Српски народ

0 Џ&бруар 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

„МИ СМО ПРОТИВ ПАРТИЗАНА, АЛИ ЗА ПОБЕДУ СОВЗЕТСКЕ УНИЗЕ И САВЕЗНИКА"...

дз са изјавама о сигурној победи Савеаника и Совјетске унчје (то засебно истичу) бар некако пмасмрају у Москви верујући да ће можда ипак Москва пасти пред њиховим демократским сми цадицама. Цела трагедија оног пасуса као и свих оних који верују у онаквв изјаве налази се у томе што неће да схвате циљ Совјет-• ске чније. којр ;е данас јасан свима -г бољшевизација. Зар Совјетска уни.ја није у том смислу предузела све кораке у Италији? Или можда форсирање комуцистичких првака у осталим емнгрантским владама у Лондо.ну има неки други карактер? Посгизавање свог циља Совјетска унија већ данас поставља као 'примарно. иако рат још букти пуним својом жестином. А сутра, после евентуалне победе Сов./етије, она ће. зар ие, „.југословенска влада" позвати вас у Југославију јер сте ви „легитимни" претСтавннии овог народа? У оволику политичку наивност ни ми ие верујемо да би ма ко могао поверовати^ Сем тог спољно - политичког разлога који тера „југословенску владу" на онакву изјаву, има још један разлог, наш, специјално српски. Њима је познато да је српски народ мобилисао све своје снате у борби против Тита, експонента Москве. Гдегод се налази Србин ту се је подигла антикомупистичка застава која је данас символ живота васколиког

српства- Знајући за ову коначну одлуку српског народа „.југословенска влада" „приближава" се српском народу у његово.ј борби за опстанак са том прокламацијом која је по њиховом мишљењу- требала Једним хитцем два зеца да убије": додворити се Совјетско.ј унији и оставити отворена врата ггрсма српском народу. * За иас који живимо у Србији, у Европи, та најиовија пропагандна крилатица која има наведенп полктички карактеђ, не може имати никаквог утицаја, јер ми смо свесни, посматрањем тока догађаја, а поготово видећи практичан Титов рад, да за Европу постоји само два излаза. или победа националне Европе,. или победа Совјетске уније, а са тим и Тита иа Балкану. Све остало су фразе које има.ју разне полштичке позидине, « у крајњој линији диригираии \ од јевреЈа ради слабљења отпорног духа европских народа. Српски народ има свој пут. Он га је сам изабрао и сврстао себе у фронт нове Европе против бољ шевизма. Дцнас српском народу доказивати како је СовЈетска унија Једно, а „маршал" Тито друго Је коначан облик парадоксализма у полптичком животу Србије. Ми желимо. а у то и веруЈемо, пад Совјетске уније, а са тим и ликвидацију Јеврејског комунизма, — то је цаша порука. П. М.

Гарантије нису опортуне

КЕ П8РТНЈВ, ВЕЋ ПДТРИЈК Српски народ, иако мален, био је одувек богат у непрнјатељима. Отуда је његова историја тако бурна. отуда су његова етрадања била тако велика. То је у многоме зависило од геополитичког положаја земаља које су Срби својим доласком на Балкан заузели. Кроз њих пролази главни друм који везује Исток са Западом, Европу са Азијом. Сви су завојевачи, природно, ударали тим путем. Вечита борба за опстанак очеличила је Србе и од н>их створила рлтнички народ. Ова борба, међутим, показала је да храбросг и јунаштво нису дбвољни, па да Срби саграде и одрже своју државу. За то су још потребне политичка мудрост и сдога. Кад код српских упрнвљача ових није било, онда су Срби, крај све своје храбрости и јунаштва, губили и независност и слободу. То је и сам народ увидео, изрекавши ону тешку клетву: „Великаши, проклетс им душе._" Положај сриског народа у односу на његове непријатеље ни дан^с се није ни у чему изменио. Исто тако и узрок данашње несреће српског народа треба тражити у неслози „великаша" и отсуству мудрости код њих. Да су они били сложни и мудри, српски народ не би доживео данашњу несрећу. Криво је њихово проклего отимање о власт. Да њега није било, не би дошло ни до пуча, који је у крајњој линији значио отимање о власт и ништа друго. Све је остало лаж и обмана. Туђини су искористили властољубље иаших људи и катуткали их да изврше атак на влгсгиту државу и н:веле несрећу на сопственгрод. Зато данас ми, Срби, морамо добро отворити очи шта радимо. Настлвимо ли и даље са неслогом и жељом за влашћу, лако се може десити да нас нестане са лица земље. Наша заједиичка несрећа треба бар да нас каучи иамети и УЗедини. Генерал Недић истако је гесло: не партија, већ пгтрија, не део, већ целина.! Зато Је данас сваки онај ко хоће да дели српски нар©д к»егов смртни непријатељ. Сви нгционални Срби имају данас заједничког непри!атеља: комунизам. Взра се сваки онај ко мисли да тај непријатељ није опасан. Од њега ће-. мо се само тако одбранити, ако сви национални Срби буду претстављали једну вољу и једну мисао. До тога јединства, међутим, неће моћи доћи, ако и даље наставимо са политизирањем. Све дск рат траје за српски народ могућна је само једна једпна политика: мир, ред и рад. Ко н>их ма под којим видом и изговором нарушава, тај је заклети непријатељ свог властитог народа. ВЕЛИБОР ЈОНИЋ

Чули смо за разне политичке па.радоксе. Сведоии смо пћепричавања немогућих војпих ситуација. Скоро да смо се на све то навикли. Али Једна нова војнрполнтичка комбииација изгледа да је премашила све досздашње парадоксе. Једна радиостанииа пре неко вече у низу својих „објекгивпих" приказивања војне п по.читичке ситуације у свету прочитала ,/е и прокламациЈу Извршног комитета ,Југословенске владе у Каиру". Свакако да је најинтересант иији за нас пасус онај где наводи да су против партизана, али да су за победу СовЈетске, уније и Савезника. Овај пасус најбоље нам показуЈе положај „југословенске владе" која притешњеДп спољно-политичким догаћајима наотоји да се удвори Москви, доказујућп јој како Је Једино она „легитимнн" претставник Југословџнског иародџ, Како Је свршило то слугерање „југословенске владе" властодршцима Москве, позиато Је свима. Москва их Је презирно одбила. ЊоЈ не требају ти ,,коЈи не знаЈу ш т а хоће", Јер о,на има свог штићеника Тита који извршава стопроцентно све намоге црвеног диктатора, За „југослсвенску владу" настаје данас проблем: како се и звући из ове нсзгодне ситуациЈе у коЈој их-Је ставила и Америка и Енглеска. И због тога, иако одбијени од Москве, оии и даље настаџљају

Према америчком закону, ниједна земља не може добити од САД фин-нсиску помоћ г«о није исплатила своја дуговања из Светског рата. Од свих учесника тог рата ниједна зсмља ни.је исплатила дуговања осим Финске. Према томе, само Финска има право на америчку помоћ. Али све земље добијају помоћ од Америке у виду позајмд>ивања, док Финска добија од ње нретње и удтиматуме, у којима се од ње тражи да прекине борбу за свој живот и да поддегне бо.вшевизму. У првом совјетско-финском рату све симпатије Американаца биле су на страни Финске, .јер је ондз Америка могла објективно да гледа ствар и да поштецо просуђује на чијо.ј је страни правда Али сада Рузв&лтовој клики правда смета, и зато, без обзира. на то да је Финска борба апсолутно правична, ВашингтОн тражи од Финске да изврши самоубиство, дс изврши сов.јетске захтеве. Америка не извршује своју моралку обавезу према Финској, као према једном народу који се бори за свој спас. Али шта су сада мбралне об-.везе? Сада се не поштуду ни формалне обавезе. Енглеска је ових дана почела да припрема светску јавност на то да се гарантни уговор са Пољском (коме је рок ових дана) неће продужити. Аргумент::ццја ове срамне издаје -Пољске, која је само за то стугшла у рат што је од Еиглеске -добила „сигурне" Уарантије, је потпуно ханибалска: Енглези кажу да су се пралике променцле и да зато нема смисла да се продужу.ју оравезе. То личи отприлике на ово". када трговац отвара једиу радњу, банка му даје гараицију да ће га подупрети; та гаранцида взжи све дотле док му нше потребна; али када се поолови окрену наоаако, онда се г&ранција

' одузима. Чему су онда такве гарантије? ј У питању са Енглеском и Пољ: ском није тешко одговорити; чему су енглеске гарантије? Само да се. мале и средње државе гурну у рат за енглеску ствар, а да буду затим изигране када изврше улогу наметнуту од стране Лондона. ■ Све државе угрожене од стране бо«г.шевизма имале су формалне или моралне гарантије Британије, а у извбсно.ј мери и Америке. Сада су све те државе предате бољшевичком империјализму. Ово изазиза гнушање не само у Европи-.Чак и у Америци је започела огромна акција против Рузвелтове политике жртвовања европских народа Један милион Литванаца који живе у 21 америчкој држави захтева сада од Рузвелта да укаже Литванској републици помоћ како би ова могла да буде независна. Према том захтеву, Рузвелт би морао да спасава Литву од бољшевизма који нзмерава да јој одузме њену слободу. Говорници на литванским протестним зборовима у Америци подвлаче да је Литвзнија у току своје историје после Светског рата доказала да је погпуно демократска земља и да зато имз право на слободан опстанак. Осим Литванаца узбућени су такође и Пољаци у Америпи. Талас узбуђења ооухвата и друге народности. јер америчка штампа толико отворено пише о намерама Москве, да се заиста код америчких грађана европских на ,родности ствара страх и ужас. због^ судбине коју спрема малим европским народима Рузвелт. по магач Стаљина. Ово помагање Стаљина иде та ко далеко да Вашингтон и Лондон постају потпуно безобзирни према свима. са којима су још пре годину дана „пријатељски" сарађивали. Када се говори да ће се Пурићевод влади одузети злато, које је од стране Југо-

славије депоновано у Америци и да ће се то злато уступити Титу, онда је потпуно јасно да Рузвелт помаже Стаљина не само у његовим војним напорима, већ и у агитационим> Тито би употребио ово злато ради појачања своје разорне. своје подле пропаланде у земљама. на које он рефле!ктира . Британила и Америка имају дрокости баш у тренутцима када предају своје бивше пријатеље да захтевају од других земаља да се придруже њиховој во.јнополитичкој акци.ји. Пситисак на Шпанију не попушта, али Шпанија се одупире нечувено дрском захтеву да се стави на стра ну оних који су хтели да је униште за време грађанског рата на њеној територији. Овај иритисак на Шпанију изазвао је и у Турској више коментара, ,јер је Турска такође била (а донекле и остаје) објект дедног притиска. Ту.рци, просуђују веома реалистички. Они кажу: Енглези су наместили 10.000 топова за 1 ваздушну одбрану Лондона, али ипак не могу да спасу сво.ју престоницу од тешких бом бардовања. Како смеду онда да захтеваду да турски градови буду изложени опасности ваздушног рата, када знају да Турска не располаже таквим средствима за ваздушну одбрану. То де дедан од аргумената. Али посто.ш осим аргумената и начелан став Турске. а то де чврста намера да се не меша у конфликт. О то.ј намери пишу сада и енглеске новине коде признаду да су размимоилажења за време конф.еренциде V Каиру била мно го већа него што се после конференције писало.

СРПСКА СТРАЖА То је Србш. Мушког и војничког држања, стоји он — српски стражар на стражи, као гранитна стенз на бранику Отаџбине своје. Поглед му блуди тамо — далеко. Са пушком о рамену стоји он — српски стражар и гледа. Шта? Шт;а то гледа данас српски стражар тако будним оком, тако чежњиво, тако задивљено? Шта то надиЈЈа његове широке груди, шири његове •ноздрве и зенице, а његов озбиљан и по мало тужан израз лица претвара у радостан осмејак? Зар се тај његов поглед, чежња и радост ке виђа и на лицу малог детета кад види ма^ку своју? Да, тачно је то упоређенл. -Другојачије не, би ни могло да буде, јер то је баш истина. Српски стражар је заиста видео своју мајку — Нову Србију. Тамо далеко, позади наших го ра, лагано и Дрстојанствено у»дизала се — пред очима српског стражара — његова Мајка Српска Мајка — као персонификација Иове Србије. А он — српски стражар — и даље је гледао... Ено, у свој њезиној величини обзсјавају је сада црвено-плавобели зраци. ^ И шта бива? До тада тужна и уплакана, Српска Мајка поносно диже главу. Неетаде њене сете и на лицу јој се појављује понос н радост. Ка њој прилаза три њена расна скна — Србина, — три Шумадинца. Двојица су у српској војничкој униформи, а онај трећи — у средини — у.. нашем народном и лепом сељачком оделу. Позади њих прилазе Мајпи и остала њена деца. Сви је љубе у руку. Коло почиње.' Пастирске двојнице, хармоника, гајде, зурле н бубњеви, шаргије (тамбуре) почињу да свирају „Србијанку", а деводке у колу певају „О! Српкињо девојко..." Позади играча у ко^у стоди Српска Мајка а поред ње ено седи слепи српски гуслер. Срнски стражар је опчаран. ВизиЈа престаје и слика сб постепена губи. Српски стражар нагло затвгра очи, како би ту дивну г.лкку задржао што ду-ке у сећању. А када је поново отворио очи српски стражар је угледао нз ведром и плавом српском небу крст, са исписана чегири сл.:ва „С". ..Сзмп слога Србина спас?* лзгано^е изговарао српскн стражар; скинуо је шајкачу, побс.жно се прекрстио и пољубио срнски амблем на својој шадкачи. Зашто се ова појава приказаЈ1а српском стражару? I Српски- стражар је никао из дубине српске душе; он се родио у чистој сррској сеоској домаћинскод породици; он де наследник оне генерације свесних Срба, која је успела да подржи српски народ за време петстогодишњег робовања под Турцима; он је један од оних националних стубова, на кодима почива данашњи наш опстанак; он је једна од залога наше будућности; он је један од васпитача оних покољења, која ће жив»ти н стварати у Новој Србиди. Мајор СДС, Дан. П. Стојановић