Српски народ

СРЕДЊОШКОЛСКА ОМЛАШ Н ДбБРВЗОЈМЦ

Данас када српски народ преживљава духовни и материјални препород. омладина игра видну улогу. Она је на челу, она препорођује, она изграђује стазе за бсљу будућност. Омладина ,/е визија јед.ие нације. Та визша биће грандиозна једино онда, ако се за основ живота узме начело рада и слоге. Слога мора да постоји међу омладинцима да би се изградила нова стаџбина, која ће бити мила и драга сваком Србину. Нарочито ми. средњошколска омладина. треба да се трудимо да створимо слогу и да њо.ме надахнемо све остале смладинце. Када су V .јесен 1941 године прби српски добровољии повели борбу против мрачних и подземних сила и којекаквих интернационала. ми смо их презирали. Сматрали смо их за изда.јнике, „петоколонаше". плаћенике и друго. Нисмо мислили о томе да су они обукли суре војничке униформе зато да би сломили обмане и стране упливе којима се предавао велики део Срба. Нисмо знали да су они устали проТив срих банлита и шумског „романТизма". Нисмо знали да су устали против оних који су проузроковали пуч од 27 марта 1941 године и несметано дозволили пуну слободу пропаганде, која је гурнула. нагау земљу V пропаст. Још много и много нисмо знали о овим борцима. И када црви пут прошле године доћогае код нас у Крушевац српски добровољци, ми схватисмо њихову величину. Тек онда смо осетили да нам они мисле добро. Осетисмо да ови борци за опстанак и .будућнаст српског народа дош од најранијих тренутака. без шедног часа двоумљења и колебања. претставФају .један елитни део српске омладине. Осетисмо да је то. за родну груду. истински забринут табор младих родољуба и да они претстављају симбол српске обнове и на.јбољу гаранцију Србије за улаз V ред младих европских нација. У њиховим младим срцима

закуцао ,1е опет онај херокки, витешки откуцај, којим де куцало срце српског нгрода кроз векове. Та омладина, с пушком у руци. иако нејака, прва је истакла своје груди да Србију заштити од којекаквих обмана. И ево, свакодневно ти млади родољуби проливају своју врелу, омладинску крв и гасе своје младе животе. Али зато је спашена Срби.ја и српски народ. Ми средњошколскз омладина знамо и верујемо да је традициолни дух са Светосавље.ч, органским схватањем друштва и за једнице поново постао врховно начело свих Срба. Знамо да су добровољачка дела велика. А велика дела имају свој нарочити сјај. Ако их и тама прекрије, она сијају несмањеном светлошћ.у. Српски добровољци су много од себе дали. Они знају.ч да у животу остаје победник онај кош је свестан да с~бе мора принети на жртву да би тиме користио осталима. Сада 1е нама. средњотлколско.ј омладини. јасно да су добровољци национални заточничи и заштитници натпих светиња. Долази време када ће бити славно бити српски добровољац! Радмил" Ж. Ивковић, ученица III г. Трговачке академије у Крушевцу

ПОЧЕН ЈЕДНОМ ДОБРОВОЉАЧНОМ ЈУИАИУ У ред добровољачких јунака, палих за добро и спас свога напаћеног народа, спада и поручниктдобровољац Душан Ђукнић, који је пре шегт мссеци пао од злочиначке руке. Помен погинулом поручнику Душану Ђукнићу одржаће се на дан 18 фебруара о. г. на крагујевачком гробљу, у 10 часова пре подне.

Српшш џб&р(Ж<м>им> Кроз очајну борбу за спас Отаџбине Добровољац иде, не плаши се смрти, За слободу је спреман да погине Својом снагом духа врага ће сатрти. Срби нису мртви — опи живе јоште Животом борбе, животом за род! Њихова су срца препуна милоште Победе ће своје да уберу плод. Војнички живот препуп је врлине, Добровољци носе жељеиу слободу, Издржати мораш, о ти српски сине. Јер победа твоја значи спас народу. Жеља за спасењем сваки дан је већа, Јунаци падају, страшна крв се лије, А борба поста.је све тежа и жешћа Ал' тако се мора — то је спас Србије. Лагано се ближи зора васкрсења Заориће песма, забрујаће звона, Живеће са нама нова поколења Све Србе ће везат' једна чврста спона. Када нам слободе сину благи зраци Када ново су.нце проспе нови сјај, Благослов ће слати из гроба јунаци За вољени народ и за нараштај. Зато храбар, буди, ти српски воЈниче, Ближи се слобода, сунце ће да сине, Певаће се химна зори која свиће, А тебе ће свака невоља да мине. АНГЕЛИНА СИМОНОВИЋ ученица III год. Трг. академије Крушевац

СРПСКИ ДОЕРОВОЉАЦ ' " . ■'*. • * Д|

■м

г, ^ 1ИИ» I# ж |, % 1 Ј : - Ш

- ш т шШтт ««§ ■I: 1 ш * V* 'г ■■■■■ %*:• - . ' .

Шжш

V'**-

Езцач у дсјству

(Фото: Арх. В. от. С..Д.К.)

ЗОШ ЗЕДНА ОПОМЕНА БЕЗДУШНИМ БАНДИТИМА

Прохладан децембарски дан: без снега, сунчан али студен. Природа мирно почива. Касарна 2. чете I. добровољачког пука одаје свакодневни живот. Неки добровољии се умивају, други крпе, трећи спремају собе, а свако са песмом ради свој посао. Тамо се неки окупили у гомилу и пажљиво слушају читање неког интересантног штива или чланка из новина. Касније ће доћи хорске пробе, ради учетћа на црквеном богослужењу, затим рад, сталан и неуморан. Такав је наш касарнски живот: вечито у раду, на дужности, у тежњи за самоизграћивањем пролазе добровољцима дани на мртвој стражи мајке Србије. Без досаде и тешкоћа. Сваким даном се чак показује чвршћи, оДлучнији став добровољаца, хероја и мученика. Исто тако, сваки дан Има својих лепота. Оне су или блиске свима или их појеДинцн доживљују, а заТим слаткоречиво препричавају другима. Слободно време користимо за корисне радове. Оправљамо црквену порту, уређујемо запуштено школско двориште, копамо ровбве. Радимо све то са вољом и без гунђања, увек до краја и непбсустали. Наша касарна је у селу Бачевцима, готово на самој обали Дриие. Мало, али пријатно место. Али зато готово сваког дана имамо по мало чаркања са партизанским бандама преко Дрине, у којима се сад купе сви злотвори Српства. Оии нас стално изазивају. Пролазе на домет наших пушака. Намерно, певадући своје партизанске песме. Добровољци то не могу да поднесу и чешће прекидају своје послове, да би их колико им је могуће више испрашили. Понекад их и не нападамо, дозвољавајући намерао да их се више искупи, како би постигли веће успехе. Један од оваквих случајева био је онај који се десио на дан 14 децембра 1943 године. Овог дана постигли смо добар успех у борби са њима.

На супротној страни Дрине приметили смо једну колону, без икаквих ознака легалних одреда или јединица. Одмах се прешло у дејство без оклеваља. Дејство је било потпуно ефикасно и успешно. Тачан број бандита није се могао оценити, али смо видели да нису могли издржати нашу ватру и да су почели да беже. Наши „гороломци" већ су веслали преко Дрине и хитали да затру траг злотворима српским. Група добровољаца од петнаестак људи јурила је за бегунцима, позивајући их на предају. На ове њихове позиве, један се партизан предао, док је други ухваћен. Један је успео да побег не. На попришту борбе остало је десетак поубијаних и рањених партизана и партизанки, а затим доста оружја, муниције, бомби, опреме и један коњ. Тако смо и овога пута опоменули бездушне бандите да знају да има још Срба, који су спремни да се боре за крст часни и

слободу златну. У овој борби, у којој од наших није ни један погинуо нити био рањен, небо је још једном потврдило евоје благовољење над храбрим добровољцима. Живојин Рад. Првуловић добровољац 4. чете II. пука С.Д.К.

— АВЕ... АВЕ... У знаку новоспасења нови се борци рађају, живв и умиру, на крсту васкрсења... Њихово животно битисања у горске, орловске, висине, није узалудно војничко ]уришан>е, на неосвојиву тврђаву непокорне даљине—

Ко упразља друштвеним и држазним пословима, ка својв приватне мора да заборави. Раније, код н»с је бипо сасвим обратно, па одатле сва она корупција са безбројним срамним аферама, Сзаком оно што му припада, а не маком једнак дго. Сваком по ззспузк. Рад је мерило свмх вредкости, и то рад као допринос појединца општој стеари заједнице. Ж Правда држи земљу и градове. То мора бити један од основних закона државног и друштвеног уређења у сутрашк>ој спободној, препорођено] заједннци српског народа.

■УГазе блато и муљ, рогозе, шеваре и баре. Па, гледај роде — рођени, њих у њиховом стреловитом налету, не може зауставити мрежа општег кукавиштва, ни сенка жалосне иве тобожњег мучеништва. Већ им нови напон даје да кроз маглуштине сивз, свој благи пут спасења, срећног васкрсења, крунишу венцима славе„, Снажним замахом мишице чупају коров ј и све препреке утиру, Ј\ под знаком светог трпљењг, борбеног одушевљења, нови се борци раћају, живе и умиру... Другови! Аве... Аве._ Жнворад Д. ИтЛ, добровољац