Српски народ

№ февруар Т944

СРПСКИ НАРОД

Страпа 9

Признање новим ерпским генерацијама Свечана предаја награда претседника Српске владе генерала М, Недића

Велики омладински књижевни конкурс ко.ји .је јесенас приредио Српски народ, и на ком је узело учешћа преко три хиљаде средњошколаца, најзад је завршен једном успелом и великом књижевном академшом ко.ја је одржана у прошлу недељу 13 о. м. на Коларчевом народном универзитету. Поред огромгног броја ћачких родитеља. као и самих ученика. академи.ш !е присуствовао и министар просвете и вера Велибор Јонић као изасланик претседника Српске владе генерала Недића. затим изасланик светог Синода, начелници Минисгарства просвете, изасланици н претстав ници културно-просзетних установа престонице, као и многи Vгледни јавни и књижевни радници. Академиј\' је отчооио к».ижпвник Сима Пандуровић поздрабним говором, у ком је измеНу осталог рекао: ГОВОР СИМЕ ПАНДУРОВИЋА »Српска влада генерала Милвнв НедјАа, пред иојом стоји огроман сплет тешких питгња свих врста судбочосне данашњица, кије заборавила ни српску књижввност. Ни она на којимл најзад, остаје и живот, и кнзижезност, и будући рад у српском народу. А то је српска школска омладина. Иницијативом претседника Владв н г. министра просвете СРГ1СКИ КАРОД је расписао прв неколико времена књижевни конкурс з« омладину идших средњи* ШЈЈОла. Што се же.пело тнм конкурсом? Прз свега, да се не пренебрегву оне племеиите тежње младих духсва ко;е на часним и ако тешким путевима науке и уметности траже Сћоју моралну бријентаци;у којз је српској омладини у дпнашњем времену искупљена свакако најпотребнија. Загим, да Се рхрабре млади таленти иа тим путеаима истичс: истино разума и истине ссгђш. Јер Је у првом реду наша оМладина бчла лсртва организоване лажи ширене и но гован е У југословенској школи, политици, штампи, приватном и јавном животу уопште. Напослетку, жолејпо се, да се младим радницима за њиуов интелектуални р?д, дамас нг;мање награђен, поргд моралног признања, пружи макар и скромна и тренутна матзријална помаћ и награда. Имао сам част да будем у одбору за преглед и оцену радова који су стигли на овај конкурс. Могу рећи да сам, заједно са осталом господом у одбору, имао и једно ређе 'душевно задовољство том приликом. Одзив омладине на овај конкурс био је неочекивано добар, како с обзмром на број тако и с погледом на квалитет радова, Показало се да она, упркос тешких економских околности и услова за нормалан живот ипак ради на своме духовном и моралном усаерш^зању, и то с успехом? и више но што школа тре нутно захтева од н>е. Другим речима, да учи, студира и да није равнодушна према многобројним питањима економским, друштвеним, националним, историским; — да кегује свој израз и стил; ц да се у њој налазе видне способности за научно истроживање и уметничко стваралаштво. Верујем, госпође и господо, да ћете сличан утисак понети и ви са овога састанка на коме ћете, због ограничености времена, мови слушати, углавном, само одломке награђзних радова. И још нешто. Ако ми ста^ији можемо бити потпуно задовољни резултатима које је омпадина наших средњих школа по-казала на овом коикурсу, мллди аутори не -треба да се задовоље својим данашњим успехом. Они, на иза-

браном путу, треба да теже новим и већим, који ће бити на н>ихово добро, њихов понос, и на част Србије.а > Затим је говорио проф. др. Ко ста Милутиновић о теми „Нова српска књижевна генерацида". У свом предавању г. Милутиновић је подвукао да се данашша наша књижевна генерацида. оличена у нашим омладинцима. инспирише мотивима из наше протџлости, и истовремено Жкво се занима за актуелне проблеме нашсг савременог друштва.

ПОДЕЛА НАГРАДА После одржаних говора присутни иаграђени омладинци и омладинке цопели су се на позорницу бурно и дуготра.шо цоздрављени од многобоојне публике и својих другова. Постројени испред велике, тешке завесе, озарена и срећна лица, поносни на свој успех, они ,су намах осводили симпатије свих присутних. , Потом је министар просвете и вера одржао кратак говор, рекааши: Т

иж

Похвалница министра просвете «Претседни« Српске владе, армиски генерал Милан Ђ. Недић, одувек је поклањао своје нарочито старање развитку и васпитању српске омладине. Благодарећи том његовом старању уредништво „Српског народа" било је у стању да распише озај омладински књижевнн конкурс, који је' пожњео пун успех. Мени је, као министру просвете и вера и главном уредН1К-у ^Српског народа", пала у део част и пријатна дужност да као делегат господина претседника поделим тгрлде које је уредникнво „Српског народа" доделило одабраннм учеснидима на пв- м копкурсу. / ! Српгка омладина може бити поносна пажњом која јој се 0в1 ;м указује. Уверен кам да ће она на ово старање одговориТи сн! (О, ка«о се то од 1,е и очекује, наиме, да ће бити српска и Н31 моцална, трудољубива и родољубива, достојна свајцх славних н заслужних предака. Само путем науморног стваралаштва и умј-ког родољубља она моше обегбедпти себи и своме народу леглиу будућност и досгојно место међу осталим народима."

• * *' '* ш * Ш

нн ®м®

' ■ ш

мрв^ шШт НВ

ш

Трула добктника кк>ижееног конкурса »Српског народа« После завршеног говора, мини- спеле академије члано^и Драмв стар Јонић је омладкнцима по- Српеког народног позоришта делио награде рукујући се са сва Олга Спиридоновић, Миливој ким понаособ. Приликом дељења »ивановић и Сима Јанићијевић прочитали су неколико успелих награда, одушевљен аплауз Је места из награ , !еиих радоза> пз пратио сваку предају. ј е химе ова академија била заУ другом делу ове ванредно у- вршена.

Жеље и наде наших добитнина

С импатични Миле Бискупљаии>:. учеиик IV разреда Мушке гикназије У Панчеву, награђен је на поменутом конкурсу за сво.ју пес:.1у Отаџбини. Тако је двогодишши његов рад на поезији добио једно ретко и заслужуо призна:Бе, и млади песник дош се више одушевио за стваралаштво. Од раиијих дана он је осетио сву , тежину живота на својим младим плећима, сву горчину хле ба ко.ги се зараћу.је својим роћеним рукама у једно тешко.с урово време у ком се људи тако чесго заборавља.ју. Па ипак, ни сурова реалност свакидашњице, ни злоба људска са окорелим срцима, ништа га ни.је могло да отме од шегових драгих, нежних, песничких сањања. У њима се све убмжује, линије живота нису тако оштре и тако издвојене, и све постаде некако тако добро, мило и безазлено. То је свет маште, песничке маште ... Такве чаеове о нје забележио на хартиди и дао им име које се тешко могло да очекује од једног шестошколца. — назвао их је „Бег из јаве". Док с једне стране. безбројни његови другови беже из јаве у раскошну угодност обезбећеног живота у луксузним родитељским домовима. дотле Миле Бискупљанин бежи из јаве у свет доживљаја сво. је осетљмве душе. Данас-сутра, он ће сигурно нешто створити, нешто добро и лепо. У то су уверени они који су прочитали неколико његових сти хова за које уверавају да имају великих вредности. То ће му бити најлепша награда за' његово „бекство из јаве". Још једа-н награћени младић рола да бежи из јаае. То је Миодраг Цекић, свршени мзтурант гимназије „Краља Александра". Његов рад Улога српске задруге V прошлости и садашњости добио је такоће награду. Када де реч и о његовом млалом животј ^ни пре.ма н.ему живот није био досада наклоњен. Као и његовог друга Бискупљанина. тако и њега та материјалра. суровз страна свакидашњег живота погаћа. За рззлику о.д толшсих. он се над њим. иако суВИше млад. дубоко замислио. По природи тих и миран. увучен v се, примеран ћак и друг. он воли да по-сматра ствари и људе око себе и да о њима размиш,1>а. Као плод шего-

вог размншљаља, нзмеђу осталих, била је и констатздија да се кроз задругарство — он га посматра филозофски — најсигурни.је и најбоље усавршује човек као морална лично-ст. Отуд задругарство њега више интересу,је са чисто моралне стране. Чим то прилике допусте, он ће студирати чисту филозофију. У њој, високОј и неслућеној, замр• шеној и занимљивој, он ће наћи своје уточиште увек када побегне из јаве ... ДВА НАГРАЂЕНА ДОБР080ЉЦА "^Добровољац II пука Живојин Првуловић, свршени богослов гимназије у .Нишу, добио је награду за рад Улога српског сељака у нашој историји. а добровољац I пука Гојко Табаковић, свршени матурант гимназије у Ваљеву, добио је нагоаду за песму Вечерња предосећања. Њихова лица су п,репланула. Они су допутовали из сво.шх јединица. из унутрашњости, да приме награде. И одмах су се вратили натраг да поново узму пушку. у руке и да на мртвој стражи чувају оно што је увек, од искона било српско. У добровољачким редовима су од првих дана њиховог оснивања. С њима су прошли безброд борби у ко.јима је живот висио о концу. с уверењем да је за отаџбину слатко умрети. Ако је у питању њено добро, њена срећа и њена будућност, онда живот не долази У питање. Све се за њу жртвује, па и живот, то је гесло данашње. добровољачке МлаДости. Једи.но и најсветије. Табаковић је песник, Првуловић идеолог-морализатор. Први слави рођену земљу кроз стихове, други то исто чини кроз озбиљну прозу V К0101 се задржава на оном што Србе као народ карактерише као најбитни?е. Ппвуловић је везан за сељака и село, као идеолог и чланкописац. Табаковић као песник. Заједнички кажу: — Омладина треба да оуководи и да прсднхџчи V нарпдном препороду. Без ње нема буд ућноси. .. Што се тнче нршег сељака. без 'обзпра шта данас .град о њему мислио. он ппетставља велико, иеисцрпно благо.., У данашњем односу ссљака премаграду миа хало освете. Разуиљи-'

во. када се зна какав је одиос града преиа селу био пре рага... ПУТОПИСПИ Петар. Милосављевић, ученик треће године Средње техничке школе у Београду, добио је на конкурсу награду за рад — путопис На ставама Тимока. Приликом читања овог рада, готово сва присутна публика приметила је да је његов аутор одличан стилиста и познавалац — православља. О свом раду Милосављевић даје следеће податке: — Сваког лвта одлазио сам у Хајдук-Вељкову Крајину и огром но је заволео. Београдска средина не може да замисли колико је то леп крај, погодан за туризам и хотелијерство с једне стра не. у привредном смислу, и чист српски елеменат — у националном смислу... Откуд тако добро познајем православље? То позна вање имаш да захвалим свом гимназиском вероучитељу г. Марићу... Десимир Јовановић, ученик VI разреда Четврте Мушке гимназије у Београду, наТраћен је за рад Досите/ Обрадовић као путописац. Он. иначе, не воли Дучића' као путописна, и зато је баш изабрао Доситеја Обрадовића. Он уверава да у Доситејевим путописима кроз нашу земљу и наше коатеве има меета која спада.'у у на.јбоља у нашој литератури. ОСТАЛИ Јован Башић, ученик VII оазреда Прве мупже гимназије V Београду, награћед 1е за рад Задаци српске омладине у обнови Србије. У разговору. он 1е оЂако дефинисао задатке српске савремене омладине: — Иата је дгжносг вв помогнемо своме народу. А свом пароду његова омладина ће најбоље да помогне. ашо се п.отпгно стави у његов\' службу... Када завршим гимнази.ју, студираћу жур налистику. Дан. Стојадиновић. ученик II разреда Треће трговачке академи>е у Београ^. добио ?е награду за рад Споменпци српске културе у ком је обрадио на један ванредно леп начин српске манастирске , фоеске. народне везове и рукотвовевине. и сматра да је то поље народне културе веома слабо обрађемо иако арет-

ставља једну од најширих области за рад. Помало романтичар. Александар Обрадовић, учеиик VI разреда Треће мушке гимназије, чита.јући „Хајдук Станка" заволео је Зеку Буљубашу. И када је расписан конкурс Српског народа, он се решио да обради и обдасни лош увек загонетну личност хајдука са Засавице. У томе је успео што. сведочи награда за његов рад Зека Буљубаша. Милета Мојсиловић, матурант из Београда, награћен је за рад Србија пре свега и нада све, Сматра да је препород Србије могућ само ако се избегне братоубилачки граћански рат, и сви њени чланови прегну иа конструктиван рад. После завршене средње школе студираће књижевност. Расрко Митровић, ученик VIII разреда Друге мушке гимиазије, награћен је за рад Село у српској књижевиости у ком се критички осврнуо.на село у приповеткама и делима Јована Илића, Стјепана Митрова Љубише, Ђуре Јакшића, Јаше Игњатовића, Јзнка Вемлиновића. Св. Ћоровића и Петра Кочића. Предраг Ђуртић, ученик VI разреда гимназије, латио се пера само зато што му се за обраду пружио један истинит мотив из Шапиа. Тако је по«икла његова награћена приповетка из нашег поратног живота „Браћа". ЗАХПАЛНОСТ ПРЕТСЕДНИКУ ВЛАДЕ Сви награћени омладинни сложилв су се у жељи да им надлежни у што скорнјем времену омогуће покретање једног В1 :ликог. реирезентативнот часрписа у ком би њихове младалачке амбииије дошле до изражаја. Исто тако, моле да им се одобри рад у литерарним дружинама које су много значиле за неговање лепе књижевности. На крају. они су се топло захвалили претседнику владе, генералу Недићу за његово очинско старање за српску омладину, која треба да оствари Нову Србију. Исто тако захвали«и су се и уредништву Српског народа на прирећеном конкурсу, и слажу ее у констатациш да је овај конкурс у сваком погледу постигао свој цнљ и одговорио својој намеш. 4