Српски народ

Страна 4

СРПСКИ НАРОД

П фебруар 1944

МЕБУНДРОДНО ПРДВО, ДЕМОКРДТИЈД И ЕВРОПА • 1 ■ ' з, - .

Римска политичка доктрина: ба!из геј рићНсае ргта !ех ек1о ето.ји на једном становишту сасвим противном основном начелу фрашдуске Изјаве Права Човека и Грађанина (ол год. 1789) о природним правима ((1гој1з па1иге1б). Јер. док горња римска формула, прокламујући иде.ју да спас Државе има да буде први закон, значи-да је Држава у сваком погледу изнад по.јединаца и да зато ови не могу претендовати ни на какво право које би било јаче од Државе, дотле француска дру штвена философија ограничава Државу „природним правима" човековим у које Држава не.само не сме дирати него је она, Држава. баш стога и стзорена да би та „урођена права" појединаца била што боље за.јамчена и осигурана. Разуме се да оваква философија, нарочито са оним њеним познатим овлашћењем поЈединаца ,на побуну" (с1гок а 1а геуоИе), није ишла у прилог државне чврстине и ,ауторитета, за разлику од Римскога Доба у коме је, захваљу.јући горе наведеноме схватан,у тога Доба, Држава почивала на много солиднијој основи. Римска концепција, сасвим логично, полази од тога посматрања да без Државе нема одстанка појелинцима нити би се они могли изван ње усавршавати те би отуда било'непо.јмљиво да појелинац сто.ш ма у коме обзиру изнад Државе, . да буде- моћни.ји, баш од оре установе без које њега. појединца. уопште не би било. да он. последица и резултат. еГГес<:иб, буде претежнији од узрока, саиба (Државе), Из овоГ0 излази да. у Римској Држави, нису била позната ни стечена права као институт који би био изван дсГмаша.ја законодавца као вршиоца државне суверености, док, напротив, у Модерној Држави, стечена права не могу се "повредити ни самим законом (в., :н.пр., чл. 36. Српских Устава од 1888. год. и 1903. год.). Ово правило Модерне Државе об.јашњава се идедом слободне инициативе и утакмице кода тражи обезбећење плодова рада човековога одн. обезбеђење његових стечених права — схватање основано на демократској идеји Индивидуализма а та идеја се супротстављала и супротставља идеди колективности Римскога Државнога Права. Интересантно де да нове стру.је коде се сада оцртавају у модериоме друштву проистичу баш из схватања о првенству социалне колективности над идедом Индивидуализма тако да те струје ко.је крећу специално изш, Европски, КбнтиненаЈ- у његово.ј борби са Англо-Америчком Индивидуалистичком Демократијом по јављуду се као победа Римске Доктрине над оном Француске Револуциде. Према овоме, Држава има пред собом као главни и стални задатак сводб одржање и свој напрелак"' и када је то у питању. ништа се не може истаћи као идеј~на одн. начелна препрека државној суверености и њенод законодавнод власти. Овде де, напросто, Држава слична једном прмродном организму коме је његова егзистенциди и прогрес иКЈша га«о и пред тим гаНо има да се по клоии сваки део тога организма т.ј. сваки подединац, дер>.како би органи могли постојати и функВиоиисати. ако би сам организам, целина, угкнула? По Демократскод Индивидуалистичкод Теориди изгледа да би подеДини органи могли да живе и даље. после престанка организамаГ Из овога пооистиче !01џ и то да римску девизу: 5а1из геј рићНсае ргјта 1ех е§1о мора пратити и правило: Рја4 тшкЈиз регеа! Јиз1Ша (тј. држава пре прапзе), дер ако има тип6и$-а (д.ожавс) биће и тзШЈа (правдаг док би. по обриутоме правилу: РЈа! шз1Ша регеа! типI ^из (пргвда иде пре државе), правда могла да постоди и без државе, једна немогућност коју Демократија проглашава могућном. Исти, римски, карактер има Др жава и у међудржавним (мећународним) олносима: она је и ту, у главном, дедан дрганизам коди, за своде одржање и н^пред.' Егње, не бира средства. И ту вреди Римски Принцип: 5а1и8 геј риђНсае одн. формула: Р1а1 типс!из. Зато се и узима да су. у међународном животу, државе независне и суверене, дер једна држава кода би, споља. изгубила независност и сувереност престала би да постоји као држава у правом смислу. Независне и су-. верене државе — што смо до сада имали прилике истаћи више пута — сличне су, у својим уза' дамним односИма, елементарним (физичким) силама где влада закон материалне борбе ради одржања као и ради ширења (експансиде) и просторно и временски и. разуме се, ту не може бит.и говора о кеким мОралним подмовима и моралу>— ови подмови влададу дедино у унутрашњим рдносима држава где не постоди, благодарећи начелу законитости, физичка борба мећ.У подединцима — онако исто као што не може бити речи о тим појмовима ни у области других елементарних подава. Независне и суверене државе су, мећу собом. просто ир»ционалне силе и јединц подам коди ов^е. у осиови. постоди у њиховим мећусобним односима то де подам аморалности (што ииде. разуме се. иото што и подам неморалности). На тад" начин. не би се, у опште, могло постааити питање о сућењу државама за њихова дела: такво сућење било би противно битном начелу Кривично(;а Права а то је морална одговорност делииквента, дер ако ове нема — а ње нема. видели смо, код држава у мећународним односима — не може бити ни сућења ни осуде. Онад Чи1'и случад де тога1 твапИу, како се изражаваду Енглези. може бити само лечен као патолошки појав али не и сућеи, Несумњиво да де Мећународно Право знатно допринело да се др жавама, у њиховим мећусобним 'односима. умањи својство елементарнога подава и, тиме, доследно. ограниче и физичке борбе. ратови. мећу- њима. као што де и само Хришћанство, својим узвишеним идедама о љ,убави и браству мећу људима и народима, благотворно, у току Векова, утицало на Човечанство. Ипак." Мећ.унзродно Право ниде се показадо нити се је могло показати онако ефикаено као ГТрзво Унутрашње. а то стсга што му је иедостадао основни и битни_ услов потребан свакл правној норми. ако се жели да она, од теориде. постане стварчост и живот а то д'е правна санкција. Такве санкције има само V Унутра:гњем Праву. благодзрећи vстанови Државе: у Мећунар^дцл.ч Праву, где не посго.и деднз опш-!а организаиија кода би ста!ала над свима државама (супердр^ава) са влдшћу каква припада 'еднод држави на њен'\, соаственод" теритсрији, правнз санкција је искључена. .Једина санкцида ту се налази у интересу појединих држава да пошту.ју норме Мећународнога Позва (било Неписанога. Обичаднога. . било Писанога: Уговори дд Кочденци,де), што значи да Мећународно Право губи сваки практични знзчја чим га једна држава не сма тра. у датоме случаду и МЈменгу, као саобразно њеним посебним интересима и користива, претпостгкљадући, наравно, да оИа, у исто време. има и довољно Јг.атеРИ':лне моћи да преће преко начела и прописа Мећународнога Права. У крадњод анализи, дакле. државе су. и ггоред Мећународнсга Права. задржале и даље своду основну каоактерисгику елементарних и ирационалних П' Ј ава и сила, и сасвим логично, 1ео сама база Мећународнога ПсаВа. независност и сувереност држава, давала де ту и такву каоактеристику државама чииећи тиме неизбежним физичке сукобе т.ј. ратове мећу њима. Велика заблуда била је. дакле.

да де Међународно Право, са својом мало час оеченом базом. значило Мир у Свету и ту заблуду де Жеиевско Друштво Нар да. једна творевина Демокрзти;е. само одржавало и рашир^лс, пошто де оно било ставило с^би у мисиду гарантовање нгзависности и суверености држааз, оно, дакле, баш што је клицл ратовима, као што су и пЈказали доцниди догаћади за које 1едну од највећих одговорности носи и та ^емократска установа. Разуме се да, када се. уз ту начелну иогрешку, има у виду и тежња Лиге Народа да, у иеку руку, овеко вечи ред у Свету њоме утврђени, ред који де почивао на диктираним Уговорима о Миру (од год. 1919.—1920.), што се тако мало слагало са демократским фразама да де, у томе, прошломе, Светскоме Рату. победило „Лрзао и Правда") (1а/ 1 „У1с(;оЈге с1и, ОгоН е1 (1е 1а 1и811се"), онда де било сасвим природно да је Лига Народа, у место Лиге Мира, постала Лига ј^ата. 1 ) И идеда меНународне независности и суверености Држава односно нацида као јамства мира, и напретка у Човечанству спада, такоће, у групу фаталних заблуда којима су Демократије, врло често руковоћене једино, у главном, сводим властољубизим цаљевима, биле задобиле народне масе, заблуде 1 коде су, као и пароле с слободи подединацј и на ција, једнакости. о народу као извору и утоци власти итд., своом поимамљи^Ршћу не регко омогућавале цолидичким спехулаитима личне користи сваке врсде. Многи, управо главни, представвици „Великих Дем жратида' Ан1 ло-Американских и данас про кобни, поличички метод обмањивања народа и у унутоашњим;.« у спољашњим односима. а нарочито у овим последњим где. својим безобзирним и срачуњеним пародама о слободном самоопредељивању и суверености нар л да као.диригентним принпјцшма у Човечанству. само поназља|'у ону политику чиду је начелну неоскованост па. према томе, и ошиту штетност као, можемо рећи. и њену. мање више, притворн >ст Лига Народа на ТакЈ несумњив начин документовала. 2 ) Индивидуалистичка Демократи ја, са својим: „ЕппсћЈззег-Уоиз"! (Богатите се!) значи безобзирну борбу међу подединцима. друштвеним класама и народима. Демократила значи рат и ратове и овад садашњи рат де, у основи. „манифестацида те њене млт с риалистичке особине: све што соменуте „Велике' Демокрл.гиде данзс гсворе, пишу и раде то на.ј.јасниде испољава. А њтесв ратни циљ да хоће да обЈре режим у недемократским згмљ:>ма не иде такође у прилог идеолошке искрености њихове: Како се и колико та сврха слаже са дем.зкратским теоријама о счмоодрећењу народа и слободк њиховога унутрашњега урећења? Изгледа. дакле. да „Велике" Демократије признаду та нзчел.а народима под условом да их пни примене v корист Демокоатије (т.ј. Енглеске и Сев. Америчких СдедињеНих Држава). Другим ре чима, „Велике" Демократиде веле: „Сваки народ је слободан да буде — демократ"! Иначе ће имати рзт. На тад начин „Велике" Демократиде стављају остале нациде пред избор: „Демократида или Рзт". Један од многих примера да су демократски „принципи" за демократе. махом, само згодне лествице за пењање на власт у држави и Свету, власт ради власти (као оно.: „Гаг{ роиг Гаг4") и онога што власт са со-

*) Опширније о негативним страНама Лиге Народа в. у нашем раду: 1..а босШб (1ез МаИопз ои Г Апагсћје еигорееппе. ех1гаИ из збирке: „1*е 86аиез1ге Ае 1а ргорг1е!6 рпуее еп 1:етрз де еиегге", РагЈз—Сепеуе. 1937. г ) В. овде и наш чланак: 1.е ОгоЛ 1п(:егпаОопа1 е{ 1а Б^тосгаНе у „Еа Реуие МепзиеПе", Сепбуе. 1923^

бом доноси за такве политиЧаре односно за њихову земљу (данас за „Велике" Демократиде на Западу). Има, према томе, ако се жели. како мир социалаН, у друшшу (држави). .тако и међународни, да се напусти једном индлвидуалистичко-материалистичк! схвата ње (капитализам — гезр, .његова дегенерација, плутокрагизам англо-американски) као и иачело међународне суверености држава и да се, у унутрашљем животу о. вих, уведе и примени дедан систгм где ће бити више друшт-зене правде и једнакости, онако к?ко нас учи наша Хришћанскч Вдо а. у спољашњем. међун'ародном, животу, систем континенталних савезних (федеративних) државз' Ово значи. што се тиче нашега, Европскога, Копна, једну Европску. Сав^езну Државу (Випс1е5б1аа1) кода би. у току времена, могла постати и Унитарна.Држава: Држава има ту моћ да, сводим дугим традањем, духовно изравна и стопи V дедну етичкохришћанску целину разнолике. ет ничке лементе. Таква Једина, федерацидом удедињена, Евр ша би ла би, најзад, у стању удаљити Из своде средине све штеТне неконтиненталне утицаје, како^оне са Истока тако и оне са Запада. утицаде антик.ултурре јер антихришћанске одн. антихришћанске дер антикултурне. А дотле, остаде да се ослонимо на човека. Јер, ма какво схватање да се има о битности друштва и државе,- опет де то човек. подединац, коди у име и место њих мисли и дела. како унутра. у земљи, тако и споља. Отуда, од карактера представника њихових зависи врло много и стање међународних односа. Један уопште душеван човек, нарочито са хришћанским менталитетом. умео би и умеће ља. и поред свега онога цгго смо казали о прирбди државе. ово биће Vмери у његовом егоизму и ирзционализму и да, у односе своде земље са другим земљама, унесе више осећања човечанске узадамности и разумевања, више. 1 'едном речи, помирљивости кода прпжима ^ерске а сшИтаално хришћанске људе. Мећутим, ако народима управљају држзвНици са недовољним етичким квалитетима. они ће. оном римском 8а1из ге1_рићПсае ргјтпа, 1ех ез1р, дати једно и сувише пространо тумачење V односима свога наро^ да са другим народима тако аа то може да буде. и бива, судбоносно по мир у Свету: такви ф.уди са паганским идејама о држави били су увек опасност п-- општи ми^ и Хришћанску К/лтуру. Истина, то мсЈрамо 1ЈРизнати. овде има једна човекова трагедида. Она долази отуда што постоји. осим појединца. и друштво и држава. Као појелинац. човек се бави Собом и Својим интересима али при томе. он не сме зчб :оавити ни заједницу без и изван које он ! не би не само могао напредовати него ни постојати. Отуда његова прва дилема: ако сувише мисли само на себе. имаће отуда штета заједница а ако се опет осврће само на ову. изло жиће себе опасности. на ризик задеднице која живи живото»? свошх делова. појединаца. И онда, где је м-пЗа и грЉицд за ову чопекову двогубу активност? То <е једна страна горе речене човекове /трагедиде. Друга је ова; служећи себи и сводим интересима, појединаи се' мора управљати не "само по прописима самих државних закона. него и по захтевима Морала. док. напротив. узима се да. када дедствуде за задедницу. њему су . подединцу. одоешениде руке V овом последњем попледу: он овде треба. V главноме, да има V виду сврху, добро задеднице, због лег]а њему ту припада слободни)и избор средстава а ово нарочито вреди када се тиче односа његове земље Нрема другим земљама. Отуда два Морала: Приватни и Јавни Морал такгла се »

подединцу, када је реч о опшчим интересима задеднице. до,1ушта.;у методи акциЈе забрањени V адиватном животу. Чак се сматра да подединац не би вршло свс.ју јавну и специално патриотску дужност довољно исправно.' ако би се он, као честит.чо&ек. уздржао, и у тод. дужности, од поступака кодима се никада не би послужио у сводим личним стварима. Због те деобе Морала на При ватни и Јавни (Она посто,!и. так.ође.' и кол страначких ррганиза^ија: као чланови странке. подединци се често одају пословима од којих би се као приватна л-ица држали далеко) и долази често, код људи од карактера, до унутрашњ.е борбе савестџ наиме онда када се од њих тражи да. као прадставници задеднице. воде политику. методима кодима- се: противи љихов.'\ спвсст приватнога човека. На тад начин. можем- лзко да увидимо све опасности којима се држава. нарочито V спољашњим односима, а са њом и општи мир, излаже. када се на њеном челу нађу људи коди су. ц у приватном живбту. еластичнога и непоузданога морала. И, обрнуто. као што смо већ напоменули, сва корисност по мир, и унутрагањи и спољашњи, ако државом управл>аду људи високих етичких погледа, мада ће им се, евентуално, пребзцити „делрвољна дрлсавничка способ^рст" и „неродољубље", јер су. можда, најегоистичнијим и најнеправичнидим користима своде земље претпоставили моралне и хришћанске подмове и обзире, Отуда и тежња Човечанства. кода се специално очиту.је на нашем Европском Континенту. да.се, коликогод де то могућно. одстрани несрећни систем два Морала и да оно што Савет и Вера не лозвољава човеку као приватном подединцу не сме н.аћи оддека ни примеУе ни V јавном животу а то ће се -п6сти!1и : развтШ&& ,свести код човека да је он само један солилзран део,људске заједниие и да, прбма томе. његова делатност има да буле упУћена у правцу прогреса и усавршавања заједнице.Из овога свега излази да од карактера дедног народа. спеииално : 'од ступња његове хсишћанске културности, зависи и до машад. у његовим очима. правилч 8а1из геј рићНсае ргјта 1ех С8(:о и ве1гз или мања оштрина његове примене. зависи. другим речима. интензирност међународне себичности и Сигурност општега мира. А какав народ такви овде, разуме се. и његови управљачи.. И врло интересантно ба било. са овр тачке гледишта. 1 'еднз упоређење измећу подединкх-народз и јњихових држзвника, шго све стоди V вези и са питањем њихове мање или веће' одговорности за међународне сукобе и ратове. За овај мах не можемо се упуштати V даље разматрање ове теме него ћемо се само огрзНичити на констатовање да. како нама изгледа. а што се. ^ожемо рећи. потврђује и Истори1"о\Ј и искуством . Енглеска. код о\»џх осо« бина данашње државе о кЗјима. де било говрра у почетку 6'вога члан ка (независност и ,сувереност), односи рекорд особине коде, свошм паганЈтвом. наносе толико несрећа Миру и Браству мећу народима. Рекорд изражен V тако нехришћанскод" фбрмули 1 "еднсг, заиста. супе& - егоизма: КЈегМ ог \угопе ту соип1гу! (Право криво то де моја земља т.ј. Енглеска). Како се да обдаснити овад и овакао т. д. антихр^шћански карактер Енглескв Државе. за шта ми Хришћани. на дан Роћења Онога Коди је символ Света и опште Љубави, издављудемо своде дубоко жаљење. о томе. можда. други пут. На Православни ^Божвћ, 1943 г. у БеоградУ. . ЖивоЈин М. Перић, проф. Беогр. Универзитет" * а-енсша