Српски народ

№штарина о да^е на у гвтвв» гИ1

НЕЛЕЉНИ ЛИСТ

Београд, 10 јуна 1944 ПРИМЕРАК 5.— ДИНАРД

РПСКИ НАРОА 1Мт?1НШШМШ№111ИМНИИИИИИИ>ИМИШИИММШ№^

ОПОМЕНА СВИМА Ми верујемо да |'е српски народ после топиких разочарења и толиког искуства за ове три године сада у довољној мери свестан свога положаја, својих могућности, као и својих дужности у данашњим приликама према самом себи и својих обавеза као члана европске заједнице. Ми верујемо исто тако да ће послушати и у овом часу свога предводника ђенерала Недића, који му. и данас указује јасно и недвосмислено на пут којим треба да иде. Слушају+>и га и до сада он је избегао нове несреће и нове недаке, да би у Што већем броју могао да сачбка крај рата. Од српског народа у данашњим приликама не тражм се ништа нарочито, нииаква нова жртва, само лојалност и чувањереда и мира у земљи у своме интересу и ради европсек ствари. . Ми се надамо да срлски народ пратити развој ове драме од одлучујуКег значаја за судбину и буду.+ност Европе са хладнокрвношћу и разумом, избегавају+и све што би могдс да га доведе у опреку са потребама одбране Европе, којом данас руководи Велики Немачки Рајх, не штедећи крв својих храбрих војника, Ново инвазионо ратиште сада је дапеко од нас али у спучају да се врше демонстрацчје или озбиљни покушаји инвазије обалама Балкана, српски народ треба још већу хпаднокрвност да покаже и што чвршћу дчсциплину и послушност ђенералу Недиђу да би жив и читав пребродио најтежи моменат у овом најтежем периоду евоје историје. Скре+>емо пажњу и онима који неизлечиво верују у Енглезе и Американце, и које чак ни терористичке бомбе нису могле да освесте и да уразуме. Нека припазе да се не истрчавају брзоплето, јер могу зло проћи и још већу несрећу нанети српском народу. Нама је драга свака српска глава, али ако има овако угрејаних, лаковерних и плиткоумни.х, који не умеју још увек да мисле својом главом, да виде стварност и где су српски интереси, ми ћемо морати да их прежалимо и оставимо њиховој суд&^ни. Ми се ђојимо да они не почине де.па за која 6и имао српски народ да одговара. Зато упозоравају^и ове малоумникз ми исто тако скре+емо пажњу нашем свету да сузбија дошаптавањз и прапричавања разни* .агената Енглеске, Америке и М.^сква, да онемогућава њихово разорно деловање, јер од тога зависи и њихов опстанак и Рпс-анак целог српског народа. У комплекеу питања у вези са инвазијом од судбоноеног з- ачаја за ерпеки народ може бити држање извесних такозваних националних кругова. Ит-о су имали прилиие и на влаетитој кожи да осете да цео српеки народ као и они јесу само ерететво у руиама Черчила за постигну&е својих себичних империјалних циљева, ипак они могу да буду у искушењу да у даном моменту послушају наређења из Лондона м да преду»му извесне акције. То 6и била најтрагичнија фаталноет, ако би они заузели такво држање и имали утицаја на српски народ. Маршал Петен у своме апелу француском народу, упозоравају+и га да не чини дела, која би могла довести до трагичних репресалија над њим, каже: »Преклињем вае, Французи, да пре евега миепите на смртну опасност, којој би се изложила наша земља, ако се не би послушала ева евечана опомена..« И мм заједно са ђенерапом Недм1уем, као маршал П^тен, преилињемо српеми народ да ммсли на емртну опасиост, у коју би запао, ако ее поведе ма за ким у земљи или ван ње, и учини какве непромишљене поступке.

ПРЕД ТЕШКИМ БОРБАМА

Дошао је најзад толико најављиван час. кала ће моћи ла се v.отсудном боју сулаое Евоопа на челу са оружаном силом Немачког Рајха и шарена водска ан тиевропеке коалииије. И сувише је оаио говооити о успеху или ^еуспеху ове замашне војничке операције. јеп је потпебно ла проће извесно воеме да би се Vтврдио њен ппави каоактеп. као и озбиљност намера Британоаме риканаца. Још увек Је допуштено питати се да ли.Черчил и Рузвелт желе стварно да наппаве други фронт V Европи или хоће само да демонстрирзп-. и блефи1рају. па да кажу Стаљину ла су све покушали. све жртвовали ла нзаћу v сусрет његовим жељама К захтевима. Тешко 1е V овом "случају правити ма каква поедвићања.. прогнозе о исходу започете операције, јер може се рећи да у исто

пији ратова ппв^ пут изв<">1'е се .операчиЈ.р •-■к'чвогч стила и са савременим наоружањ^м и употребом техничких сретсгава раниЈе непочнатих V ротввзњу. АвиЈапиЈа Ге постала- V овом рату 1елан ол поес\-лних фактг-оа. па и овле нгпа првооазр'" тн\' Ч -.тору. татим гитстоје патобранск<>' тру 1 пе брзи чамии: замагљик''н-.е ''и зр.УТа сортства. за' која ; с' ни!е звало V ранијем начину ратовања. Пооед тог.а Љ.елд»аши.зд Ромел и Фелдмаргпал Рундштет прелви лели су све евентуалности и за сваку олговаоајуће решење. Јер се знало унапрел ла.ће лоћи до инвазше и чиме свс раепблажу Вританоам^риканпи. Према томе V поглелу почетка инвазије. као и V погледу .употребе разиих срелстава за напад. нвде, до сада било изненаћеЈка - Мож-е ое пећи' да у овом случају противници су

играли са -отвореним картама и зато треба стопљивр и без нервирања чекати развој дЛгаћ'а»а И сам Черчил рбавештавапћи Лоњи лом о. 'п.рчетку инваз.ионог подухвата и порел све жеље да га претстави као успех. V страху да га скорашњи . Јогаћаји не лем.антују рекао је ла ло сада не,ма никаквих ■ зџакова по кргима бјч се могло судити ,о будућ°м оазво |Ч- опеОаиша. али да V сваком случају ггбеДстоје тешке боо бе. кал Немци изврше концентОаци-Ју трупа према запрседну'тим тачкама.

НЕПРОМЕНЉИВОСТ СРПСКОГ СТАВА

Верујемо да ће српски. народ V својој већини показати пуно разума и свести, јаке нерве и рефлексе да не подлегне британо-америчкој пропагћнди у вези са инвазијом. Она ствара атмосферу за нереде и за отпор европских народа, и сматра да има код нас нарочито повољан терен. У овом отсудном и одлучу јућем часу за Еоропу и српскинарод који је нераздвојно везан са овом културном заједницом, могла би да буде кобна свака грешка у процењивању ситуације и у одрећивању поступака. Зато V првом реду не треба сматрати' да искрцавање британо-америчких_. трупа на једном или на више 'места Европе зиачи да /е већ готов други фрон т и да ,/е крај рата ту. Још много воде има да протече Дунавом и Савом пок се види успех овога полухвата и све његове војничке и политичке последице. Брнтаџо-Американпи имају да сџвладају огромне тешкоће да би се задржали н'а европском тлу, ла обезбеде транспортовање тру па. мунииије. исхране и осталог ратног материјала. То све зах т еВ1Г велика превозна сретства и много времена. Према томе не треба падати код утииај ове мон таже са инвазијом.. коју је рекирао Черчил са много блефа и камуфлаже. већ треба уме т и гледати стварност и ичињенице. од којих јединп зависи развој доГаћа /а. Ради се о нашем националном бити и не бити, о опосанку српскога нарола и зато морамо бити 'глуви за сиренске гласове бритаНо-америчке\ пропаганзе, ,а морамо отворити че т воро очи да пипимо право стање ствари и да ан основу тога одреМЈемо своје ооступке. Упстал^м п п Р т се чнгенерал Ц Иепић у својоЈ из^ви поводом почетка инв°зи1е тачиг> [е- гћормглисп нцше гпелиште Он \е пе"ао па ће се Енглеаи ппевррнти V. м>#КИВ»ЊУ па ће Срби пићи устанак на Банкану у вели са инвазијом Срби знају 'па су их Англо-Американчи изпати и пропали бољшевинима и за т о инв^зи.ја за њих значи борбу против бољшевизма. На.1зад' ге.нерал' Недић сасвим' исггпавно и тачно закљ\'ч\>.је: ,.ИНВАЗИЈА ННГГ1ТА ' НЕ МРЉА СРПСКИ СТАВ. МИ С.МО СП.РЕМН.Ц ЛА ' ЖРТВУЈЕМО СВЕ ЗА ДОБРО НАШЕГ НАРОДА" То значи д.а Је дошао час да покажемб да лојално помажемо Немачку V њеној тешкој борби за слободу Европе. да буде незавцсна од ваневропских сила, Оне немају никаква посла V Европи и т.ре&а да оставе европске народе да еами одлучугу о свогим -.стваримг, 'и па стварају европску заједницу

У овом судбоносном часу ми морамо остати вер.ни идеји еврпоске соилдарности, јер сваки покушај издаеј европских интереса не само што би нас д-овео у смртну опасност него би нас и дисквалификовао за вечита времена као вероломнике, народ који не држи своју реч. Наша дужност као европскот народа јесте да учествује на одговара.јући начин у одбрани не■ зависности и опстанка Европе од империјалистичких светских сила удружених са црвеним бољшевичким империјализмом. Српски народ мора дабуде свестан да пропаст Европе, пад европске културе и цивилизаци• је ,значе и њеову пропаст и уништавање могућности да се слободно разви.ја и да испољи сво• је духовне и културне вредности. /

СУДБИНА €ВР0ПЕ

Више него икада српски народ треба да буде свестан опште ситуације и свога положаја и да схвати прави и дубљи смисао дапашњег историског збивања, које значи пре• кретницу у судбини Европе, њених народа и њене културе. Нови варвари са Запада на заповест Москве предузимају покушај да загосподаре Европом, да у заједници са варварима са Истока униште европску културу и цивилизацију и да европски народи по сТану предмет британо-амери канске плутократске експлоа• тације или материјал за комунистички експеримеиат. који значи смрт европској култури и цивилизацији. То је судбина Европе и европске културе ако би успели Британо-Американци и Совјети у својим, циљевима. Они би ■ претворили Европу у поприште њихових међусобних борби за превласт и направили од ње мртав континет, који је некада био жариште светске културе, а сада би био сведен на свој географски појам полуострва азиског континента. Терористичко бомбардова• ње Београда и осталих градова Европе на.јббље сведоче ко лико /е мало стало БританоАмериканцима и Совјетима до живоТа и среће европских народа, кад их овако немилосрдно и непошедно уништава/у без икаквих стварних војничких потреба. Ова разарања европских грцдова и убијање европског становништва боље говоре него ма шта дру. го о правим циљевима Брита^ но-Американаца у Европи, а исто тако најбоље указу.ју иа дужнорти свију европских на рода као и српског народа у овим худбоносним данима за опстанак и будућност Европе. ..С. Н."