Српски народ

ОвЛх лана навршава се пола године од смрти Милоша Војновића, команданта Четвртог батал>она СДК, ко.ш је пао у Сјечој Реци, и његовог друга и верног сарадника Србољуба Павловића. ко.ји је, неколико дана касније, погинуо код Севојна. Тако су трагично пала ова дна јунака и витеза, нераздвојно везаних дубоким и оданим пријатељством и другаоствам. заједничком борбом и једном "идејом. Далеко је већ онај дан откада гу они пргГели свој претешки крст напора и патњи. крст страдања и жртве: давно је њихов живот био преоптерећен тешким бременом дужности и служења. Нису хтели уживања и задовољства. у ко.јима умиру њихови несвесни и несавесни вршњаци. Мису хтели лаке низбрдице провода. Снажном ногом крочили су V живот'. тражећи борбу. летећи из победе V победу, из славе V смрт. Такав је био њихов живот. јер чису могли подносити смрад и задах. ко.ји су кужили домове Србинове. Зато је и крај њиховог живота такав. Иа путу њиховом није било двоумљења нити колебања. Препреке и сметње' рушиле су се пред њима. под снагом њиховог налета. Трагична и болна судбича српскоГЗј народа давала им је неизмерне снаге за нове подухвате и нова прегнућа, „Победа или смрт"! -— ова лозинка ко.ју су кроз столећа безбродни легиони палих сводом крвљу иеписивали на сво.јим заставаМа, била 1е лозинка и Милоша и Србе. Боље је пасти у с.ја.ју. и слави него живети кукавички и срамно. И они су пали. То је тражио од к,их и њихов завет. Били су положили заклетву Краљу, Отаџбини и своме народу и нису изневерили крв палих другова. нити порекли своје )\'начке речи. Зато су и изгииули. Њихови животи иису припадали њима. Њиховом крвљу и њиховим животима нису располагали њихови разуми и њихова сриа. Они су били свесни ко је могао располагати тиме. Зато њих данас и нема мећу иама. Милош и Срба нису се упознали одавно. То је било почет-

а«го се ие спасе народ, анда нп диплома Србољуба неће ништа користиш. Данас ти 10 поготову могу твр^лти, јер се налазимо на врхунцу анархије и безвлашћа, које носи рушење свега и на крају води масакрирању нашега народа Ако се томе не стане на пут. а лек постоји, неће ни моја ни Твоја деца видети сутрашњице. Ја сам се ставио у службу народа из најидеалнијих побуда и ако немам толико подлоге као рођени Србин, Код мене није саио то што сам за жену узео Српкињу, коју волим и дбожавам, ш што имам дечицу Српчад..." У западној Србији, нарочито у Округу ужичком, па и преко Дрине. Име Милоша Вошовића

Гледао сам у патње и муке њихове. Гробови оних који су пали нису ми дали мира. Осећао сам се ка'о. бегунац, још више, као Јуда. Нисам, признајем, могао победити мо.јс сазнање да мо.ја домовина још крвави, да се згаришта још пуШе, да моји другови још пада.ју, а ја, далеко од свега тога, у удобној и топлој соби, спремам каријеру учећи, да бих добио лекарску диплому, издржавајући 'Се од^новца,- који моји другови плаћају крвљу. И ја сам требао остати далеко од тога четири или више година..." Какво витештво и каква племенИтост. Сада се сећам и оиих даиа каДа ,је Србољуб ступио V добровољце. Он је пошао у оно.ј првод стотини. коју је предводио храбри и славни Будимир Никић. Нико од његових није знао за његобу намеру. Тек на дан одласка он 1 'е обукао униформу. Свбде цивилно одело и непотребне ствари дао мИ је у једном коферу. г*|»орећи: „Тек када будем напус т ио Бео-. граД, однеси ово кући. и мами и тати реии куда сам отишао. Кажи им да нећу бити у борбеној јеДиници, већ као санитет..." У марту 19.43 године. Србољуб је поИоџо V Србијк. Он је поново са својим командантом. НеуморнО раде: без сна и одмора. За њих нема ноћи. Хтели су да буду на свакдм месту и да сваком помогну и саветом и Лелом. «Уколико су политичке и екбномске поилике V зеМЉи бивале теже, утолико су они све в.ише запињали. Час Су били V Ужицу, час у Београду. или пак у Босни или Црној гори и Херцеговини. Стизал)4 су свуда. Њихова снага и енергиј^ као да је билп неисцрппостаје славно. Име Србољуба на. Било ш _понекад__и момената Швловића ниде се исто тако одвадало од његовОг. А када су

(Фото: Арх. В. От. С.Д.К.)

малодУшности. очадања. дугаевне депресиде. али они су побећИвали јве те тешке моменте духов1942 године нове избеглице поче- рр слабости. Н.а њима су се још ле прелазити преко Дрине. напу- више калили. А увек, и V добру , . . , . и у Злу. били су нераздводни. Шта1\'ћи свода разорена огњишта •' . и запаљене домове. они су били Али .-дедног , септембарског дана, ипак су се растали. Милош први да им са добровољцима ВојновЉ ^ ПОГИН у0. Само де пру^? помоћ. Данима и ноћима, случа.ј хтео да и Србољуб не букао анћели чувари, лебдели су де крај њега. Али судбина их де над њима. Они су им били и ле- поново зближиЛа. Осам дана ка-

У добровољач ким јединица. ма псовка ј< забрањена и ка жњива. Н; ци: »Суд це« у I, љону III. пук; прави списа! оптужених збо лсовке. (Фбтб: Арх. В. от. С.Д.К.)

У коссфнсмм* кџџгџ

Шабац, марта Лепо је речено да часови разоноде увек преброде умор. Ма колико да је јуче била жестока борба коју сМо воДили, данас ћемо опет бити оовежени оним истим полвтоМ ако не допустимо да нас обаспу бесмисленим видицима салонске омладине и животом бур>жоаских креатур.а без морала и части.

Србољуб Павловић (Фото: Арх. В. от. С.Д.К.) гом јануара 1942 године. када је Србољуб пребачен у Десети добровољачки одред, ко.шм је командовао Милош Водновић. Милош де по роћењу био Словенац. али псј свошм осећањима и по к сводим мислима припадао де Србији. Милош се потпуно осећао Србином. Он служи Србиди. својод новој отаџбини. без помисли на себе и на своде интересе. У једном писму. коде 1'е писао 17 марта 1943 године, мајци Србовод. он каже: ..Знам да ћеш ми. мамице, веровати да је то за спас заједнице и овога иапаћеног иарода. Јер

сније пада и Срб6л>уб Павловић кари и храниоци. Поновб су били за.једно. И њиКрадем 1942 године студенти хоВ ^ тела да нас леже задедно на добровбљци одлазе за Немачку. ужичком гробљу. Мадка СрбољуСрбољуб и пдзоТИв своде воље бова није хтела да сахрани сина .. -. ј . ' ■ коа! његовбг оца» већ крај његодобија стипендшу. али неће да вог * ^р ТВОГ Д р УГ а и команданта. иде. Он неће да остави свога ко- ^ ^ ^ 0уду заједно _ манданта и своде другове. <Јн хо- Живе их нисам могла раставити, ће да остане у Србиди и да са па зашго бнда мртви да не бусводим другоЉма дели народну ду један крај другог..." — рекла судбину. Али његове 'старешине Ј е ова мајка херода. и његова мадка захтевају да и- М. Љ. Пропадовић пак оде. Он их је морао послу-^' шати. Србољубов одлазак тешко де погодио Милоша. „Срба је отишао, — пише он у једном писму, —- ш тако ми је огсечеиа десна рука." У другом -јједном писму, он каже: „Ако одеш иа други свег пре времена. оада тб ће биги само заго што вема Србољуба крај мене..." За Србољуба је борав.ак у Хајделбергу био готово мучење. Шко се је осећао тих дана. најбоље се види из писма. које је 28 фебруара 1943 године. писао своме Претседнику и Учитељу, а које нше послао: ... „Али ни угисим, т удобаи живот којим сам ја овде почеб живети. нису могли победигш мо}е сазнање. У мени је кључала још крв загрејана У борби. Ноћу су ме трзале слике нз залеке до мовине. Вићао сам мајке и децу, како гладни, голц ш боси. пружају руке Србији. Морао сам са стола да склоним фотографију „Мајко Србијб. помози". жоју ми је ппед оЛлазак дала моја мајка, а ко}у је мој командаит снммио. Веровао сам да то на мене утиче. Али тада слике мојих другова почеше да ми долазе у свесг .џ

Рад на *ултурн«?м подизању добровољаца Од дана кад су добровољци знали само за терен, строг касарнски живот и војничку дисциплину-не раздваја нас много времена. Да би удовољили интересима српског народа и народне заједнице, некад је пред свима нама, на сваком месту, лебдео само један циљ: да се помогне свом напаћеном народу. Онда се заборављало на све, па и на своје најближе и најдраже. Данас је већ другојачије. Кроз живот добровољаца не провлаче се само искде самоодрицања и тегоба. Истина!, оне још и даље светле истом јачином као и у првим данима, али се, уз то, фрадд на томе да се у пуној ме-

Капп»р М. Виагојевић е |едмим »из легије најмла^м«. (Фото: Арх. В. от.. С.Д.КЈ

ри иосвети велика пажша хулм турном развоју добровољачкнх пукова, укључивши ту ш новопримљене регруте — сеоске омладинце из разних крајева. У циљу разних мера које улазе у састав акције на просвећивааљу добровољаца III пука у Шапцу у задње време дају «е два иута недељно биоскопске претставе, ионедеоником н петком, које наизменично посећују добровољци свих чета I батаљона. Добровољци пријатно користе своје слободне часове. Увек се наће понеки који ће најкраћим путем инсценирати нађену могућност за правилним искоришћавањеМ слободног времена. У случају да недостају музички инструменти, убрзо се образују четни хорови. Ако неко зуцне макар нешто да се спреми тај и тај комад, већ сутра нађе се могућност да се на првој добровољачкој академији прикаже. Можда ће то некима изгледати немогућно, али, код нас, и оно што изгледа немогуће и неостварљиво, постиже се преданим радом и другарством, заснованом још у првим данима борбе, кад се и последњи залогад хлеба делио на рзвномерне делове, братски. Музичка чета Ш пука заузима посебно место у свакодневном животу добровољаца. Врло често, скоро сваке недеље, у касарнском кругу 1 батаљона чују се звуци народн&г кола и добровољачких корачница. Тад заигра и старо и младо. Млади регрути из Мачве и Подриња, р:зуме се, највише „уситне". У во.јничким цокулама некако 1 теже иде, али кпак се сналазе... Зато ће сутра егзерцир изгледагги -некако лакши и сношљивији него обично. Правилно искоришћавање слободног времена подиже унутрашњу снагу војника. I 3. С

Рукописе за добровољачке странице у „Српском народу" слати на адресу: Штаб Српског добровољачког корпуса (Васпитни отсек), Милоша Великог бр 7, Београд.

СРПСКМ ДОБРОВОЉАЦ

И мртви заЈедно...