Српски народ

Гтрана 4

СРПСКИ НАРОД

ТЈ маја 1944

ЈЕДНА ЖРТВА МРАЧНИХ СИЛА

18 МАЈ

н>у он већ три године неуморно је радио, излажући се свима опасностима, не знајући за одмор, бдијући даноноћно да сачув.а земљу од њиховог деструк тивног рада и њиховог роварења. Кад се све то има у виду онда се мора веровати да су убице дошле са те стране и да су само агенти Титови имали снаге да подигну руку на оваког великог српског родол>уба. Уништити једног од њихових најунорнијих непријатеља, а истовремено унети забуну у српске нзционалне редове, распаљујући изнова стра сти и нетрпељивости, био је добро смишљен план комуниста, који су нажалост успели да изведу. Али убијајући Цветана Ћорђевића они су уништили само ње гово тело, али не и његову мисао о потреби сакупљања националних снага за одбрану од бољшевичке оиасности. Влада Народног сиаса под

народ од нових несрећа и да му обезбеди опстанак и боље дане. И Цека Ђорђевић мислио је да су ње! ово родољубље, н.егова н .пиоиална схватања и његова л>уО:;в з( српску државу најбоља одбрана и да нико неће смети да дигне руку на њега. Зато се он није чувао' и бранио и тако је Омогућио да га мрачне силе униште. Ма да се још не зна тачно ко су уСжце поко.јнога Цеке Ђорћевића ипак по извесним знацима може Се сматрати да они долазе из редова оних, који су добили наређење из Москве и од Тита да је потребно уништити српски народ, да је потребно оиемогућити стварање националног фронта, који је непробојан бедем за јуриш ком.унизма на Срби.ју и на Валкан. Може с епретпоставити да је у њиховом план убило потребно убиство државнога секретара, да би унело неспоразум и забуну у националне српске редове, који, иа срећу српског народа, почели су да сарађују у за.јелничкој бор би противу насрта.ја Тита да потчини Србиј.у своме господарењу и заведе хаос и анархију у српском и балканском иростору. То-је једина претпоставка коју здрав разум и национална свест могу да приме као вероватну могућност, јер свако друватну могућносг, јер свако друго објашњење било би неразумљиво. Како је могуће ззмислити да су убице Цеке Ђорђевића потекле из неких других редова сем оних чији је он био заклети непријатељ, сем комуниста, Титових бандита, на чијем уништава-

воћством ђенерала М. Недића неће допустити "а буде жртва пакленог плана Титових агената, иего ће наставити да окупљајући све српске националне снаге, као што је то нагласио у своме говору на сахрани земних остатака Цветана Ђорђевића Министар Таса Динић рекавши да ће „Срп ска влада Иародног спаса остати

ШК НШ 1Е1 Ово вреие неизвесности и очекивања догаћаја најбоље је за ширење лажних, измишљених и тенденциозних вести. Поред разних бесмислица и глупости, које су се ових дана котирале на информативној берзи, шигЈила се и једна вест да Немци више не дају знак за уз• буну, већ да обавсштавају само сво.је усганове. Међутим ово је чиста измишљотина и ствар стоји сасвим другојачије. Ових дана сирене нису завиЈале, јер ни.је било већих летова британо-америчких авиона, ко.ји би угрожавали престоницу. Због тога, и само због тога, једино ни.је ддван знак за узбуну, да се грађанство не би без потребе узнемиравало и нервирало. Ето V чему /е ствар. Али наши' свезнајући увек траже неко не• могуће и фантастично објашњење, место да примв.ју обична и проста објашњења, која одговарају стварности. Надлежни би требало да прелузму мере да се уггше ови извори лажи. ла се затворе све куЦне злонамерних измишљотина.

јевтиној цени све оне којима је био потребан оброк топле хране. ЖиВог је текао тако, мученички, на Пашином брду, из дана у дан. Наоод ,је веровао да ће ту, најудаљени.ји од ма каквих објеката сачувати своје животе. Изненада, баш у време кад је река. иарода куљала из центра .улицом Престолонаследника Петра, да би се склонила на Пашино брдо, сирене су дале. знак за уббу иу. Они који су се затекли §лиже центру грабили су. да стигиу што пре до бода. до те тобожњ^ зсне сигуонрсти. не ■ слутећи До јуре у сигурну смрт. Сс~дм стотНна и педесет грозних г.~:из грабљивица, по лондонском извештлју. кружило је изнад облака аа би посејале пустош и- смрт међу становнике Пашиног брла, , мећу оне многобројне београћане који су се тамо скЛонили по зградама и пољанама. у ону реку н.арода која се налазила у покрету на улицама. „Тспих смрти" сручио се на ту скромну берградску периферију, затрпавајући формално смртоносном кишом огроман комплекс многобро.јних улица и уличица. Куће, махом мале* и слабе, рушиле су се чак под самим ваздушним притиском, затрпавајући беспомоћне становнике. Безбројни директни поготци разносиле су жртве. \ .комадима. Бомбе које су падале на пољане. плаиеве н улиие сејале су смрт мећу ђним несрећним београђанима који су се у пуном поверењу уклонили из близиНе тобожљих објеката. , чУништен 1.с .и сравњен .са земљом велики комплекс лепог Котежа Неимара, где је из извесних порушених кчћа извучено десетинама дешева. Згрзде које нису потпуно уништене демолиране су у толикој мери да су у великој већини онеспособљене за становање. Страшна коса смр"језивша'. и- страхов !ГТи .ја од Јга.какве стчхијске ^снле. покосила је 1ош једном «огроман! сад надвећи комплекс Београда, уништава.1\ћи насеља. улице и зтраде, исгребљујући читаве породиие. гутајући безбројне људске животе. Још једном настрадале су јадне мајке.у порођајним мукама, настрадала су невина дечипа која су једва угледала свет. После грозног покоља породиља и одо.ј чади у Градском породилишту у улцпи Кнегиње Персиде. оно 1е ггремештено V зграду Дечјег об данншта Свете Тоојице на Па шипо.м брду. ' А над тим р\'шевинама јадног Београда. над тим лешевима невииих београћана, радио ЈТондо« 1е цинички об.јавио како су 750 англоамеричких авиона бомбардовали 13 маја железничке об* ' јекте у Београду и Нишу.

Пала је још једна жртва данашњег усковитланог времена, када страсти замрачују свест и савест и кад српски изроди гађају првенствено борце за спас и обнову СрбиЈе. После пуковни ка Милоша МасаЛовића, хероја и великога родољуба, који је са горео у служби српске Отаџбине, пао је исто тако Цветан Ђор ђевић који је као државни секретар био један од најближих сарадника Иретседника Српске владе, ђенерала М. Недића. Тако падају под ударима завере мрачних сила српски родољуби, који су несебично и пожртвовано ставили се у службу ојађеног српског народа, да у овим тешким данима допринесу његовом . спасењу и да му обезбеде бољу и срећнију будућност. Надају највернији и најодвнији сарадници генерала Недића у намери да отежају и успоре његов рад на прикупљању националних снага и његова натчовечанска настојања да сачува

Претседник Српске вгаде полвже свој венац у

непоколебљива на своме путу, на чему си и ти, Цветане Ђорђевићу, тако предано сарађивао, ие презајући ни од какве жртве када је по среди спас и опстанак српског народа". Смрћу Цветана Ђорђевиђа Србија и генерал Недић губе једног од 'заслужнијих синова, који је толико много допринео да срп1ки народ са што мање жртава преброди све најтеже часове у својој историји и да отпочне дело обнове. Али непријатељи неће успети да омету пут Србије и да разбију окупљене националисте, као што ,је рекао Шеш Државне пропаганде Ђорђе Перић пред отвореном раком: „Ни његова смрт, као ни толике друге, неће нам помутити свест о нашој националној стварности, нити ће нас одвојити од циља за којим идемо, а још мање ће моћи да поколеба уједињене националне редове свесних Срба, као што то наши непријатељи прижељкују." В. А.

знак признања

КАКО ИЗГЛЕДА ЈЕДАН СРПСКИ ДОМ ПОСЛЕ ТЕРОРИСТИЧКОГ АНГЛОАМЕРИЧКОГ БОМБАРДОВАЊА — Склањајте се од војних објеката! 1 То је био једини одговор који .је Лондон пОеко радиа дао на извештаје о страховитој пустоши, о безброшим жртвама које су у Београду >пале на први и др\ти дан Ускрса.. Захваљујући паузи која !е затим трајала месец дана, наш наивни народ још је једном поверовао. Баш та чињеница улила је изве сно поверење београђанима. Мож да |е човечност ироговорила у срцима наших некадашњих савез ника који су. овај несрећни народ гурнули v рат. у несрећу, у пропаст и беду; можда су се они ко.ш су свој наоод у најкритичнијем тренутку напустили осетили сада дужност да свим својим силама и сретсгвима интепвени шу за заштигутог народа; можда је племенити гест наших заробљеника који су одбили пакете од убипа њиховедеце и њихових породииа успео да дирне осећања оних због ко.јих већ три године чаме у ропству латеко од своје земље, 'од својих милих и драгих. Зар Је. заиста себична бездушност Албиона достигла у XX веку људског иапретка и цивилизације такав степен нечовеч ности пред којом су све досадаш ње свирепости само бледа сенка, сви злочини само ситне епизоле за криминалне приче, сви погроми само истормска ситнипа? — Склањајте се ол во.јних објеката! — понављао је радио Лон дон на сва та питања, на све те наде, на с.ва та расматрања здра вог разума н ■' човечности.. Један од пе.рифериских кра.јева који св сматрао иајсигурни.шм било је Паши-1.0 брдо. Нема ту ни једног јединог војног објекка било какве врсте на расгомњу од више километара. нема ни .идне једине фабрике или ради>. нице, чак- «н „једнрг .,1единог цигљацског ди.мња.ка, а што се тиче саобраћаја нема чак ни грамвајских ши^а. Куће су махом, приземне, раштрк.ане, у којима је живе.> београдски мали св.ет, а-у пследње 'време склонио се и већи бр „>ј по родица чији сустанови пострздали у 'центру, или су пак избегле држећи да ће у том кра.ју наћи већу безбедност. Привредног живота ту уопште нема, ссем V локалном обиму мдлих гостионииа и кочми. малих н ретких бакалница и пиљарница, сит ких занат.лијских радњи. По обављеним пословима пре подне на хиљаде београђана са сво>јим породииама одлазили су иа Пашино брдо да проведу дан: неки код својих роћака. пријатеља и познаника, неки-.у поједине локале. надвећи број на пољане и празне плаиеве. .Један наррдни ресторан снабдевао је по