Српски народ

12 фебруар 1944

СРПСКИ НАРОД

Страиа 7

ПОВОДОМ 140 ГОДИНА ОД СМРТИ НАЈВЕЋЕГ МОДЕРНОГ ФИЛОЗОФА

( ®% V

<2^

ИМАНУЕЛ КАНТ 'Цртеж: Н. Бешевић)

КАНТ И МИ Ма да је о Канту и код нас доста писано, ипак се не може рећи да је његова мисао имала већи утицај на духовни и кулгурни развој српскога народа. Његов утииај код нас Срба свео се поглавито на најуже интелектуалне кругове, на стручњаке и професоре чисте филозофије. Али је било утврђено да овај немачки филозоф претставља врхунац метафизике иако је био неприступачан ширим слојевима народа мудрац из Кенигзберга био је за њих оличење филозофије. Неки од наших писаца, познаваоца Кантове филозофије нашли су у Кантовим моралним ставовима сличности са етиком српског народног песништва. У том смислу нарочито је писао наш познати филозоф Др. Светомир Ристић. У прве радове о Кантовој филозофији спада сада већ заборављена студијз нашег познатог државника Др. Михајла Вујића ПОЛОЖАЈ И ЗАДАТАК ФИ.1030ФИ.ЈЕ, коју је он издао у Београду 1879 године. Тиме се он појављује као први Каитовац код нас. Пре њега су Алимпије Васиљевић и М. Кујунџић ззступали хегенијаниздм. После Вујићеве расправе није било српског чистог филозофа, који није у својим списима додирнуо и Кантово учење. Поред многих чланакз и расправа, рзстурених по разним часописима, у наше време занажене су две књиге о Кзнту: Др. Б. Пе■гронијевић: ИМАНУЕЛ КАНТ (1939) и Др. М. Селесковић: КАНТ (1933), из којих доносимо ове одломке, одајући тиме душну пошту највећем европском и немачком мислиоцу. | Ог МИХАИЛО В. ВУЈИЋ Прелом у развитку филозофије

КАНТ -херој дужности

Велики немачки филозоф Имануел Кант, од чије се смрти (12-11-1804) баш ових дана тачно навршава 140 година, кликнуо је на једном меету: »Оно што ме увек дивљењем испуи>»вп јесте звездано небо изнад мене и морални закон у мени«, И делујући под тим топлим, такореКи песничким речима и потстрекрм, Имануел Кант изградио је један, у мисленом погледу, заиста уиновеки филозофски систем, а с н.им и створио једну од најзначајнији« епоха у развоју људскв ми.сли —• епоху критицизма. С правом је дакле речено да је Имануел Кант после Платона највеКи филозоф света. * Син сиромашног седлара и веома побожне мајке, рођен пре 200 и нешто више година (1742), слабог телесног састава али необичне умне силине, Имануел Кант доста се мучио, доста злопатио док није постао славан, док није кућу скувио, док се није у потпуности филозо«ђији предао, да до смрти остане нежењен, девичанствен, да до смрти не изађе из свог родног града Кенигсберга, где +\е као велики усамљеник, али пријатан саговорник и омиљени предавач, дати такву науку о мудрости да је она окупила највећи могући број највећих мислилачких глава Европе. Ко зна колика би галија била потребна да у њој стану сва светска коментаторска дела о генијалном делу усамљеног филозофа из Кенигсберга. Витез трансцемдентног света и непорочног живота једино је и могао примити на себе бреме критике општег људског сазнања и попут своје побожне мајке себе узвисити до првог филозофа протестантизма. * За Имануела Канта обично се каже да је творац: 1) модерног интелектуализма и 2) модерног морализма. Што се тиче Кантовог интелектуализма, он би у најкра^им потезима, отприлике овако изгледао: Ми о стварима не можемо ништа сазнати, чак ни њихове другестепене, декартовске, простор-

не особине: предмет нашег сазнања је само лични привид, а заКони под које ти привиди потпадају далеко су од тога да нам протумаче суштину, тј. ствар по себи. Али, ако о ствари по себи не можемо ништа сазнати и ништа тврдити, то не значи да она не постоје, да нису ништа, већ значи да наша наука, сведена нд свет појава, пред њима као немушто стоји. Ми пак, живећи у свету појава и сами смо појава: и наше ја дели са на ја по себи и на ја феноменалнр. И ту почиње и ту се завршава чувена Кзнтова епопеја о трансценденталном идеализму. Другим речимл, Кантов интелектуализам уствари се своди на агностистички реализам, са кога је опет дефинисан и сам догматизам, који се са своје стране рачва у мистички (надчулко откроаење) и емпирички (наиван реализам). ♦ Полазе&и од сава »да Је ум моћ суђења према чачепимз« Кант је на морзлном пољу извео читаву револуцију Филоззф из Кенингсберга смвтрао да се прави морал мора заснивати !едино и само на априорнпм принципу обавезе и дужности. На тај начин, једним махом постављена је разлика између класичног и модерног морала. Кантов револуциомарн/1 мррализам, у на;бржим тотезчма, отприлике би овако из-ледао. Између добра сматрагог кач стегр по себи и то;ма дужногти нема измирења: један од њкх мора уступити место доугоме. По Канту, добро се покооава дужности: једино и само помол/ дужности може се о6;аснити добро као такво. Иде;а обавезе. Идеја дужности једино је нач;ло из когс потичу све остале идеје: нел^а апсолутног добра, нема добра по себи, већ само и једино постоји морално добро, тј. оно што је сходно закону дужности, Дужност не заповеда оно што је добро, јер добро је оно што запсведа дужност. И ту почиње и ту се завршава сјајна Кантова епопеја о .:атегоричком императиву.

Имануел Кант 1724—1804) својом ненадмашном критикем умних моћи — у.мне делатности при сазнању, означио је прелом у развитку нрвије философије. Он ,је отпочео свој рад у наслону на енглески критички правац у философији, и у рукама овако дубоког и моћног мисленика тај .је правац изведеи готово до кра.ј њих граница својих, изнесен је на ону висину, до које се након Канта још није ни дедан претставник философије узвисио није. С тога се и данас не само сви озбиљнији заступнини философије, већ и први претставници тачних наука (н.пр. Хелмхолц) враћзју на Кантово становиште, у тежњи дз у наслону на поуздан темељ философије његове из заблуда философије „идентичности и апсолутности" изведу нову кри тичко-позитивну философију. КО ја би се имала изпадити у свима деловима њезиним поема сувременом стању наука. У своме делу: ,,Рго1о8-отепа гп е1пег јесЈеп ЖшШгеп Ме1арћу81к" Кант ,је отворено признао од коликог је утицаја била на њ Јумова философи.ја. „Признајем слободно", вели р,н сам, ,,да ми ј,е успомена па Дс.втда Јума пре много година прво разбила догматички дремеж и дала сасма други правац мојим истраживањима на пољу спекулативне философије". Кант је стајао на висини сувременог му знања, и врло Ге добро знао и схзатпо, да се само прибирањем искуства грађе даје умножи-

Син -сиромашног седлера из Кенингсберга, скроман и позучен до жисотних међа малог, ситног човека, силином својих судова блистао ;е као Кула светиља. Стављен у групу »позних •■енија«, јер Је* 1 сво;е главно дело злзршио у 57 години, Имануел Кант, уна-оч томе, најлепши је пример <аио искони дух не зна ки ча младо'.т ни за старост, већ једино и само за нужност свог испољавања. У Имануелу Канту до на,в%^е мере испољена је евролскз мегафизичка мисао, а с н»илд и његовим критицизмом широм су отворена врата модерном хумакизму. Звездано небо изнад и морални закон у себи остаје за увек једна од најчовечнијих парола. Те, и ако ништа више, Имануел Кант је са сјајном сигурношћу увидео моралну разлику између старог и ново^ света и свој жизот и своју срећу и посветио је чзграђивању новог морала из априорне форме дужности. Зато му човечанство и дугује много, а његова земља и надив земље трансценденталног идеализма. ти и проширита знање људско. Он је био дубок познавалац математичког и природног знања и у наслону на то развио је сво.ју моћну критичку филоеофију, одредивши на свагда научно стзновиште у философи.ш. „Наш је век — век критике. којој се све мора да „потчини". То ,је полазно гледиште Кант.ово, које .је он већ у уводу своде „Критике здравог разума" означио. „Не бојим се, вели он сам, да ће когод моје назоре опроврћи, али стрепим да ме неће разумети". Све што је ваи искуства и што наше мишљење не може да разуме и схвати. не да се сазиати — јесТе трансцеидентно. Ту леже граИице сазнања. Тако Кант наводи четири трансцедентне Идеде: бесконачност света. бесмртност душе. безусловну слободу и неопходно виФе биће — бог. Кантове властите речи казуду наддасниде, шта де он подразумевао под тим подмом „нумена". „Најзад, вели он не да се ни увидети могућност таквих „нуменорум" и обим, који би се пружао ван сфере појава, оста.је вазда празан, тI ми имамо разум, који би проблематично хтео да иде даље, али немамо за њ опажања, па ни сацог појма о могућности таквог опажања. које би нам изван поља искуства дало предмете. над којима би моћ разума нашег могла да се асерторично примени." Све што дакле прелази границе искуства и поимања нашег, спада у „нумена"; ту де обележена непОмична мећа сазнању нашем. Подам „нуменон-а" означуде дакле V Канта просто границу сазнавања људског и тад подам ниде самовољно измишљен. већ се ослања на ограниченост чулног опажања означуде, да чулно опажање не задовољава захтеве радозналог разума нашег. „Овад де подам, као што он сам вели. од негативног значаја и не може ништа позитивно да постави изван границе искуСтва." — „Шта ли Су с т вари по себи, то ја не знам; а и не треба ми да знам. 7ео ми се све ствари јављају вазда само као појаве". Сва сућења наша. кода би излетала ван гранииа ових. пробле* матичке сч природе —- проста нагаћања. Ми се у науци морамо. по његовим речима, огоаничити и задовољити светом искуства, јер „ствари по сби" измичу се знању нашем. На земљишту искуства научна истраживања могу продиоати до у саму Vнутарњост приоодних подава: напредак знања на томе пољу не може се ограничити. А V свету појавз све иде по законитој узрочној вези. од које ни воља човекова не чини изузетка. Сама природа нашег разума не трпи случајности. већ тежи да све оделитости доведе у суглас, да све подвргне законима узрочне неопходности. који, као што је још Њутн приметио не леже V самим појавама. већ су само облици. кошма се људски Ум служи, да одбасни ниске подава

природних. Такву априррност закона узрочности извео де Кант у критици сазнања нашег. Сувременод Фи-тософи.ш остављено де. да испита основе и постање сазнања нашег у правцу критичком. што га је Кант отпочео. . џ М. т. СЕЛЕСНОВИЋ Психологија „Нрнткке нистога ума" XII. СБЕТ Пошто човв!« до зман,а о свету долази на тај начин шго својим сазнањем преиначује оно што постоји независно од његовог сазнања, оно што он назива светом само је, значи, један производ из оног што постоји независно од његовог сазнања с једне стране и начина на који зн сазнаје с друге. А пошто свет завиеи од начина сазнањз, човек не може да тврди да постоји само један свет, него мора да тврди да постојв тачно онолико светова колико постоје различитих начина сазнања. Свет, према томе, до чијег сазнања човек може да дође дело је његовог, људског сазнања: он је оно што човек назива антропологизмом. XIII. АНТРОПОЛОГИЗАМ Као непогрешив вођ Кант спроводи, тако, чврстом и сигурнОм руком, људску мисао између заблуда догматизма и сквптицизма, рационализма и емпиризма, метафизичког материјализма и метафизичког идеализма, теизма и атеизма, наивног реализма и имагинационизма, илузионизма и натурализма и води је право једној истини која је, у исти мах, врло стара и врло нова: врло стара, јер је ве*» Протагора, на четири и по века пре Христа, антиципирао Кантов антропологизам, тврде^и да је човек мера свих ствари; врло нова, јер је Кант антиципирао антропологизам модерне биологије која, тзрдећи да различита структура би&а условљава и различиту структуру светова њихових, потврђује дв ја свет који човек може да сазна увек само један антропологизам«