Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

САВРЕМЕНА ПАРАБОЛА

У неком плвни«ском крвју, на јвдноме друму ваљало је извршити поправку, Тв но&и беснела је велика непогода и бујица је навал>ала са планинске косе на друм безброј већег н мањег камен>а и тако онемогу^ила сваки саобраћај по њему. Надзорник пута у овоме крају, прегледавши у јутро сву штету од бујице, одреди два радника да поправе друм. Свакоме је дао половину од искварене зоне и још тога дана имали су извршити поправку да би сутра друмом могао да се настави прекинути саобраћај. Оба радника кренуше на посао, Први радник, разгледавши свој део, реши се да почне прво са уклањањем са пута оног највећег, најтежег камења које је ноћу бујица на друм била наваљала. Било је то тешко камење, али он јо био одморан, пун воље за рзд, и за кратко време преваљао је у страну са пута, један за другим, све оно најтеже камење и остаде му још оно средње и ситније нл друму. Био јв већ доста уморан, јер }е камење било тешко и много св намучио док га је склонио, али он није хтео да застаје с радом. Знао је да чим пре буде готов с послом пре ке и да се одмара. Зној му се немилице са тела лио али он је неуморно отклањао сад и оно средње камењв. Било га је много више од онога крупнога, али је било ве*> лвкше, па га ни подневна г -^а жега није зауставила у раду. Један за другим, па је и ово камење било сво преваљано са друма у страну и ослобађало пут, Сунце се ве-Ц клонило западу када је овај кредни радник прешао н« отстрањивање и оног поеледн«ег ситнога камења и каменчи&а који су сметали саобра^ају на друму. Овога је било највише, али вечерња прохлада к незнатна његова тежина су му онако уморномв дозвољавали да убрза свој посво. Сад је могао ве*> и лопатом да »гр^е ситније камење и да га баца у страму, уколико му није требало да попуни њиме подлокана места од бујицв на друму. Кад је сунце било на заласку, уморни радни« могао се задовољно да врати и јави надзорнику пута да је извршио поверени му посао. Други радник није тако радио. Добио је исти задатак на оној другој половини искваренд друма. Али он није расподелио рад на начин онога првога радника. Учинило му се да је боље ако почне прво са уклањањем онога најситнијега али најмногобројнијегв камења наваљлнога на друму. Јутарња свежина и његова одморна телесна снага давале су му вољу за рад и он је неуморно уклањао препреку за препреком, Посао је брзо одмицао и рлдник је ускоро могао да пређе на оно осредње камење, Још јз био неисцрпен радом и посао је напредовао. Ипак што је дуже радио посао је бивао све тежи а он све уморнији. Напрезао је с*о;у снагу и успео је и овај део посла да сврши. Дошло је подве, летње сунце пекло га је у теме и леђа а он ја прелазио на трећи најтежи

део посла: угаањање св друма онога најве&ег м најтежег камвња. Већ онако преморен, запео је последњом снагом и преваљао само пар највећих каменова и ■посустао је. Ова прича је само упрош^енр упоређење са задатцима који се наме<чу нашем народу у данашњици, Пут из горње приче, то }в пут нашега народа. Онај пут којим је он ишао до сад кроз своју историју и којим он треба да нвстави да иде даље. Тај пут је тренутно искварен и подлокан ратном бујицом која је на њега про-

чина рада у оправци * очекује резултат. Гвнерал Милан Недић и ©ни који вврно еарађују еа њим и помажу га м елушају гв у послу народног епасавања, сви еу они као внлј први радник у причи, који је прегледавши искварен пут н штвту, решио да почне поправку на њему уклањањем прво онога најтежег камења, па да постепено пређе на мањв м заврш« те« еа на]лвкшим - ма и многобројнијим камењем. Све онв цепидлаке * еитнхчари који жо*в да критикуЈу рад генерала Недића у спасавању Србије, и хватају са ав с«тмице

Лажна демвмратија

„...Бацил ове тешке бољке затровао је све наше слојеве, остављајући дубоке трагове, као што их оставља све што је засноваио на лажи и превари. Лажна демократија постала је синоним опште разузданости која је гушила најосновније појмове о друштву, дисциплини, поретку, дужностима, о понашању омладине, о пристојности на јавним местима, о васпитању деце у породици и школи. Шумским аферама и лиферантскшм скандалима није било краја. Убијане су индивидуалне

Смотра добровољаца Трсг.ег пук*

(Фото: Арх. В. от. С.Д.К.)

способности, ломљени ауторитети, уништавано достојанство најбољих личности у политици, науци, уметности, књижевности. Кроз та јне канале лажне демократије провлачили су се увек гладни пацови у непресушљиве фондове, завештања, комиси је. Њени прљави прсти вирили су из сумњивих богатстава познатих голаћа и скоројевића. Три најопаснија црва државне администрације, НЕПОТИЗАМ, ПРОТЕКЦИЈУ И КОРУПЦИЈУ, она је хранила и товила. Без обзира на уставни пли диктаторски облик режима, лажна демократија постојала. је увек, јер је постојао систем ко ји ју /е подржавао. Под њеним покровитељством ницале су безбројне синекуре, као чиреви на телу. Са њеним благовољењем незналице и паразити грабили су вајлукративније положаје, протежирани шупљоглавци заседали у министарске фотеље, политичке шићарџије ускакале у управне и надзорне одборе б анака и других сличних установа. Могу ли се на брзу рукг набројати сва зла којима је лажна демократија, удружена са јеврејством, масонством и комунизмом, на хиљаде начнна засипала земљу, разривала је и најзад гурнула у провалију, из које се извлачи осакаћена и раскрвављена..." М. Љ

валипа 6 априла 1941 годиле * наваљала на њега оно крупно, средње и ситно камење што нам је тога дана рат био донео. Нису они сви по тежини и величини подједнаки, Најтежи од тог камења, ко;е Је одронила ратна бујица од брега народнога јединства и слоге и стварањем вишевлашка и поцепаности у нарбду, укочили су нормалан саобра+.ај на историском путу народног и државног живота. Одмах за њима долазе: буржоаски индиферентизам, егоизам појединаца, црноберзијанство и остала општа зла данашњице, која је ратна бујица одвалила од брега прошлога двадесетогодишњег демократскоиндивидуалистичког начина живота и васпитања У народу. Надзорник пута је код нас на нашем народном путу сам Господ Бог, јер он надзирв путеве не само нашег него сваког народа кога је створир на земљи. Он је позвао, после наше државне и народне катзстрофе у 1941 години, раднике који наш народни пут треба да оправе и оспособе за нормалан саобраћај. Ових се радника пријавило за тај рад и пре у изобиљу али које је исто тако до максимума повећала бујица иаше државне катастрофе, Над^оочик им је распоредио рад а оставио слободу у избору на-

и ствари другоетепене важносги, брзоплети су људи који немају смисла за тактику. Они су као онај други радник из причв који је радио несистематски, без промишљеног плана и реалног просуђивања ситуацијв и свих околности и десило му се да кад му је требало ири крају највише снаге да уклони оио најтеже, најопасније камење, он Је еустао и оставио недовршен посао. Зар неке Надзорник исгоријског пута нашега народа, Господ Бог, одати пуно признање и наградити Првога Српског Радника са његовим сарадницима, коЈи прзтходно измеривши тежину подухввта и величину евојих енага, нађоше најбољи и једини начин како да пошраве ш понова успоставе ратном бујицом прекинути слободни пут нашег народног и државног живота? Зар нећв он казнити свв оне другв раднике који лудости чинв и нв могу успети, јер или потцењују тежину препрека нв народном путу или прецењуЈу својв снагв, и тако личном својом кривицом доводе у питање цео пут, јер сами не могу, не!»е или не умвју да изврше задата«, а друге који м хо&е и умеју и могу да то учине спречовају дз то брзо и успешно изврше?! Доћи ке брзо крај Надзорниковој стрпљивости и отстраниће ове друге раднике и поверити цео задатак онима првимз! Д. Твлић

Причаћу вам о прошлости нашој Која нам је и светла и чиста Причаћу вам браћо моја драга: ) — Зашто Србин није комуниста. Још за време Немањина царства Син му Растко — чија слава блиста Српски народ научио српству — Зато Србин није комуниста. Проповед му убедљива беше Силна, снажна, и у име Христа Говораше: „Српство изнад свеа"> — Зато Србин није комуниста! Кроз песму се поколења крепе Песма дивна, као сунце блиста Српску децу српским млеком поји — Зато Србин није коуниста! Историју нашега народа Са свакога прочитајте листа Писали смо нашом — српском крвљу — Зато Србин није комуниста! Српски народ кроз векове беше Уеск само националиста Од некрста сво ју земљу брани — Зато Србин није комуниста! Ко се крсти и Бог му помаже Ком помогне, савест му је чиста Зато Србин Божју помоћ тражи — Зато Србин није комуниста!

ДРАГИТЈА Р АЛтсГИЋ, уч. I год. Трг. академије