Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

/0 февруар 1944

!ТИЋ И ДУЧИЋ

Поводом 20-годишгкпие Шантићеве смрти, објављујемо благодарим; деветсто двадесет иекклико одломака из студије г. др Пера Слијепчевића о четврте, он склапа дланове пред Алекси Шангићу и Јовану Дучићу (Савременик Срп. књиж. тим црним. рукама хранител.казадруге, коло IV, књига 16). ма као пред правом светињом и "* шапће: осана! То је једна од по—Алекса Шантић и Јован Ду- војска прн самом јуришу и кроз С ЈГедн,их Шантићевих песама. чић. пријатељи, спомињу се за- саме хладне воде битољске до ...Поиираће савремени и будуједио као Диоскури. У многоме колена. О бдажеии божји човече, ћи песники још дубље у нашу су опречџи један другоме. Шан- о радости чиста и невипа! земљу и биће вештији као маЈтић Је прави Хришћании — ...Село је Сшло Шантићу окре- стори. Али се и даље свраћаДучић паган изричит; Шантић па телесна и "ушевна, он му пе- ти и крепити код старог песнинесник доброте — Дучић песнцк ва стално. Еио сеоске идиле: по- ка, последњег витеза романти,':е. лепоте; Шантић иесиик жртве — вратак с рада; ено ускока '— као што се свраћа у Дечане и Дучић, живота и освајања; Шан- борцз што је остао бескућник; Грачаиицу. И доиста, доћи њему, тић заљубљеи у своју земљу — ено орача и сејача, ено жетве то је као доћи на острво доброДучић, у номадскр ослобођење у зноју и припеци, еио водени- те, и то ће задуго бити потреба од сбију веза уопште; Шантћћ ие,. и колара, и счарр чељади нежних и честитих, нарочито у љуби сељакове руке хранитељ- пред колибама, ено и сграствена временима погаие поплаве, сурове кеке — Дучић аристократ, једва грљења крај скровите реке. Си- и живинске себичности. У Алекако је где и скомеиуо реч се- луете патника работшша расту си Шантаћу је још једном блељак; Шантић сав огрезао у сво- пред вашим оком, догледате на снула еооха народног идеализма. ме Мостару — Дуччића је мо- хоризонту огромиу#сенку чове- И као што у многој драгој угао задржати једино Дубров- ка што замахује краеном и крчи спомени из прошлости ми стварник, господски град у иај- неродну земљу. Ое мрзи госпо- но волимо сами своју негдању вишем смислу речи, и још даре што му хлеб отимљу, али младост, т.чко и у Шантићу воморе зато што је море. Иначе, ие ропће пред Богом. Шантић лимо све оно његово време које нити се у тој поезији налази спе- се иред тим човеком све дубље се опаеа честитошћу, јер Је имацифично нашег пејсажа, ни ка- клања. Деветсто друге он му љу- ло да изврши велико и честито рактеристичног нашег типа. би чело; девгтсто осме љуби му дело. — „О, мили часи, како сте Шантић је прилазио: од српског РУке, вичући: тебе славим, тебе далеко"! народа у Мостар, од Мостара У • село, од села у радиичку средину; — Дучић је одлазио: од Мо стара у Париз, од Париза у козмос. Шантић се хвали што су му бар дедови са села, ако није он;„Дучи!ј, у једмој од најлепшиХ и сигурно најсрдачнијих пе сама, жели „летети, летети високо... Витлати се као омкђијан г.око... Да не памтим ниско рађање под мраком," Шантићева МуЗа води народ;

Примим ли у дом онога што граа У сињем јаду под -студенпм небом, И утјешим га са сољу и хљебом И огријем му ране ватром срца У светом чувству када силно горим, Па руке ширим да загрлим свијет, Све људе/ земљу, сваки грм и цвијет, У ове часе, ја здам, с Богом зборим. Величбнетвена Шантићева љубав обасјавала је код Шантића и сељака, и сељанку, и ковача кога су „т.руди часни створили у челик", -..кириџије и угљари и хамале-носаче и сиромашне, као Христови ученици, рибаре,

с ко.јим ће вући њихове тешке мреже „Да прекаљен тако напором јн радом. — Једном гордо пођем. с но,вом ватром младом, —- Кроз маглу злих дана свом завјетном ниљу!"... Иако ,Је знао да често предвиди праву стварност, да узлети сентиментадно под звезде које га „греју". „гледају" док му се срце расипа „златно", он ,|е ипак свестан сврга правог живота и мисије коду је испушавао; до гроба:, ЧР* Он ,је заиста имао право узвикнути? „Мене све ране мога рода боле". дер је те ране видео, јер де те ране осећао и лер је те грозне ране својом бесмртном поезијом лечио... Веселин Филиповић

Песник српске земље

(Наставак са 7-ме страт)

Устај и цриу одежду обуци, СвиЈетли.путир понеси у руии И крешом вјером мој народ причести! док Дучић оваво своЈу опомиње: Мирна као мрамор, хдадна као сеиа, Будн одвећ лена да се свиђаш свакол, ОдвсН горда да би живела за Друге. Коло мостарских пријатеља, по 10 Је испдатило Дучића у свет, потерало је и Алексу, готово силом. Он им Је првих недеља побегао натрвг у Мостар, као сељаче из гимнкзије. Човек од тридесет годгг.п, он се тада Јадао у Јсдној наивној братскрј песми кзко му се доаги Јоваи потуца по туђини — док је овај, сав у свом елементу, гутао живот и даљине, и сажаљевао доброг Алексу у касаби Може ли бити већих разлика! Па ипак, једна црта сличиости веже их више него што их деле све те друге: обојица су господа внтезови. Идеалисте увек, натуралисте никад, они никад нису разголитили анималне делове душе, Осетљиви, меланхолВчии, они ииак нису закукали; њихов лични бол био је увек спреман да се рашири у оно што Је Цвијић називао „историском сетом", „племенитом сетом". Шантић је у невољи скривао сузу соколећи Дј>уге и дејствујући у народу; а Дучић се, са сузом у оку, витлао детећи. Биће у томе нешто од њихова завичаја, где патриЈархално госпоство кулминира, па је увек било зазорно човеку и заплакати и казивати много интимности, уза сву топлину речи^ости. Каже се: Херцеговци најлепше зборе; та лепота ниЈе сва у граматици, него у мирној одмерености којом се одликује беседа наших домаћина брђана. и ван тога кр*аја. — Шантићево је витештво народско, Дучићево Је европско и мисаоно. Рођен ближе мору, он Је гишшји и блиставији мајстор, али је и приступачниЈи туђему, и нарочито више егоцентричан. „И Шантић и Дучић нису сано идеалисти, они су идеализатори. Балкански рат изгледа код Алексе једна недељна свечаност: пун је застава и шарених народних одела. Звона звоне, виле дозивају народ и разговарају с војницима, пева свак, вева и

- гг -г

У

У*'

Аутгрш текста хммм® друштга »Гусле« (Композиција Д. Јенна) Социјално у Шантићу

Алекса Шантџћ је превасхедно песник љубави и национални бард, Ово друго нарочито, јер де његов живот никао, растао и свенуо у истом, географски дасно одељеном, месту и под условима коди су носили најнационал нију боју и звук. Оно пак социдално, у дааашњем смислу речи, стајало је код песника Шантића у другом, ако не и у трећем плану. Млад човек У средини полуоријентално.ј по навикама и^кивљењу, певао де, наравно, узаврелим дахом и бурним уз дисадима о љубави. Ту су се рађале химне љубави и трубадарство добијало необичан полет. Али са овим трубадурством био је код Шантића и национални осећај поддеднако развиден. Тај национални осећај де имао своде пуно Онравдање и био де и спољ ни и унутарњи ж.ивотни захтев. Алекса Шантић де на првом месту овакав пред сводим савременицима и нред сводим већ стасалим потомством. Па ипак, велика неиравда би се чинила нашем песнику ако се у његовом постоданом делу не би запазило ништа више до само дитирамби херодским ратннчким гестовима и распаљено севдисање. И реалистичка црта код Шантића била де рељефна. здиажљива у мору оног чисто осећадног, разнеженог. локалног. трубадурског. А његова хумана социдална осећања јесу, поред овога оно што доприноси и онако величини части његовог песничког имена. Алекеа Шантић де, додуше, певао, чбсто и сдично: Мислим на ноћи пуне хризацтема, На врт преливен месечином меком... али ми знамо да његов поштени таленат ниде осећао сам о мирис хризантема. ниде на своме путу сусретао само „к>у" под „танким велом". Знао је овај Хср-

цеговац како живе његови људи коде сваки дан гледа и који су његова горка али потресна инспирација. Знао је и зато је певао: Ја нисам своје проводио, дане Само уз песму и шум шедрвана... Гдје магле мркну, гдје вихори косе, И непогода громом туче свагда; Шантић зна да де наш живот „трн.е што нас боде, -— Да је мало стаза што у башту воде. — Где боко-ри шуме сунцем огрнути. Да, живот ,те мемла робидашке куће, — И његово трње све те пара љуће, — И цветова нема да се те.би даве... Но ти имаш руке!"... итд. Сељак убоги, онај у „колибама голим", чиде де он жуљеве на рукама целивао ,у потресености препунод љубави, стоди високо, као_ икона у ватри Шантићевих стихова. Он га прати нп сетви, на жетви, на рађању, на умирању и на пристаништима са кодих полази ван груде своде тамо „Гдде свога нема и 'удде брата није"... Кад пева „ХадЛемо, Музо"... Он не тражи да га Муза води у вилинске дворце, не тражи дезертерство у мутну, звонку али далову песничку лепоту, већ тражи да га води „у колибе голе, — Трошне и тамнЗ као магле зимње;" Јер у тим ко либама живе душе гостотримне, ■— Срца што грију, што трепте и воле... — Њихов је говор моме срцу мио, — И .: њима тако провео би вшек. — Па храна била само црна кора"._ Каква' де молитва овог човека коди де осећао Бога, који је дгх религиде проткивао кроз сва мукотрпна дела сводих људи, Његова Молитва „празан говор није", он божанску присутноет осећа кад види како: „Ридека покрај златних жита тече"... И право служење својој вери он схвата овако:

псалам (Вече ва ткољу), као молитва (Руке ), као победни а&клич (Призрене стари капије раствори), као свака давна реч кода дрипада човеку и рородици, народу и друштву. Шантићева поезија де докуменат дедвог времек-а и нараштзја. надчуднији докуменат који врене не може засути прашином и забораком. Песник ј,е У сводим песмама историског тока и тренутка казао вечне истине и емоције. Шдатићеву поезиду, као што смо рекли, треба надвећим делом изустити као јавну реч, као наддубљи напон колективног осећања, а другим мањим делом певати као севдалидску песму (Емина), као романсу (Ноћ сребрна. Коњић стиже), као елегиду (Лаку ноћ), као народну попевку (Ко покида са грла ђердане), дер су елегија и пригушени севдах други елеменат Шантићеве душе. Песме коде смо навели Аиду своју мелодиду, уметничку*дли пучку, али и многи други Шантићеви стихови чекаду комнозитора да им да ариду и да их тако приближи раскошнод игри звукова и тонова, из коде су потекли. Зар Претпразничко вече ниде тема за сонату, кода би у првом делу имала две варидациде дубоких моло-ва, а у другом — светле и раскошне звукове религиозне и радосне жртве и мисиде песникове; то је тема за еонату и по емоцији и по иде.ш. Шантићев стих де пун звука и ритма, и увек, на границама реч.итативаи мелодиде. Његове риме и терцине су праве музичке драпериде. Родољубива поезија де прогмагична и дидактична у првом плану. а Шантићева је то посредно преко уметности и реализма, пр?ко унутаршег ткива етике и погледа н? свет ко.ш де стао у стих: „Ко дуначки пада нигда пао ни.је". Шантићева поезија де доћуменат р'асне пеихе, која де упркос школи и утицадима у изразу оетала елементарна. Да се родио стотодина раннде, Шантић би био гуслар и народни певач који уобличава подвиге прошлости и свог времена и ствара на.јлепше обраеце народне јуначке песме и лирике. Ако ниде био гад гуслар. Шантић де оетао његов потомак. у менталитету само ублажен а у духовном склопу близак просечном и колективиом. Реализам Шантнћеве поезиде ни.де дао да избиде скоро нигде сува идејна програматика. Песма ,1'е сза на земљи, али као што је тица на земљи, у лету и широком видику, као коњиц коди Језди далекпм друмовима, као песма деводачка која се виде. по баштама, као успомена крда се крије по старим домовима и махалама. Шантић ид» за сељаком коди преврће суху и тврду^земљу, за жетеоипма коде облива зној. стоди крај ковача у мрачној изби. док „под ударом снажнцм лете искре крупне". Он де и Христз довео да са замишљеним човековим ликом цреће преко ове чудне земље. да космичком песмом пробуди њева гробља и меком руком поглади класове жита које му се ввје око оопш,

Све се дешава на земљи, сви болови и радости долазе са ње. а проблеми потичу из односа чо века према човеку^ од намене рада и плода. од захтева и права да се буде слободан човек. У неким Шантићевим песмама има патоса, али правог етичког патоса а не вербалног. тако да се и у том случаду не одвајају од чистог надахнућа земље. Кад се у песнику нреврши мера бода и поноса због тешких страдања или заветних победа, он их са амвона нацНде унућује свом нараштаду у подигнутом акценту клетве. завета и химне; То су наддаче Шантићеве песме, дер де патос њихов праискрен и праосећајан. Динарска реторика ниде се отела у Шантићу, пего де меко и податно служила његовод сликарскод машти и топлој импресиди. У тад оквир Шантић је сместио и свој интимни кут. своде љубавне жеље и снове. па и песничке визиде коде су се виле над његовим крадем као тЦца око гнезда. Он није као Његош лутао по звездама да сазаа ^адну човека и коемоса, он ниде знао да дедна метафизичка идеда може човека држати у канџама и да се бледило немира може осути без дотицада са спољиим светом. Он де према свему стадао као овоземни човек, као бгранак стаопцског и топлог дома, као друг страдалника и херо.ја, као љубавник дивних деводака. као сусед малих крепких људа. ,Туга_му је избидала сва из тога што- је живот непрекидно-поела.Јио. у успомене и све више ограничавао се само на њи*. Као умЂтник Шантић !е на првом месту био сликар, прециЗкн цртзч. раскошан и сдадан колорист. драматичан сценарист, и са таквом душом он јје постао 'песник срп.ске земље, њеног човека и -видокруга. Српска земља и њена богата традицид'а са своде стране дале су Алекси Шантићу три на!лепше идеде: лепоту слободе. рада и дунаштва. и тако га на^иниле великим песником, народним певачем и пророком. ,11 В.

ПАРАСТ0С И АК.4ДЕМИЈА А. ШАНТИЋУ У недељу, 5 марта, одржаће се, у београдској СаборноЈ цркви, носле службе божије, свеч21ш нарастос песнику Алекси Шантићу поводом 20-годишњице песникове смрти. У понедељак, 6 марта, у 17 часова, Комесаријат за избеглице и пресељешже приредиће у сали Коларчевог универзитета свечаиу академиЈу у спомен великсх српског песниКа.