Српски народ

Стр&иа ?

СРПСКИ НАРОД

Т2 фебруар 1944

ПРИЧА НАМ ПРЕТСЕДНИК ОПШТИНЕ ИЗ

Од пре кратког времеНа нала' зи се у Беог .раду један угледни члан најнови .је руске емиграци.је, врло скроман и повучен, који је ,1ош пре неколико месецц ззузимао истакнут полажај претседника' бпштине рускоГ града Бјелгорода. Чудним стицајем Леонид/ Иикитиш претсеДник Вјелгорода, руског' Београда, налази се у брпском Београду. који ,Ге нзабрао као но?о боравиште своје и сво.је порбдице. Пошто он. као бивши официр Р\ ; ске царске војске. није имао когућности да напустц. Русију са осталом руском емиграци.јом после бољцЈеви .чке. револуније, остао ;е, све време у Бјелгороду, где ме преживео бољшевичку владавину, доживео чемачку окупациЈх и најзад. кад је Бјелгс.род опет дошао у руке бољшевика. са огромним бројем својих суграћ.ана кренуо у емиграцију, изабравши по својој жељи Београд за боравак. ПОД БОЉШЕВИЧКОМ ВЈ1АДАЗИПОМ - У једном живом разговору са н : ашЈ1м уредником. Леоиид Никитин .изнео .је у кратким и сналсн.им. потезима стање у Совјетској Уни.ји уопште, а у његовом граду' напосе, од бољшевичке револуције до данас;» Упоре1)ен>е ■ које. Никитин прави са конкретним подагцима и цифрама изме !)у ж.ивота у бившо.ј Руси.ји и затим у Совјетској Унији врло је убедљиво. — За еве времс живота под фољшевицима, вели он. у земљџ је владала несташица сваке врсте робе. Оскудевало се у одећи, у обући, па и у намирницама,* Хлеб <Је увек добијао у одређеним количинама на карте. И био је јако скум, а, на црној берзи. достизао Је; Љо п сви остали артикли, гат писоке цене да их обичан чиновник и.ли радник није могао набављати. Поред тота владала је страховита експлоатација рад ника и сељака ОД стране државе. —- Иавешћу вам, каже Никитин, неколико. конкретних примера. Држава је откупљивала жито од сељака за 6 рубаља по центи. Печен хлеб продавала је за једну рубљу по килограму. Кад се узме у обзир да се од 100 кгр. жита доби.ја 150 кгр. хлеба, значи да је у ствари на сваких 6 рубаља држава зарађивала 150 рубаља. Међутим, на црној берзи хлеб је достизао цеиу од 30 рубаља по килограму. — За време царства пар добрих ципела ста.јао је 8 рубаља, а за време Совјета ципеле много лошијег квалитета стајале су по утврђеној цени 150 рубаља, док су на цр.ној берзи достизале 700 до 800 рубаља. — Но, никакве намирнице, ни ма каква роба није могла да се добије без дугачког чекања у бес крајним редовима, јер је стизала само повремено, а расподела и администрација биле' су сасвл.и неспособне." ЕКСПЛОАТАЦИЈА РАДНИКА О експлоатацији раднгжа Никитин даје кратку слику, те каже: — У прво време после револуџије радно време за раднике бидо је утврђено на 6 до 8 часова. Међутим, познати Стахановски покрет учинио је потпуни обрт и подигао радно време на 10 и 12 часова, док радник тиме није ништа зарадио. Зарада је само по форми била повећана, јер се у обрнутој сразмери смањивало време потребно за израду одређеног предмета или обављања одређеног посла, позивајући Се на неког радника који је био у стању да толико исто одради за краће време. Тако је међу радницима настала једна утакмица у брзини, која им је повећала напоо и важно време, али им није

БЈЕЛГОРОДА

донела гогово нцкакву материјалиу накнаду.„ Стање сељака колхозоваца, било је још горе. Они рале чак 1 и 2 маја због сезонских радова, а за време р&дсва у иелог сеЗони немају ни недељни одмор. ШПИЈУНАЖА И ЗАТВОРИ 0 стању интелигенццје у Совјетској Унији Никитин вели: — Предреволуционарна интели генција готово је мах.о.У изумрла или у Сибиру, или због патњи, док је велики део емнгрирао V иностранство. Створена }е нова бољшевичка интелигениија, али она ,/е била полуписмена. ..Мећутим, најбоље је спповедена оргрнизација шцијунаже. Акб се нађу заједно 5 људи. ,/едан међу њима ,/е сигурно шпијун. Услед тога свет ,/е постао уопште неповерљив и иико ником не с\\е да верује." О совјетским затворима Никитин прича страховите ствари. Они су увек препУни. јер су политичка хапшења увек многобројна и на дневном реду. У одељењу које може_ дд прими свега 20 особа нагура се по 60 и више, тзко да спавају на смену, или наслоњени уза зид. Хигијенски услови су непрдношљиви. Никитчн има сина ко]и се сада с оцем, са жено.м и дететом налази такоће у Београду. Никитинова супруга је учитељица. Кад МУ је сци одрастао и стигао за универзитетСке студије, ни.је могао да Се упише на универзитет, јер му је отац био обележен као неповерљив. Никитин је морао да прибегне лукавству. да се фор мално разведе са женом, те је

тек тако, под условом да живи са ма.јком, а Не са оцем, његов син успео да буде упнсан. ПРЕТСЕДНИК ОПШТИНЕ БЈЕДГОРОДА Чим је немачка војска окупирала Бјел.город, он ,је постављен З .а, претседника , општине. О држању стаиовништва за време ок.упације и доцније за време евакауције Никитии нам прича: — Против Немаца Совјети су правили велику агитацију и народ се у почо-ку плашио. Доциије је напротив заузео благонаклоњено држање. Приватна иницијатива убрзо се појавила и живот ,/е кренуо. Кад су пак Иемци евакуисали град, становништво Бјелгорода, исто као и становништво Харкова, пошло ,/е са њима. Немци су омогућили ту евакуацију ставивши становништву на расположење возове и в.озила, тако да ,/е сваки могао понети по 500 и више Кгр. пртљага, па чак повести и стоку, Следовање хране делило се граћанству_ ис^о као и војницима. Евакуацијом ,/е руководно ,/едаи немачкц официр са .једним руским официром. који ,/е у Бјелгороду био Никитинов син. На питање цпа мисли о васпостављању Православне цркве у Совјетској Унији, Никитин вели да је то просто јевре.јски трик. У Бјелгороду, до бољшевичке револуције. било је 16 цркава. После револуцше остале сучитаве свега три као зграде, али нису употребљене за богомоље. Исто тако ни Харков није имао ни једне цркве. У погледу сад прокламоване децентрализације Никитин сматра то такоће триком. И до сада су, вели, постоЈ'але т.зв. совјетске републике, али све је у ствари било најстролси.је цеитрал«сано. ПОЗАДИНА СВЕТСНЕ ПОЛИТИКЕ

(Наставак са 3-ће стр'ане)

-г-

БРИГА ЗА СИРОМАШНУ СРПСКУ ДЕЦУ

У великом и општем плану на збрињЕвању соци.јално нг.јсиромашни.јих граћана у Србији, надлежни су нрву и на.јнунију бри гу носветили у ирвом реду оним српским породицама које су прС оптерећене децом, и које, услед општих прилика, нису V стању да се саме прехратују. Бро.ј таквих породица V Београду и у Србији ни.је м&ли. Напротив, Vколико године одмичу тешкоће безбројних хиљада заробљеничких и избегличких" породица расту с дана у дан. Полазећи с оправдане претпосТавке да деца претставља.ју будућносг .једног народа. надлежни су одмах и у току настглих послератних година, њима посветнли највећу пажњу, нарочито у гаогледу здраве и уредне исхране. У томе циљу V Београду и у унутрашњоети су основане школске кујне за исхрану школске деце које су сјајно одговориле својој намени и ко.је данас врше једну општекорисну службу чији ће се плодови осетити у најскоријој будућности. Школске кујне V Београду Организацију школских кујни у Београду и у унутрашњости има преко себе српски Црвени крст који сараћује са школским и месним школским одборима. У току ове зиме у Београду ле оспособљено 19 школских кујни при појединим гтрестоничким школама у којима се данас прехрањују око 6.000 школске деце најсиромашнијих престоничких грвћана. Једном дневио. сваког поднева, после завро/ене наставе у основним и средњим школама, београдски ћаци се сак\'пљају V својим реонским школским кујнама где доби.јају по један оброк обилне и здраве. хране. Храна је разновосна и споавља се према унапред утврћеним

и прописаним јеловницима. Приликом прављења тих јеловника пазило се да храна садржи све оне састојке који су најпотребнији за дечији оргг«изам, и због тога се обраћа нарочита пажња на рдаиоврсност хранс. Цена појелиним оброцима је минимална тако да је омогућена исхрана и најсиромашнијој деци. Иначе ре жијске и допунске трошкове сно си Црвени крог заједно са школским одборима и управама школ ских ку.јии. Београђани, као социјално све сни граћани на.јвећег града у Србији, Не пропуштају ни једну _ прилику, а када .је то потребно, I да својим прилозима, било у нов цу бил '0 у намирницама не помогну школске кујне у којима се хране деца Изихових сиромашиијих суграћана. У неколико м.ахова престопнчки граћани су баш преко школских кујни манифестовали своју високу родољубиву свест. на начин како то и доликује грађанима највећег српског града. У унутрашњости по школским кујнама исхрањује се 12.000 школске деце Школске кујне постоје и раде гто свим већим местима V Србији, и претпоставља се да се V 134 школске кујне, колико их има по ун.утрашњости, исхрањује 12.000 школске омладине, што би са Београдом претстављачо укупно око 18.000. Разумљиво је. да 'је исхрана школске деце преко школских кујни у унутрашњости знат.но лакша него у самом Београду. нарочито у ггогледу набавке најпотребнијих намирница. Отуд,' у унутрашњости ' исхрана деце обавља се према нриликама појединог, града, односно појединих крајева. Нарочити уснех око исхране школске деце преко школеких

СССР не само да не води руску политику, већ води туђу политику. Она ,је машина светске револуције. На телу руског народа израсла је организација која је не само по дУху. већ по двадесетпетогодишњо.ј борби и уставу стварана да потлачи руски народ. Тако бих могао да рећам и друге на.роде који ратују од ових беле расе а који не воде сво.ју политику. Поставља се пигање: ко је тај чија се политика води? Је ли то лице или група чија се политика води и' тамо и овамо? Ништа не може разумети нико ко на ово питање не одговори. Предавач се зауставља на позоришту са луткама за деиу где она посматра.ју сцене као стварност. Само стари.ш знају да су то лутке које на концу други воде из позадине. Свет се у садашше време претворио у кланицу и пустош. Хоћемо да сазнамо смисао ствари и морамо,, не у намери да вр л ћамо, да пронаћемо и испитамо тамне позадине и видимо ко бз« ца велике народе насупрот роћеним интересима. Тај неко, редитељ драме човечанства, један је чудан, мали народ, који кзо какав редитељ одређује кад ће ко изаћи на бину и којим гестовима одиграти своју улогу. Ви погаћате да су то јевреји. — Зашто они бацају народе један на други? Кратак је њихов циљ.. Они хоће да униште још само две преирбке које стоје на путу њиховом педесетвековном циљу, владавини над целим светом. Они су обећање о владавини светом раз.умели телесно и не траже Владавину духа. Те две препреке су: јеДна облик живота тела и крви — иаиионализам, а друга облик живота духа — хришћанство. Њих срушити значи утрти све Препреке које сто.је на путу владавини светом. Како мисле они срушити хришћанство и национализам. пита даље мииистар Љотић. На тај начин што ће изанвати дуги и страшни рат који из основа има да поремети свет, да искрви хришћанске и националне народе. Кад услед дугог рата уморним, обескрвављеним и обеснаженим доће да и.м је свега доста и да им одмора и мира треба, мисле јевреји, завапиће хришћански народи павши пред јевре.јске ноге: „Пусти ме. Израиљу. зора је!" Тада ће он рећи: „Нећу те пустити док ми не даш венце победе и не признаш владавину моју", Тако јевреји гледају на ову борбу из које треба да доће свеобухватна владавина светом. ХОЋЕ ЛИ ДУГО СВЕ ТО ТРАЈАТИ? Зар ви заиста не видите кад би било памети. зар би било могуће да народи на врхунпу културе раде онако пустошне

ку.јни ноказао је Срез колубарски у ком је у последње време отворено 17 нових школских куј ни ииицијативом среског школског надзОрника Косте Д. Мареминовића. У други.м срезови.мз исхрана деце је такоће на одговарајућој висини, тако да се с правом може рећи да данас V Србији, и поред тешких општих прилика. нема сиромашне шКолске деце која би била остгвљена да гладу.|'у. Грађани из унутрашњости такође се одазива.ју на повоемене апеле за номагање школских куј ни својим ч.естим прилозима што знатно олакшава функционисање организације око дечи.је исхоане. Уз сарадњу са Црвеиим крстом српске школе ће у овом тешКом и бурном времену потпуно да одговоре сВојој данашњој намени: сачуваће српску децу и тако,обезбедити опстанак српског народа..

ствари? Нема памети а слепило влада. Али. ја . знам да, ,ви сами постављате питање: Хоће ли дуго све трајати? —• АваЈ. трајаће исувише дуго. РђаВе рачуноије у српском народу непрестано насупрот Томе говоре да је раг близу краја. ,Не плашим се да ће сутоа неко моћи да ми каже: „Преварио си се'', кад тврдим: мног.о ће дуго трајати. И то из три разлога: На плану' војничком посматрано. трајаће дуго ј "ер су се горостаси ухватили у коштац. Судбинска питања имају борбом да реше. Ко се преда, г тај ,|е уништен. Зато предаје нема. Борба Нма да иде до краја. Са политичког плаша мора дуго трајати Лер то желе политички. господари највећег дела све« та, јевреји. Шта се њ.их тиче ако се руши Берлин или Рим. Шта је то за њиНУ јеврејску културу? Кога имају они да жале? Јеврејин није везан ни за култ земље и одржавање култа мртвих. Они желе дуг рат, а у њиним се рукама налази коалиција. Они су из СССР. Два миљеника јеврејска су две анационалне државе: СССР и САД. Енглеска ни. је миљеник јевреја, већ ]е само у њиним рукама. Јевреји су позади капитализма и комунизма, јер врло добро знају шта раде, Има и трећи план, најпресуднији, духовни план. Свет је заборавио на Бога, а Бог ,је Жива и највећа стварност. Све остало је сенка. У Старом завету Бог носи име „си". онај који јесте. Све остало нема право на то име. Све остало је сенка. прах и пепо. Иа-ко је Он једна једина ствар. ност, сенке заборављају на ствар ност. Светом хоће да управљају по оваквим и ш онаквим ггрописима политике. а не питају за намере бног ко је то створио. А Он није створио законе да би се само од њих одметали. Чека годинама, депенијама н веко-вима домаћин Васељ>ене на плод од дивног воћњака ко.ји је његова рука засадила. Место мирисних добија смрдљиве. место круццих — ситне, место слатких — опоре плодове. ,Али воћњак свечовечански обмањује наде господареве. Па шта ради наш мали домаћин са својим воћњаком кад н,е донесе род, Тако ради исто и господар свесветског воћњака. Кад се исцрпи стрпљење, узме секиру у подножје и засеца дрво, често пута са кореном. Већ је секира у подножју сваког дрвета. Свако дрв.о које плода не даје биће отсечено и на ватру бачено. То су речи пророка Јована. Можемо помислити да се то на нас не односи. Али рекао бих да се никад ове речи на једно покољење нису односиле као на наше. Грехови су. превршили меру. Стрпљење је на крају и он меће секиру у подножје сваког дрвета. било да оно означава народе или појединце. Дуго ће и сз тог гледишта рат да траје. Нема . плодова покајања. Узалуд жртве кад нема благомирисног даха пока.јања. И даље гране ■ обасипамо ситним, смрдљивим и оиорим плодовима, местр да се расцветају и набујај'у сочним, слатким и крупним плодовима. Услед тога, и са трећег, духовног плана, који је и на.шре. суднији, рат ће дуго трајати, завршио је министар Љотић први део свога предавања -за грвћанство. поздрављен дугиад и бур ним аплаузом.