Српски народ
!
27 ллаја 1944
СРПСКИ НАРОД
Страна 9
Паул Матијас Падуа УЏБЕНИК СРПСКОГА ЈЕЗИКА ЗА НЕМЦЕ
са&ремени иемаЖи сликар
Међу млађом сликарском генерацијом, која тежи за поносним висинама уметности, Паул МатиЈас Падуа ,је најизразитија личност. Он припада оним. ретким Људима који готово ништа о себи не говоре, јер њихово лело Греба за њих да говори. Сам уметник назива себе аутодидакгом, што треба да значи да он није био ни ученик неке акадеиије, нити је припадао некој мај сторској класи. Међутим, он је Вескрајно много научио У тешкој борби, гвозденом маољивошћу, искоришћавајући визуелно оптички таленат, страствену |гежњу за великим форматом. репрезентативним фрескама и веок*а темпераментном таленту за Воју и светлост, облик и ефекат. Велика уметничка изложба у 'Дому немачке уметности у Минкену 1938 год. отворила је своја врата 34-годишњем уметнику. Он је тада ушао у прве редове са својом сликом Жена из Шварц Валда и портретом генерала фон Рајхенауеа. Иако је у оба ова рада било још понешто техничких недостатака, они су ипак у ' Јкивом сећању међу изразима младе немачке уметаости, која 8е бацила сидро на терену поШтеног занатства, али ни У ком Случају није хтела да остане са^о код цртачког израза. Већ таЈга св видело да је у радовима Падуе један уметник тежио за карактеристиком и изражавашем битнога у приказивању личности. Од 1938 год. могао се код овога уметника приметити у његовим делима нагли успон са често изненађујућим решењима проблема светлости и боје, као иапример у његовој слипи Велики минхенац. Иако је 1939 год. његооа слика Леда са лабудом разочарала неке гледаоце, ипак Се примећивао несумњиви напре дак у техничкћм погледу. Године 1940, међутим, нашао је Падуа једну тему која га није забкупљала само технетки, већ и ђисто човечански. То је слика Ђођа говори, где је са великим полетом његова кичица рефлек(говала утисак на лицима слуша!лаца. Исто тако успео је и поред технички сликарског његов |други рад Јужњакиње чија је глава у дражесном контрасту са Оделом. На минхенској изложби 1941 Сод. био је уметник у избору својих тема потпуно захваћен ратним доживљајима. Тиме је Падуин успон дошао у једну нову фазу, коју је он савладао на вадквљујући начин. Снага ложив Јваја, његова сопствена интуиција и целокупна његова личност нашли су израза у Бацачу пламена, у Десетом мају 1940 ко5а приказује људе у јуришу на Гуменом чамцу, како јуре напред Лозивајући оне који иду за њиМа, док се недалеко ол њих виЈци непри.јатељски погодак. На драматичан начин приказан |е на платну живот у свом пулгарању, најгрубља стварност, саЈашњост која ,је у уметничкој сбради постала историја и типиЧан приказ воље једног народа 'за делом и победом. Тиме је уметност достигла свој вајвиши задатак, уметник је постао песник народног митоса. От Како су се овом делу стотине хи
љада дивили у Минхену, претставља Падуино стварање чврсти саставни део стилских елемената нашег доба, чији је пулс и лик о« упознао и са чијим је ритмом Ј сагласности његова уметност. После приказа народних типова 1942 год. изазвала је његова слика Заспала Дијана на овогодишњој минхенско.ј изложби оправдану пажњу. Тиме је он про навдао пут великих холандских мајстора који води тајнама и ефектима боја, природној и вештачкој светлости. Изгледа као да су Рубенс и Бројгел били његови учитељи. Така један пресек кроз Падуино дотадашње стварање показује да је он са својом везаношћу са народом и ратним доживљајима умео да сједини виртуозност једног мајсторског новог барока. И то у сво.јој 40-тој години када се пред њ.им још увек пружа широк пут за даље стварање. Ог. А Бсћтаив: ^ећгћисћ сјег 5егћ'1$сћеп Бргасће. Пре неколико дана прзнато београдско издавачко предузеће ./угоисток објавило је велики уџбеник сопскога језика за Немце. Уџбеник износи 360 штампаних стоаница текста и представља једну интересантну и оригиналну комбинацију: у исто.ј књизи дата де и српска граматика. и српска читанка. и српски речник. Састављач бвога уџбеника је познати немачки Слависта др А. Шмаус, директор Немачког научног института V Београду. Као што знамо. др Шмаус је преко 20 година био лектор за германистику на Филозофском факултету Београдског универзитета и за то време објавио |'е низ одличних студија о Досите.ју. Вуку. Његошу. нзшој народној поези!и и осталим нашим највишим националним воедностима. Заједно са проф. Радосавом Меденииом, др. Шмаус је издавао и урећивао Прилоге за проучавање народне поезије, озбиљно и стручно редиговани часопис кош је. за сразмерно кратко време. поставио на солидну научну основу проучавање наше народне псезије. о којод Се V нас раније писало и расправљало већином
пОвршно и дилетантски. без потребног научног документовања. Поред проф. д,р Герхарда Геземана. др Шмаус ужива глас.на!бољег познавасиа сопскога језиак и српске културе у немачкој науци. Према томе. др Шмаус \е био несумњиво налпозванији ла састави овакав један уџбеник за оне сво.је сунаооднике који желе да науче српски језик и да се упознају са српским националним вредностима и духовним градите љима. У овом уџбенику ло Шмаус није лао сува граматичка и синтактичка правила и мртве, досалне текстове. тако честе V школским читанкама, већ живу и занимљиву језичку гоаћу. проткану зналачки олабраним примерима кош оживљава.ју текст. На ова! начин. дао је истовремено и олличан уџбеник. помоћу кога ће странац лаик и брзо научити наш језик. и оепрезентативну антологију која ће странцу открити неоцењиво благо наше наоодне и уметничке књижев ности и наше научне мисли. У свол уџбеник др Шмаус је уврстио одабране текстове наших најбољих писаиа. класичних
и модерних. Поред нзатнога броја наших дивних народних песама и приповедака. ту су песме И припометке. басне и путописи. одломци из романа. доама и мемоарске литературе наших класика као и наших модерних пич саиа. Добро је урадио др Шмауе што у сво.ј уџбеник није уврстио само претставнике наше лепе књижевности. већ и главне но« сиоце наше научне мисли. На ова.ј начин добиће немачки чита* лац потпуну и заокругљену сли* ку о развоју српске књижевно« сти и националне науке у свима њеним родовима и епохама. Као што је лепо речено, само се оно може волети што се по* знаје. А наша се књижевност Н наука, наша уметност и духовна култура у велико.ј европској јав ности још увек тако слабо познају и недовољно цене. Утолико се мора одати веће признање и дубља захвалност др. Шмаусу, коди ево већ пуне две децени.је улаже несебичне напоре да нас прикаже V правој светлости наших највиших духлвних стремљења и наших најплеменитијих човечанских прегнућа.
©
©
II41! УЈ
Много би још могао о себи да прича, врло много, град на плавоме Дунаву, гоад музике и валцера. Векови су прошли и сваки .је од њих оставио свој траг, утиснуо сво.ј печат у невидљиву књигу историје. Рцмске тврђаве више нема. Гренадири Марије Терезије су ратовали, побеђивали или увек насмејани гинули за своју царицу. Шума, пуна дивља1чи и свакојаких зверова је искрчена, а двомилионски град се шири са.да на томе месту, кроз векове дапљускиван у јесен мутном, а с пролећа бистром, водом дунавском. Миран и узвишен у својој величини лежи тако Беч, други град по броју становника у Великом немачком Рајху. Лежи тако данас у петој години овог судбинског рата ч а истори.ја, прошлрст и успомене кррз њега причају. Сваки кутак крије неку малу тајну, сва.к# лер прича за себе једну странииу бечке истори.је^ Да почнемо са местом које деценијама улепШава Беч и пружа сво.је природне лепоте његовом становништву на уживање, и оним великим и оним малим, и царевима и њиховом народу, да почнемо са дворцем и парком Шенбрун. На југозападу гра.да. између 12 и 13 кварта. на површини од неких 176 хектара, лежи омиљено излетиште, бечлија, замак Шенбрун са својим зеленим парком, цвећем. дрворедима, базенима и скривеним фонтанама. Где ми давас пролазимо полутамним алејама и уживамо и одмарамо своје очи на шаренилу природе, пружала се пре од прилике 800 година. за време првих Бабенберга, дивља прашума, и опкољавала цео грал. А тамо где данас ђутећи натмурен сто.ји стари замак, млела )е 1130 године, покретана хладним планиниским ветром. велика ветрењача, „Ка11еппић1е". Из' године у годину прелазила је она, препродавана, из руке у руку, док је најзад не купи Еренрајх Кепел и 1471 г. јо^ дозида мали замак. назва.н Катербург, 1569 г. постаје власник замка и ветрењаче цар Макс. 2 ("1564—1576) и преаида их V диван ловачки замак опкољен мзлим зоолошким вртом. 1619 г. цар Матијас презиђује поново замак и налази V његовод близини хладан извор. Откривши га узвикује: „Еј, с1аз 181 еЈп бсћопе Вгиппеп", и због тога је и замак добио доиније назив Шенбрун (<3ег „зсћбпе Вгиппеп"). За време Марије Терезиде почиње најсј&јније доба за Шенбрун. По иаричином наређењу он се опет презиђује и доби.ја тош један спрат. Од тога доба остаје углавном непромењен до данзшњих дана. У доба Мариде Терези!е је и парк Шенбрун сасвим пооширен и уређен тако да је добио скппо гитантске размере. И данае, кддз Ј е Беч — дент.ар Ос.т-
марка — изменио сво.ју мирнодопску слику, и завио се ратним огртачем, недељом после подне бечлијз одлази негде да се одмори и разоноди и прикупи снаге за нових седам дана радд, пуних многих дужности. Љубитељи бучног провода и разоноде одлазе у стари, луди Пратер. Они који желе да у двоје у самоћи уживају, шетају се парком на Турскоме Шанцу. И тамо где су некада фијукале турске гра. нате,'затеже данас амор тетиву на своме луку, а младост пева химну љубави. Други, ко.ји нису стигли да изваде карте за биоскоп или позоришну прет ставу, одлазч" недељом пополне у
аворана или боље „поди.јум" за пона томе брежуљку т. зв. 0/оп'еМе, сматрање, са које пада поглед на град и околину. Пут којим се од замка ка Глориети пење није пошумљен, али су обропци брежуљка оивичени шумом. И не знајући како посетилац се. обишавши све, испне до Глориете. Она доминира положајем, љупка Глориете — сликарски завршетак свега. Као да лебди у шумарку над парком и замком, а тамо испод ње, губећи се у даљини, пружа се и губи у простору стари, добри Беч. Сунце шаље своје топле зраке на
7%-У
Један леп Шенбрун, да у његовим ставама и дрворедима, још једном, осете о.но неисказано осећање кала душа пева. а ерие се весели, осећање које човек доби.је у природи за. време ведре ноћи или гледа.јући у ваљање таласа бистре планинске реке. Ззмак Шенбрун је данас због опасности напада из ваздуха за-творен, а радознало посетиочево око може да завири кроз кључаоницу дебелу као људска рука у његову унутрашњост. Неће много видети, јер V ходнику ништа нарочито није ни било. Прошавши кроз капиду замка човек се створи пред непреглелном благом палином, покривеном многим травњашша оивиченим широким пролазима. Лево и десно се пружа велики парк, да би се изгубио, и стопио иза мале узвишице. Кратки јеца.ј пролази крошњама дрвећз — то природа стење под првим Из полутамног парка допире дашак свежег поветарца. На узвишици ко.ја се уздиже неколико стотина метара удаљена од замка. требгло је да с.ам замак буде подигнут . V другој половини 18 века изграђена је
цртеж Беча други кра.ј земљине лопте. Парком пролазе последњи посетиоци. журећи се да ухвате трамвај пре тоталног замрачења, пре 20 сати у граду се већ види светлост. Још један дан је прошао, још дедна недеља са успехом извршених дужности, још је' дан корак ближе победи. Мрак је све гушћи. И.последњи посетилац одлази. Главу је увукао V оамена — хладно је. Миран и усамљен лежи и даље утонуо V таму влажне ноћи парк и замак Шенбрун. Северњача купа своју трептаву светлост у води Непт^нове пећине. Поел замком се преплићу бечке улице. Још мадо и све ће да спава, још мадо Ноћ је, ведра, хладна бечка ноћ. Свуда је тихо, мир. У затвореном старом замку зашкрипи по ко!а ствар, то старост кроз њу проговара. Замак и парк Шенбрун. понос Беча и његових становника мирује заједно са градом, сто.ји као неми сведок поошлости и пуштаа да кроз њега и његове хладне, мртве ствари истори.ја дрича. Љубомир Малеш