Српски народ

УСКРС СРПСКИ НАРОД

МДНШ1Р Н1(11№А

Страна 13

к&џ Ваљ

У Средњем веку у области српских земаља беше се развила блистава уметност, која дође до израза у безбројним црквама и манастирима српским. И касније у данима ропства ова се уметност не беше угасила, већ је својом светлошћу озаравала моаком завијене поробљене обитељи српске. Велики број српских цркава сачувао је ову уметност из мрачних дана ропства. Међу те цркве спада и манастио Пустиња у области Ваљева, о чидем постанКу иначе. немамо никаквих података. Црква, ко.ја сво.шм нространим, нерашчлап>еним површинама чини снажан ефекат, несумњиво је из Средњега века. Њена основа ,је нешто необична облика. То је издужени правоугаоник са узаном Припратом. а са врло пространим олтарским -простором. И попречни брод (трансепт) де простран. , Нарочито је истакнут простор, који је надвишеп кубетом. споља осмостраним. Пада у очи, да је овај простор више помакнут Западу,. те не наглашава централну парти.ју .цркве. Доцније је уз западну фасаду дозидан спољашњи нартекс са високом кулом, која служи као звоник. Карактеристично је, да је црква сачувала сво.ј зидани иконостас. Када ,је год. 1826 Јоаким 15ујић посетио Пустињу, она |е била ,још мана^ стир, иу сада је мирска, парохиска црква. Пада |ако у очи, да су то управо били људи монацЈкога реда, коди су се о манастиру искључиво старали. Тако је 'год. 1622 црква исликана трудом игумана Јанићија " Битојевића. а год. 1759 обновљена л,е' трудом игумана Михаила Начевића. Ну од нарочитога је знача .ја једна слика ,у цркви, из ко.је се види, да је и оснивач ове цркве била једна личност монашкога реда. На јужноме зиду припрате. насликан је јеромонах ЈОаким, ко.ји, окренут профилом на лево, држи у рукама цркву и подноси је Богородици, насликаној испред њега и окренуто.ј њему са рукамз испруженим према њему. Између њих. исписано де српско-словенски „Прими, Пречиста, мод мали принос!" Црква, ко.ју Јоаким држи у рука.\га. представља манастирску цркву без садашњега, доцниде зиданога, звоника. Јоаким је, према овоме, несумњ.иво оснивач ове цркве. Као деромбнах он је, врло вероватно био игуман у манастиру. Ну ми данас не знамо ципп а О личн!ости овога ктитора, нити рам је познато, како је живео. У низу ктитора са крунама на глави, у низу ктитора високодостодника световних и црквених и властеле истиче се и фигура смирене личности његове. Погнуте главе, покривене монашким велом, он је, побожно подигао очи пут оне, кодод де црква посвећена. Његов салик. V коме се оцртава једна нарочито изражем индивидуалност, заузи.ца гледно ^место у низу портрета, које нам де оставило старо црквено сликарство наше. Живопис де доста добро очуван и чини допадљив утисак. Иако су у њему још врло живе традициде живописа Средњега^ века. позаће слика до половино плаво. а од половине жуто упућу,ге већ на позниде доба. И овде су, као V средњевековним српским црк. вама, V .поипрати насликани св. пустињапи, у .олтарскоме простору св. архијереди. а у средњем делу цркве св. ратниии. И овде су илустровани: циклус великих празника и сцене из делатности Христове и из његова страдања. На западноме зиду насликани су: св. арханћео Михаил (дужно од врата), св. Константин и Јелена (северно од врата) У припрати се на јужноме зиду поред слике ктиторске налазе насликани: св. Антоније, св. Симеон Српски и св. Сг.ва Српски, а на северноме зи-д.у: св Онуфрије, св. Јефрем Сирски. св. Кузман, св. Ламјан и св. Пантелеимон У простору северне певниие насликани су : св. Петар, апостол. св. Теодор Стратилат. св. Теодор Тирон. св Меркурије. св. Никита и св. Артемиде. а V простопу јужне певниие: св. Павле. апостол. св. Јован Кпститељ. св Димитрије. св. Ђорће. св. Нестор и св. Прокопи+е Интересантна је слика св Јована Претече, који је .представљен са ноилима и како у руци држи зделу са својом главом. Сви ови светитељи насликани су у доњој зони, а више ших се протеже

низ медаљона са попрсдима подеДииих светитеља. Ту су св. Тарах, св. Андроник, св. Ониси(|)ор, св. Сергиде и св. Вакх, на западноме зиду; св. Прокло, св. Вавила, св. Гурије, св. Викентиде и св. Виктор на дужноме зиду припрате; св. Трифуи. св. Алфиде, св. Мартирије и св. Марки.јан на северноме зиду припрате; св. Мина, св. Келсиде, св. Протасије, св. Гервасиде, св. Назарије, св. Гимнасиде, св. Калистрат, св. Анемподист и св. Кирик у простору јужне певнице; св. Јулита, св. Елпидифир, св. Автоније, св. Пигосиде, св. Акиндин. св. Оарст, св. Евгениде, св. Авксентиде и св. Евстрадиде у простору северне певнице. Више св. Трифона насликани су пет медаљона дедан више другога (у бистама): св. Клавдиде. св. Евграф, св. Евмлат, св. Лукидан и св. Бонифатиде. И више св. Виктора насликано је пет медаљона са бистама светитељл, од којих су сигнирани: св. Сисин, св. Неофит, св, Арета и св. Емилидан. У прогјору северне певнице насликани су св. Теофил и св. Исихиде (?). а у прозору јужне певнипе св. Агатоник и св. Анастасиде, На своду севернога певничкога простора насликани су западни пророци Јона и Мојсиде, а источно пророци Авакум и Арон. На своду дужнога певничкога простора насликани су: западно пророци Гедеон и Соломон. а источно пророци Захарида и Давид. У олтарскоме простору насликани светитељи на.јвећим делом. су св. архидереди и св. ђакони. У свези са „Службом агнецу" насликани су у доњод , зони: св. Петар Александриски и св. Никола на северноме зиду,' св. Григо риде Богослбв, св. Василиде Велики, св. Јован Златоусти и св. Атанасиде Александриски у олтарскод абсиди и св. Спиридон, св. Герман и св. Игњатиде на дужноме зиду. У низу Јледаљона више њих насликани су у попр- . сјима:~св. Ангим, св. Вавила и св. Је- . ротед' на севериој страни", св. Антоном (?), св. Јеротиде (?), св. Евмениде, СВ: Патрикије и св. Силвестар Римски V олтарскод абсиди и св.Порфириде', св. МеТбдије и св! Митрофан на дужнод страни: У северноме прозору олтарскога простора наСликани су св. Јосиф и св. Терапонт а у олтарскоме прозору св. Харалампи.је И св. Елевтерије. На источ, ној страни зиданог иконостаса насликани су св. Стеван и св. Роман. а у вратима: св. Авиви и св. Аитала (у дужним вратима), св. Пармена и Руфин . (у Средњим вратима), св. Еуплос и Симон (у северним вратима). Горе су у по два реда лево и десно у медаљо-

нима наСликана попрсда подединих светитеља, од кбдих се могу разазнати: Хипатиде, Леонтиде, Арета, Мартин, Ананида, Азарида, Акиндип, Мисаил, Гимнасије. Акакије, Лукијан,,. Агатоник. Поликарп. Агапит и ЕлНидифор. .У .олтарској абсИди насликана де „БоЈ-ородица пространија од небеса" у доподасној слици са медаљоном на прсима, V коме де лик младеначког Христа. У калоти кубета де насликан Исус Христос Пантократор, окружен символима деванђелиста (лав, • орао, анђео). „Васкрсење Христово" де према традици.да из Средњега века илустровано као „Силазак Христов у ад". И у слици „Успења Богородице" има подединости узетих^из апокрифних .јеванђеља, по примеру композиција соедњевековних са истом темом. Тако су ту

Јеромонах јоаинм подноси цркву Пустињу Богородици

насликани и облаци, коди подедине апостоле расуте на све стране ради проповеди о Христу, донеше месту, где Богородина беше умрла, а ту де и сцена, у кодој С6 Богбрбдица кбда се узно. си на небо. преда.је Томи. коди се са њом беше на облаку срео, свод подас, да би одагнала његову сумњу. Велики празници „Крштења Христова" и Васкрсења Лазарева" нису пронађени. И из циклуса ођола, коде су илустрацида делатнбсти Христове, подедине сцене насликане су на зидовима цркве у горњим зонама. Наћи ће се „Исце« љење човека са сухом руком", „Исцељење слепога у бањи Силванскод", '„Исцељење болесног од водене болести" и „Христос и Самарјанка". Циклус „Страдања Христова" илустрован је у лоста великоме броду сликгц „Тајна вечера^ насликана де у простооу кубета на западнод страни. НасликанИ су- и „Издадство Јудино", „Христос пред Пилатом", „Ругање Хфисту", „Пут Христов на Голготу''. „Распеће", „Скидање с крста", „Полагање тела Христова у гроб", „Мироносице на гро бу Христову", „Не дбтичи ме се!". „Марија Магдалена јавља апостолима о своме сусрету са васкрслим Христом^, „Обед V Емаусу" и „Невера Томина". У олтарско.ј абсиди насликано де „Причешће апостола". а у тамбуру кубета де илустро.вана „Небеска литургида" са цроцесидом анћела, обучених V литургиско одело.ћаконско. Пада у очи, да се у подединим натписима у цркви давља слово „ћ". коде ће тек доцније Вук усводити у нашод азбуци, а тако исто слово „ф" редовно се замењуде са „хв" („Јехврем". „Онухврује"), што де обич.но у говору свакидаШњем сасвим , рбрнуто . („фала" место „хвала"). Црква Пустиња показуде нам слику цркава. коде су сачувале традициде наше ста_ре уметности и V тоаде се у орнови пазлику.Ге од Пркава из новидега доба. Светитељи у њод насликани нису од овога света и поипададу доиста. кругу Божјих угодника. Зидани иконостаС њен не представља, ^по примеру савремених иркава наших. бедем. коди потпуно раздвада олтарски простор од остале цркве на готету ефекта, који би чинила архитектура цркве као целина, већ отвара поглед и на олтар. коди се тако оцртава као саставни део цркве. Потписпни је пустињу посетио дош 1911 год и могао се V њо1 бавити само тва часа. Ну црква несумњиво заслуж^<е да буде опсежно и темељно проучена. Др. Влад. Р. Петковић