Српски народ

^трана.В

СРПСКИ НАРОД

27 ма|а 1944

Поводом бомбардовања СаОорне цркве

Поред толиких материЈалних и људских жртава којс је Ттиш поднео од пет антлоамеричких бомбардовања, рушење нишке

у Нишу

иконе, свећњаци и други предмети у цркви раскомадани су; књиге у олтару разбацане. з владичанске одежде. и црквене

саоорне цркве и разарање пи- композиција са.сценама из жи- утвари лежале су под рушевинашког грооља претстављају по- вота Св. Саве, који је насликан ма док их, убрзо после несреће, Јаве коЈе ће Ниш и цело 'иомо- на обема бочн.им странача сред- нису са великим напорима покуравље цамтити док ,|е света и ње цркве. пили ученици II мушке гимназивека. Страшно је и иомислити на Злочиначка. бомба потпуно је де. безброЈ певиних жртава, на гу- унишгила олтарски и средњи Остаје за свагда неизгЛадив уоитак великог броја деце^ жена,- део пар^клисз на- севернод гале- тисак из оног. болног тренутка радника и радница, служоеника, рији цркве, направила провалију непосредно после бомбардовања а страшно |е и видети избразда- на северном зиду цркве у висини цркве, када су се мећу окупљено ргромним руиама нишко гроб од 12 а у ширину од 6—9 ме- ним нишлијама могле запазити ље и саоорну цркву., на чи.јем тара и порушила делимично и стотине са сузама у очима, са североисточном дел.у з.јапи чита- северни део леве олтарске апси- клетвом упућеном злочинпимз и ва провалиЈа ЈБудима је драг де. Испод порушеног параклиса са уздасима и вапајем због теживој , али су им драге и. њихо- Св. Димитрија уништени су сту- шке и мучне судбине српског на ве културне тековин.е, за чи.је су бови и под северног трема. Није рода. стварање били потребни вековни. потребно ни помињати да су од напори. великог потреса и разорности

Нишкд општипа и уппавне вла

Још српски родољубиви Ниш тешке бомбе многи преостали " и '_ у .. л ° т ?^? р У15 а _. ц ^Л ено З- УГ не може доћи к себи од стра- делови цркве знатно попуцали, шног призора које ,|е причинило па су поремећени и извесни сазлочж+ачко бомбардовање једне стојци кровне конструкпије. светиње, која је стечена неиз- Више икона из иконостаса. на мерним народним залагањем и рочито V његовом левом делу, материјалним жртвама пре више готово де пот-пуно уништено, а од седамдесет година. Стилски п-ознато је да су ове иконе дело врло згодно комбинована и у у- нашег даровитог академског сли нутрашњим деловима и у спо- кара и признатог уметника пољашњем изгледу, дело наших којног Ђорћа Крстића, некадаградитеља са Југа који су елич- шњег наставника нишке гимна- жртвовани преци, они ће упокос не цркве саградили v неколико зије. На срећу, сачувана је v свим невољама и неср"ећама дати већих места, као што су Сара- прквено.ј каниелари.ш његова ве од себе све да њћхов саборни јево, Мостар, Нризрен и другде, лика слика са сценом смрти Кне хр&м, њихова знаменитост, поно ова црква је после заврШеног за Лазара на Косову. Слика се во пропоје и поново постане жи живоиисања зидова постала пра- сачувала, јј ^ ко - је канпеларида во духовно стецишТе православва знаменитост. Захваљујући у- потпуно демолирана. Настолне ног и .родољубивог Ниша. виђавности и правилном схвата-Л

правом, предузеле су мере да се по могућности црква оправи и доведе у.ред бар толико. да због невремена и других нвзгода не попусте и други делови цркве. И као свесни Срби и као православпи нишлије неће лозво лити да им остане порушена и јадна њихова светиња. Као и њихови јуначки и ио-

'боре. ТАЧАН ДАТУМ РОЂЕЊА БОРЕ трећој недељи среда де била тач СТАНКОВИЋА н0 1иа|зта ' на лан мученика Кодрата. У погледу- тачности датумз ро Дакле, према тим подаиима. ћења Боре Станковића владала Бора Станковић је рођен 10(23)

|е ско'Ро општа пепоузданост. Чак ни он сам ни.је био на чисто. "1о је долазило отуда што се до ослобоћења од Турака. V Врању нису водиле црквене књи ге.

марта 11^76 године у -Врању. БОРА СТАНКОВИЋ — РАСНИ Н.МП ЧОВЕК Познато је већ колико .је Бора Станковић, и као човек и као Неки су узимали као годину писаи. био везан за родно тле. његова роћења 1874 годину. не- за његово Врање. ч.и.да су му љу. ки 1875- ту (март месец). Скерлић ДИ и нарави били Једина инспи—■ а и Павле Поповић свакако Рапида, високо песничка, дубоко из опрезности, ниЈе V својој ис- Филозофска. тбри.ји уопште помињао годину Ма где живео. ма шта радио.

роћења. Мећутн.м. по казивЗњу бабаЗлате, Борине бабе по опу. која га је прихватила по рано.ј -смрти материној, Бора је знао да је роћен V среду треће недеље великог поста (..средопосна"). На основу тих података. један његов роћак донео му ј<? на харти ји, пасхалним рачуном израчунат. лан и месец роћења. оверен рачуном и покојног Милановића, професора универзитета, са мо је тУ забелеглку Станковић

био изгубио. »ДоцнИ.Је је према подаЦима из календара „Ооао" за 1876 годину , утврћено да' је те године .Ускрс био 4 априла, а прва недеља роста (..пачиста'") почињала 22 фебруара. друга („безимена") 29 фебруара. а трећа („средопосна"") 7 марта, а у

њу владике г. Јована и црквеноопштинске управе, црква је укра шена фрескама, дугим ваљани.м уметничким радом даровигог сли кара Владимира Предојевића (од 1937—1942 године). Најбољи свегитељски и' владарски портрети и на.јуспелије 1 сцене из живота Исуса Христа или из Старог завета са наших одличних фресака Дз средњовековних српских задужбина нашли су одраза на зидовима нишке саборне цркве, који с.у по својој великој површини, складном распореду и светлости давали погодно тле за овакав успео умет нички подухват. Расп.оређене "у духу црквено уметничког начела кога. су се придржавали наши и византиски уметници; фреске нишке саборне цркве претстављају право богатство пажљиво и вешто израђе них портрета и сцена, у којима је доследно сачувана религиозпо уметничка особеност наших најбољих средњовековних радова. Складност боја, изразитост лико в" у портретима и сценама, свештени дух који се кроз њих испољава, узајамна повезаност по јединих делова, одмерена живост покрета и приказаних радњи ■ добро схваћена доследност н.ашој средњовековној црквеиослнкарској традицији, јесу одлике фресака нишке саборне цркве, које су уистину успело дел.о дедног великог и племенитог напора. Довољно би било видети само иекоје делове, као што су: призори из живота Св. Са.ве, венап мученика и светитеља, роћење преображење и распеће Исуса Христа, чуда Спаеитељева, роће ње пресвете Богородице, а наро чито сјајно израћено њено успење, па готово монументално насликане портрете и сцене у олтару, са. ванредном комповици.јом причешћивања апостола и у врху олтарског свода са Светом Богородицом, па се уверити колику ,је вредност нишка саборна црква стекла вишегодишњим радовима дедиог доброг сликара и зналца као што .је Владимир Пре до.јевић. Тој вредности су се дивили и страни посетиоци упућени у питања црквене уметности. Поред једног знатног дела одличних фресака са сценама из Спаситељева живота (чудо у Кани галилејској, исцељење раслаб љеног, распеће Христово. васкрсење, жртва Аврамова и др.) и са портретимд, мећу којима се нарочито истичу три: Сте.ван Не мања, Стефан Дечански и Кнез Лазар, рушењем североисточног дела цркве уништене су и после дње две композици.је у венцу,

Улога гвожђа у крви — Нова испитавања — 0% А%олф.а 16емиа Од како се испостзвило да ни- дину количина гвожћа све до до стање траје до сузбијаЉа пооје само бојена. материја црвених ба полне зрелости. дрлих бактериЈа. АКо де време, крвних зрнаца, названа хемогло- Девдјчипе и дечаци, који су у »оје је за то потребно. краткб. бин, носилац биолошког гвожћа, псгледу на садржину' серумског тело обично. издр.жи преоријенвећ да. овај тешки метал гшет- гвбжђа све дб пу.бертета нису тацију у размени гвожћевитих ставља и саставни дСо безброј- разликовали, од тог тренутка се материја без видне штетс. Мене крвне. течности. која је по- у томе одва.јају. Код дјзчака ћутим, ако се раДи о хроничној зната под именом серум, знатно се вредност серума пење на 120 инфекцији, оскудипа у серумсе продубио поглед на значај јединица, код девојчица се у- ском гвожћу, које с.тоббдно пиргвожћа за живот организма. тврћује на 90 јединица, само за кулише, почиње најзад да се неКако долазимо до ове неоп- време трудноће понекад пење се пријатно осећа. холне материје.'' количина гвожћа иа 120 јбдини- Сличну, чисТо функционалну Одговор гласц,, да иелокупна ца - Изгледа, да ова_ разлика v- љ оскулипу гвожћа изалиха гвожћа у н тпем телу по- словљена полом, траје целог житиче од хране. животињске и вота: докле, она се спооводи ка- . зазива, према подаиима разних биљне. У процесу варења гвож,- Д а доциије код оба пола иешто аутора, стварање отока. Засад ће се одваја од хранљивих са- опадне количина гвожћа. се то тако објашњава,.'да оток стодака и доспева делом као Из овог стања ствари може се пропушта V тело непотребне мад Л а? 0 к ДН раз Г бр«.им *беТанчСвина- већ ридети ' да у љул . ск ° м тслу терије , чије ослобаћање од.отДсЛ иК РсЈЗОРсНИМ (ЈСЛаНЧсВИНс! ПОСТО 1е ИНОТДННИ1Р КП1Р КП7ГИЧИстим телима кроз нревни зид V ну гв^ћа У с™уму 'регулишу р ' ова ГУТа знатне «оличине. гвокрв. Овде се оно прилагоћава на 0 дрећени ниво, који не зависи ж ^ а - Нормелии пОтрошачи (кокрвном серуму. од неизбежних колебања свако- штана срж, ферменти лисања) Учињен је важан корак ка ра- диевног снабдевања. У мећувое- бива.ју усде.д тога у снабдевању зумевању измене гвожћевитих мену је иаука открила и радии осда бљени тако да се времепом •материја, кад се могло доказа- принцип овог механизма за ре- д '■ 1 ј, е к е , т оШипи Функти, да се садржина крви у се- гулисање. Га .1 принцип се СаетоЈи; ст?ара - ,у о.дрсћсни оОличи 1)уи румском гвожћу за време живо- 'пр.осто у' томе, да се сувишно ционалне малокрвности. Гек по та индивидуе по правилу мења гвожће из хране не одваја. већ сде одстрањивања отбка операи да свако отступање од поави- се њиме снабдева јетра и оно се тивним П утем, побољшава се и ла већ да.је сигнал да је насту- У н>ој таложи. пило болесно стање. И слезина служи са стваоање За време целог живота поед залихе гвожћа. Чим хоана не роћење, искључиво стање мајке садржи довољну количину гвоодрећује садржину гвожћа V 6м ж ^ а привремено или за дуже дУћем дечијем т.елу. Због тога време, из ових залиха се узме није чудо, што је садржина V потребна количина гвожћа и . серумском гвожћV и кол мајке и »фме снабде ковни сефум, да би .тераџиЈСКу страну. АлИ она некод детета иста. При нормалном се његов ниво довео на оно сга- ма везе с чистом биолргијом. и здрављу, трудне жене ова воед- ње - које одговара полу дотичиог због/тога нас се не тиче. ност је упадљиво висока Она лица и његовим годинама. се рачуна са 120 хиљадитих ол Ипак изгледа да V размени милиграма (један хиљадити део гвожћевитих материја има још милиграма претставља јединицу! слабих страна. на 100 кубних сантиметара крви. 'Гакве по.јаве редовно иду заПосле рођења опада код дете- .једно са општим неповољним та количина серумског гвожћа. стањем, као на пример код за- ' али у разном степену, већ гтое- разних болести. Додуше, обично о°лиим жаљењем де примма његовом начину исхране. При се нормална количина гвожћа V љена вест о уништељу театра дојењу остаје њсгова просечна телу и при јачој инвазији бак- комунале у Фиренци. који је р .авредИост ,још увек на 100 деди- терија исирва ништа не мења. зрушен П рилико'м последњег неница. При сваком другом иачи- Али расибложиВо гвожће оддедну нсхране одојчета постаје све ном — такорећи у изваноедном теже снабдевање гвожћем, и гто- стању — употребљава се за друсле неколико -месеци наилазимо ге сврхе, и услед тога нормални само 10ш половину оне количи- потрошачи почињу да топе. не коју имаду одојчад. П рва гтоследица једног таквог неколико годииа, тако да је по У вези са лаком малокрвно- опозивања гвожћа је увек несташћу ово очигледно стање оску- јање великог дела гвожћа из седипе траде свс док се с прела- рума и његова концентрација у зом на мешовиту исхбану, док слезини. 'Из ње се оно стално пи 1 *е дете мало. постепено опет не ставља на оасположење свим о- У Театру вомунале одржавале побољша снабдевањем гвожћем. ним елементима тела. ко1'и се су се сваке годиие Оперскс лриКод школске леие, каже Албеос, (образовањем пОотивтела) б.же редбе флорентинске музичке непење се затим из године ,у го- одбраном од бактери.ја, и то деље „Мађо музикале".

расположивост тела серумским гвожћем и нриолнжава се свом нормалном стању. Сва ова сазн?К>а из новог и најновијег доба имају и сво1у

У ИТАЛИЈИ ЈЕ РАЗРУШЕНА НАЈВЕЂ\ ЗГРАДА ОПЕРЕ

пријзтељског терористичког. напада. Ово позориште је било највеће у Италији и саграћено је пое

величини и опрем« спадало мећу најмодернија поаоришта у Евро-

кроз његове данв и кроз његове мисли. као црвена, ,нит се провлачи Врање. Један његбв пријатељ причао је да се Бора рћаво осећао у Паризу. граду који својим космополитским обележјем и својим рафинираним листракцијама скида печате расности и националнбсти. У том префињеном Пар.изу. куда га је на студије послала Краљица Дпага. као роћака његове жене. Бори је хметао западњач Ки конфор И ла би дочаоао слику далеког Врања. да би се и на обалама Сене осетио мало ..код куће". он је дуж зидова своје удобпе и лепо намештене собе инсталирао оријенталски „миндерлук". а ла би му макар мало лакнуло. у часови.ма >бо.тне носталгије певао је вра њанске севдалинке, Шетајући лукаенбуршким парком. или седе ди увече. V кафа«и. ■ И није луго остао. на т.им ,.сту дијама",. г.де се у Париз\ осе ћао „као код куће 1 ', већ се вратио на Балкан, кући. ЖАЛ.ЗА МЛАДОСТ Стоји Бора Станиовић ,иа углу улнце. (Било је то првих година после прошлог еветског ра,та). Наилазм један његов пријатељ и поздџавш га: . — Здраво, Боро! Како си? — Ништа еа мном не ваља. — Како то, по Богу брате? — Т.ако. Остарео сам: — Баш! Изгледаш. млађи него лане. — Е, ђавола изгледам. Ја најбоље знам - да је са мном свршепо. — Море, не говори којеш.та Како зпаш? — Ево како. Имам у џепу триста дииара, за које не зна мо.ја жена. Седам је сати, кафане пу не, а мени се — иде кући. Беше моје... БОРА СТАНКОВИЋ И АЛЕКСА ШАНТИЋ Бора Станковић . није волео Далмацију јер — говорио јв има свега. две бо.је: илаву и зелену. Ипак \е Са тих осунчаних обала Јадрана дуго, до смрти. носио једну драгу успомену, сећање на његов први сусрет са Алексом Шангићем. О томе је причао: Кад сам једном (1922 го-дине) ишао случа.тно у Дубровник, поћем једно после подне на Локрум. Успут, прпметим на клупи једног усамљеног човека, седе косе. Никал нисам дотле видео Шантића, али ми се учинило да је то он. Зауставим воћу и припитам. То -.с одиста би.о он. Настало је љубљење. Шантић је био усхићен што се ја. Врањанац, и он, Мостарац. срећемо ту. Почело је друговање. Задедно смо одлазили на купања н сунчања. Пршто се свучемо V кабинама. и почнемо шетати по плажи онако голишави. Алекса опази како ја живо посмаграм оне даме што се излежавају на сунцу. па кад о- , пази 1едну нову и привлачну, ухватиме -за руке и рече: — Испред мене да идеш! Догад те не видим у. мору, нећу да те пуштам. Зар да пукне нека брука и да те протерају из Дубровннка? И тако је и било. И кадгод би се тог,а сетио, Бора Станковић би се увек насмедао. лодај\ - ћи — после шале да је Алекса имаб „Срце од злата ."