараштаја. Почињући од најстарших са мадстором Урошем Предићем на челу, па све до најновијега. до Душана Ристића који је веома успешно дебитирао баш на овој изложби — видели смо ту читаву једну одабрану поворку наших уметника, нарочито сликара чи.ји нам радови предочавају у њеним главним моментима и етапама. једну такорећи полустолетну епоху српског живописа. Урош Предић изложио је три свежа, најделикатније раћена „Предела" и једну снажно и широко моделисану „Главу". Њему се придружују сликари из некадашње групе „Лада" и сродних струда чији се стваралачки елан живо и плодно продужује и у нашу данашњицу. Тако пре свега код Бете Вукановић која је дала један грандиозан женски портре, ведру мртву природу „Руже" и, колористПчки, у валерАма, изванредно фино изведену композицију „Зец"; затим код Драгомира Глишића који је у једном смиреном педсажу и у мртвој природи „Цикламе" поново осведочио своје солидно знање и прекаљен укус; код Боре Стевановића, коди де у дедном шумадиском и у дедном београдском мотиву развезео своде сенчасто-злаћасте тонове; код Миодрага Петровића, коди нам у сводим тихо просунчаним педсажима дочарава такоће свеже шумадидске и моравске крајеве — исто као и код Милоша'Голубовића — „Портре гће Р", и „Предео" — или Здравка Секулића, кр.ш де, крај дедне интересантне „Студиде" за фреску к 1 'едне V маснод боди („Дечида глава"), дао и два хитра цртежа оловком („Студија мачке и козе"). Један ефектан прелаз из у битноме реалистичког гледања и уобличавања свих тих сликара ка једном смелидем, субјективнидем нач^ну сликања претставља Светислав Страла: док у његовим мртвим природама (масном бојсм) влада савршени, да, виртуозни реализам (саовим фрапантно у онод са црним луком), о_н се у сводим „Пределима" (у бујном, готово пастозном акварелу) ©белодањуде као визионар ро■мантичног, терне-ровског замаха ® уобразиље. Скроз субдективан, лиричан де и Стојан Аралица, чкји се танани, блештави потези кичице усклађуду махом у неке гиздаве колористичке и светлосне „штимунге", без обзира на •го да ли је предмет слике каква фигурална „студида" или мртва природа. Противно овоме, Васа Поморишац ставља своде сочне в компактне боде широко и тонски исто као што и облике третира пуно пластички и реалистички, не искључуду и при томе ипак ни извесну стилизациду изиутра. Једна бизарна „Кармен" и један угодан, богат „Ентеридер" упечатљиво илуструду цео његов начин. Михајло Петров ради такође једрим, пастозним бодама и крупним потезима кичице чиме иарочито у сводим педсажима, постиже ефект неке опоре свежине н чулности, док д.е v његовод луминозно! темпери „Из мога атељеа" тежиште на дедној деликатнидод, готово декоративнидод ком позициди линида и облика и на еходнод хармоничнод распбдели светла н сенки. Лаком, титравом

игром светлих н загаситих тонова одликују се превасходко и платна Младена Јосића — најуспелије: „Ентеридер", — док је Никола Бешевић у љупком портрету „Мојз ћерка" показао иаддасније вештину сво.је кичице као и деликатност сврга осећања. Сасвим за себе, сбм, на надистуренијем рту нашег модбрног сликарства хтоди Јован Бијелић; сам, све ослобођениди од конвенција и све дубље утонуо у сопствено надличниде осећање и убеђење. Изложио де, и овад пут, дедан „Предео ". Та. т.ема коду .де он већ такоргћи стандардизовао постала де за њега као кека апстрактна форма, Али баш кроз ту анстрактну форму до.лази крд ње га до надживљег израза оно најксректниде, -надбитније:. емоција, најприсниди и надустрепталиди сликарски доживљад. Нека варош, некн торањ и куће у некем тмуром брдском пределу; цода вгрош? коди предео? не зна се, а и не вреди много знати — али каква суморна страст и сањарида, каква магида у то.ј чуднод хармОнкди тамно-зелених, зеленкастосурих и бледорумених тонова ксју тако жестоко оживљуду две

вић (акварел „Предео") иду, на против, за живим, жарким колористичким ефектом ко.ш им се пружа у пуно осветљецод фигури, исто као и у педзажу. Портре С. 3." и „Дечко са улице" од Момчила Белобрка исто су толикс апартни у карактеру и схватању колико и у својим особеним. флуидним бодама. Свежа непосредноет концепције и придатан, хитар потез кичице чине главну врлину и Ђуре Радоњића („Парк код Мањежа", „Басен у врту"), Антона Хутера („Композиција"). Споменке Павловић (..Сестре". „Ентеридер") и Ант& Абрамовића („Авалски пут", „Лелица за столом"), док Фрања Радочај („Мртва природа"), а и Светолик Лукић у сводим педзажима и „Ентеријеру" показују дедну строжију. зналачкиду сажетост боја као и у форми. Живописни, иако у боји нешто тешки, монотони мотиви „Са Калемегдана" од Живка Стоисављевића служе као згодна сценариа ~3а мноштво, читаве масе занимљивих ситних фигура изведених са неком готово старохоланђанском вештином и имагинозношћу. Од Станке Лучев запажен де дедан чудан, интересантан „Ауто-

МИХАЈЛО ПЕТРОВ: ИЗ МОГ АТЕЉЕА

три мрље пламтећег цинобера!... Јован Биделић де данас, несумњиво наш надособениди и наддубљи лиричар боде. Тад колористички пир се продужуде, шири, преко целог деднсг низа наших модерних сликара, у разним варидантама и градацидама, под мање или више дасном нотом: код Милоша Вушковића -г- нарочито у „Портреу гђе Б. са ћеркрм" — са неком ведром и живахном г.рацидом; код Лазара Личеноског (педзаж „Жито") са усрдном и деликатном задубљеношћу у тиху поезиду живе природе; код Мила Милуновића са зналачком нидансираношћу и, такорећи, под сурдином („Предео"); код Јефте Перића у ведрим, свеже бодадисаним визидама старог Београда; код Ивана Табаковића у одабраним тоналитетима и декоративном линеарном складу једне мртве природе; код Ивана Радовића у одлично постављснод и колори. стички врло живод студиди „Сељак"; код Миленка Шербана у два лепо уочена и технички савршенр изведена београдска мотива; код Николе Граовца у дедном смиренрм педзажу („Ђерам") тако снажних и нежних бода; код Светислава Вуковића као под неком лаком сиврм маглом. у онод његовод барркнр заковитланрд фигуралнод „Композициди" — а код Ђорђа Поповића („Портре") са неком штедром, архаизирадућом рафинеридом. Зора Петровић наглашава у сво.шм платнима („Ентеријер", „Мртва природа") првенствено тон, волумен и материду, а тек као узгредно и саму боду као такву. док Радмила Ђорћевић (два портрета и педзаж „Панчевачки мост") и Јелисавета Петро-

портре"; од Босиљке Валић три у крлориту као и карактеру добро постављене портретске студиде; од Ф. Драбека дедан дискреТан мушки портре и дедан предео. Мећу надмлађима истакли су се: Радмила Зотас ко.ја поддеднако умешно рукуде масном бодсм као и пастелом; Љубиша Наумовић чида је велика Портретска студида „Јужносрбијанка" у боди нешто сирова и прешарена, али чиде композициде „Рибари" и „О.рачи" делуду угод. но сводим језгровитим, више загаситим тоновима и широким потезом кичице; Мирко Даљев, у чидем се „Пределу", као и „Мртвод природи" оглашава дедна искрена сликарска осећајност; Љубомир Анћелковић коди у танано маланим акварелима „Скица за портре" и „Везиља" показуде надделикатнији смисао за линиду као и за боду — и, надзад, већ у почетку^ споменути Душан Ристић, у чи.шм се омањим платнима „Шкољка" и „Фигурина" огледа дедна висока и особена уметничка култура и дедна већ зрела, супериорна сликарска техника. Од графичара ваља споменути на првом месту Бранка Митриновића. Његове три „Скице за витраж" претстављаду дедно дело отменог, прекаљеног укуса и стала изведено стррсо у смислу материде и примене. Таква присна условљеност стила техником, овде, техником оловке, опажа се и код Љубе Ивановића коди де и овад" пут дао неколико од сводих језгровитих, садржадних цртежа. Прелаз акварелистима означуде Дратослав Стојановић, своде хитре, згодне карикатуре који уме укусно да бодадише („Циганин", „Из Митровиде").

СВЕТИСЛАВ СТРАЛА: АК8АРЕЛ

Лепоту педзажа. нарочито, цветних, летњих предела, дочараваду акварелом: Милица Чађевић,. Ј. Самојлов, Владимир Ристић, Миомир Денић , — коди је уз то дао дош и два сценографска пројекта, — Бора Анђелковић и Александар Милосављевић, док се Милош Бабић, Петар Лазаревић и, нарочито. Стеван Станковић успешно огледаду у техници п4стела. На челу ва.јара стоји Тома Росандић са строго реалпстички моделисаним портретом Момчила Живановића у броИзи и Више идеализован.ом главом у мермеру Стеве Тодоровића. Риста Стијовнћ дао де два нова одлична уаорка своје суптилне и зналачке уметности у фино стилизованом дрвеном рељефу „Св. Ђорђе" и у дедном витком. устрепталом &енсјсом акту (и«о у дввету). Михајло Томић Измоделисао је врло живо н са пунб карактера и сличности Портре сликара М. Шербана. Марко Брежанин показуде у сво.јим дрвеним скулптурама „Б. СтаНковић" и „Дечко"

пластичног осећања и знатне техничке вештине, док му де велика фигура (такође у дрвету) Вука Караџића сувише жанерски, такорећи фолклорски схваћена, а и у погледу сличности и израза недовољна. „Портре А. В." (у бронзи) од Драгана Ристића моделисан је са неком тврдом, оштром сигурношћу и делује у карактеру, живо и непосредно, док је Светомир Почек, у дедној „Женскод глави" (такође бдонза) сводом широком, меком, такорећи сликарском техником постигао сличан ефект. Ако укажемо дош на радове (два женска акта и дедан рељеф митолошког предмета у бронзи) Живорада Михајловића, на једну складну женску фигуру Борђа Ораовца, једног „Хераклеса" од Радете Станковића и портре „Мода мадка" од Ивана Таслћа, завршили смо ову летимичну смотру ва.јара — са њоме и цео наш извештад о Изложби српских уметника. Тодор МапојловЈзћ

0Т0Г0ДНШЊНЦ4 0Р00Н0Г П030РИШТД У ПАННЕВУ

(Наставак са 7-ме стране) Уз ужу сарадњу Васе ЖивКовића и Ђорћа Тамбурића. Никола С. Ђурковић почи^е врло жив рад на организациди позоришта, преводи комаде, пева песме н компонује музику За комаде на своде с^ихове и на стихове попВасе. Захваљудући такО еложном и екзалтираном прегнућу. Панчевачко „хУдожестВа љубеће добро творно др^жство" приредио де своју прву претставу на дан 4/17 данузра 1844 готине. приказудући Два оца и Пијаницу. Претстава де успела у свакбм погледу. Одушевљени трГовци сакупили су 3.000 форината после тога, за набавку гардеробе, декорацида и осталих потреба по зоришних. Нарочито де била успела претстава Стеријиног Бајазита или Светислава и Мнлеве, коду де друштво одржало 19 априла (односнО 2 мада) исте године, и кодод су присуствовали и „многобродни страни Србљи". Последња претстава била де 19 априла (односно 2 мада) 1845 године. Да ли је и после тога датума прирећена још кода претстава — нема веродостодних података. Две године доцније, Ђурковић са сводом тр\'пом шзелази у Београд на позив БеограДСког Читалишта. ЂуркОвић обнавља позоришнч живот у Београду 1-5/28 мада 1847 године. Тад пеРиод и такав рад Ђурковићев непосредно је уТицао на развод домаће драме. После низа врло успелих претстава са трупом која де за оно време била по бро.^ веома \ака (око 20 чланова) а по талентима врло пристодна. попуњена наддаровитидим дилетантима, Ђурковићев рад у Београду поклецнуо де Фатално 1848 године. „По ликвидацији Револуциде". Ђурковић се опет бацио на прирећивање претстава у Панчеву (крадем 1849 и у току 1850 године), а 1/14 маја 1851 ступио де у сдужбу Дунавског паробродао-

ског друштва. Служио де по његовим агенцидама у Панчеву, Будимпештн, Солноку, Коморану и Сбдеку. где де трагично завршио и свод живот, самоубиством на дан 25 децем&ра 1875 године (по старом). Тако је бедно завршио дедан велики позоришни трудбеник, чиде заслуге дош ни данас нису одмерене како треба, дедан екзалтирани националист и културни првоборац. После њега, странице позорит не историде града Панчева празне су. Повремени позоришни догађади не значе више епоху. Они само проистичу из доба Николе С. Ђурковића, као сда.даи одблесци... ЈБубав панчеваца према позори шту. за коде се живо интересуду и одличном посетом омогућуду му опстаНак; њи-хов смисао за сваковрсна културна стремљења и дубоко национално осећање до казу.ју да у њима доште живи дух њихових дедова. оних ко.шма де дописник Сербских народних новина. у броду 32 од 23 априла 1844 одао следеће признање: „Панчевци. који су свагда делом показали, да су достој ,ни оне похвале, која се по Србству разноси, неуморно труде се, да народна заведенија крјепко утврде; они, који с.у онакву величанствену цркву подигли, и прекрасно хармоническо п.јени је завели, који србско позориште не за време подпомажу, они ће V будуће јошт више за род радити, м.ноге су очи на њи управљене. надежда је наша. иа њих основана, нараштај Српски у њи се узда! да од Панчеваца се ништа отело ни.је. њиова љубав н слога биће преодница љепог напретка нашег." Да, њихова „надежда" де била потпуно основана, од Панчеваца се „ништа отело није". „Шчедра је србска рука..." М, &

УСПШ СМЗТРД

Е0ВНЕ УМЕТНОСТН