Српски народ

Страна 2

СРПСКИ НАРвД

ТО јунд 1944

ПОЈ1ИТИЧКА СТРАТЕГИЈА ИНВАЗИЈЕ

Ми ^емо на овом месту само расмотрити полмтичку страну ин вазије уопште. као и њен од.јек ко.д нас,.Пово што пада V очи, то је дд су у овом покуша.ју инвазије Британо-Американии многс водили рачуна о политичком и пропагандисгичком ефекту ове оиерације. Међутим, познато је правило да за добар успех војничких подухвата треба избегавати да 4е везују за политичке мбменте, јеђ- то шкоди чисто вој ничком' .каракт.еру- т.их онерапија и често је .узрок њиховог неуспеха. Мећто да нападачи воде рачуна о временским- Нриликама, о стању.плиме и осеке, о видљивости као и.о другим околностима што повољни.јим за изр.о'ћен>е овога тешкога подухвата. Британо-Американци чекају.већ месецима на заузимање града Рима, да би истовре^ено објавили ова два догаћаја и изаЗвали што већи про'пагандистички ефекат код маса евронских народа. Пеколико немачких пукова задржавали су са успехом мееецима Пету америчку армијУ пред Римом и тако је сада Ајзенхауер наоедио кскрцавање под мање, повољним усдовима. у време пуног мессца када су ноћи најсветлије. Из тога се види да уколико Боитано-Американци рачуна.ју на војничке резултате исто толико очекујУ пблиГичке последице. Они покушава.ју оваквом . пропагандом да створе ра.сположење ко.1 европскиУ народа да ч правенереде и немире. рачуиа.јући. да тако доће до краја рата, без већег пролишања њихове драгоцене крви. Још увек они рачунаЈУ Д а неко други углавноме свргаи њи хов посао, а Да онИ после беру лаворике победе и успосхављају своје господа.рство у Европи. Улажење у небрањени Рим. ко»ји.су Немаи иапустили из .пошт.а вацга према вечитом граду. да не би' биле уништене јединствене уметничке драгој^ност-и и в.елике хришћанске св™иње, Британо'Американци узе.ли су као вгодну тему за сво.је пропаганди .Сти.чке сврхе. Надували су тај догаг>а.| као велики војнички успех и расписали се и распричали о његовом симболичком значају. правећи од тога велики капитал за сво.ју акцију. ВезУјУћи зајсдн«) улдзак у Рим ■ц искрцавање''у Фраицуској, рни су радили по својој неискорењивој навици као прави берзијанци из Вол :Стрита или лодонскога Ситиа-. Отти су у свему постушчли као да се рзди о каквој замашн.ој берзанској операцији. очеку.јући да бваквнм монтирањем. догаћа .ја изззову скок британо -америчких акција. а пад свропских и немачких вредности. ' Исти блеферски д.ух, којим они оперишУ на берзи, испољава се неодољиво у свима акцијама Британо-Американаца. Они ст.ално еебе замишл>ају као да су у двбрани на берзи. тде се лицитир.а'\ икшмс и ха.рппе од врсдно. / сти и све раде и по^сматра.ју кроз лризму берзанских шпекулација. Тако они и ..ослобоћење" Европе Сматрају као једну велику берзанску шпекулацију, V којој главну улогу играју- блеф и реКлама. Пошто -изгледа да Стаљин неће ни. кррзк даље да ма-кне. док Америкаици и Еиглези ие учдае вештр. 5 они. су , ту нуЖност .изаршавања- нлредбе Стаљина схватили као једну велику П олитјјуку . шп.екулацију. коЈа поред в .ојничк.ог карактера има исто тако и политичко-пропагандистички, да гурне европске на\ роде V борбу противу Немачке. Има. и других политичких момената који се односе на искрпавање Енглеза и А-мериканаца у Европу и који сви заједно утичу ■и слабе прави вошички карактер н могу у многоме допринети неуспеху подухвата., Ово искрцавање очевидно врши се без воЉе, и можда јотп недовољно при ћремљено. по заповести диктатора ИЗ Кремља. Зна,се, међутим,.

како се боре војске које нису задахнуте вољом за победом и ко.је у свогим душама не носе веру да се боре за праведну ствар. , Хтела не хтела морала је ова шарена војска коалиције да слупи у акцију протнву фанатизма и хероизма најбоље $о.јске на свету. која брани највеће благо човечанства. европску културу, као и своју роћену отацВину. У њој се налазе ко зна колико на-

родности света, претставници многих раса разних боја, рззних вера и разних фела, па се може сумњати v њихов дух борбености и пожртвовања зз једиу ствар, коЈа им је тућа и дзлека, Зато с> Черчил и Рузвелт одлагали тај момензт. али је Сталзин био неумољив и из пплитичких рдзлога мооало се пре ћи на терен воше акииЈе. С друге стране мог.у се узети у обзир да су други некн мо-

менти игралн изресну улогу у одлучивзњу инвадије, Зар пред толиким пвдвлачензем совјетских претензиЈа на ЕаронУ нису на.јзад морали и Енглези да учине штогод зз свр.ј престиж у Евроди. да кадрже своје позиције према сов1етском 1ГОв«иом импеР1пзли?му? Зар опет Рузвелту иије потре.бан какав успех војкичког кзрактера да би имао паооле за изббрну претседничку кампашу? У извесном погледу ге

[ нерал Ајзенхауеп изгледа, касј политнчки кортеш претседника Рузвелта. коди треба да му припреми успех на иовембарскии изборима. То су неки од момената која осветљавзју политичку стоану овога војдичког подухвзта н које је потребно зиати V данашњем часу ради правилног процењиеања догаћаЈа и извлачења потребних закључака. В. А.

БИТКА КОПНА И МОРА

Започелз је нова фаза рата. На захтев Стаљина Британоамериканци напустили су. бар привремено, сво.ј.у стргтегију нерзтован>а и покутцавг.ју сада стратегију' ратовпња.. Пекрпавање на европеко.ј оба:и је почело. Да ..је то био неки преп: д локалног значајг, онда би се већ у првим ■ сатима Мсг.зо к?вати какав ће биги даљи разво.ј ситуације, Али, ово искрц вање између Шербура и Хк.вра је први чин. велике ра.тне трагедије ко.ја ће потрајоти, по свој прилнпи, више месеЦи. Зато прве изговорене речи не дају могућност да се створи суд о садржају читаве те' трагедије. -За сада, : је јдсно ово: Британоамериканци нису употребили приликом искрцгвзња нијелно борбено сретсТво које није било до тада п.ознзтр, Ниједно оружје које већ ранцје није било у. употреби. Ниједан тактички начин који не би-би опредвићен у разлагањима противничких и не утралних во.јних етручњакз. Брит.апоамериканци оу се искр цали-,,бацт та,чо где су их Немци највише очекивали,: и , баш тгако .како су "Нсмци очекивали. Чнњеница да.с.у се ипак искрцали и поред тога што је било толико пута говорено да је Атлантски бедем несавлаљив, нимало не пориче тачност тврћења: да је Атлантски бедем такав фортификациски систем ко.ји се не може освојити. Та.ј бедем није само једна линија артилериских, митраљеских и пешадиских прложаја на граници измећу обапе и мора, већ је дуббк систем различитих фортификаци ских објеката. А гпто се тиче оне прве лини.је на самој обали, она. нема задатзк да одбије напада.ча аКо он напада у огромним снагама, већ има задатак да задржи нанадача. Прва утврћена линија на обали је та.ј задалак извршила. На многим местима она је одбацила непри.јатеља још пре његовог додира 1са земљом. На другим местима она га је одбацила у борби изблиза. На _ трећим местима ^на с.е толико времена држала док су стигле алармиране јединипе из секторских резерви. Јачина војске коју је Ајзенхауер под командом Монгомериа бацио на фронт између Шербура и Хадра толика је. да се не може говорити о неком демонстративном ма.невру или о неком нробпом покушају. Ако ће немачка појска бацити у море Мон гомериа, онда неће моћи Черчил да тврди да ,је „демонстрација успела". Ако се пак Монгомери задржи на обали, онда ће бити шстш да је то прстигао уз употребу огромних снага и фантастично великих жртава. Уосталом, не знамо ,још V чему се састоји немачки план. У брзој ликвида.цији искрцавања или у ттриетанку на то да се непријатељ за.држи на обали и да се на тај начии створи бо.јиште дуготрашог карактера. Свакако ово ново бојиште је од много већег значаја него оно V Јужној Италији. Овде се ради о инвазији, док је тамо, на дугу само демонстрација. Пошто је то демонстрација Британоамериканаца,...Н.емци нису посллали није-

дну дивизију преко Алпи у помоћ ГСеселрингу. Штавише, Кеселринг ни.је из облзсти реке По послао ниједну дивизи.ју на римски фронт, а бранио се тамо само са оним снагзма које су на јужном фронту оперисале и дргд почетак Александрове офанзиве. Пад Рима, или боље речено племенито препуштање Рима непри.јатељу, да би се на тзј начин сачувзлз римскз к\'лтурна блага ни.је никога изненадило, Сав евет је разумео да ее у Ита лији Немци не боре за неки по-

ложзЈ или неки град. Они имају та.мо веомз једноставан борбени задзтак: сз мзлИм снагама нзчинити неприштељу највеће губитке То је и учињено. То се чини и лзље. Дбк се коалирци боре на ззп;-ду и југу, Стзљин стоти непомично. ОвОга путз. изгЛеда, он те чврсто решио да сачекз док види праве нзмере Рузвелта и Черчила. Ако стекне уверење да су овз двз забушзнта заиста заргтили. онда ће и он прећи V офзнзиву. Ако буде увидео да се

забушавање наставља и д.аљ'& макзр и у »овој форми, .онда ће... Тешко је погоднти Шта ће он дз ради. Зато можемо сматрати сада« шње искрцзвање V ФранцускоЈ не сзмо за једно одмеравање снага Европљзна и ваневропљана, већ и за .једно испитивање односа у редовима плутократско-комунистичке завере. Ускоро ћемо видети да су однрси такви да та з^ера не може победити Тројни Пакт. М. Војновић

ИНВАЗИЈА РЕЧИ

Нз дзн почетка инвгзије говорио је Черчил. краљ Хзкон. нешто је брбљао на конференцији штзмпе Рузвелт. пустили с-у де Грлз да проговори коју реч преко радиа. Читава инвази.ја речи. Али шта вреде речи, кадз дела сто.је у супротности сз њима? Рузвелт ,је прогласио „ослобоћење", Рузвелт и Черчил започели су то „о.Слобоћење" искрцзвањем у Северно.Ј Фрзннускрј. А истога дана Рузвелт одбија да прими пољског „министра претседника" Микола.јчикз. док Рузвелтова десна рука Штетиниус отворено изјављује поглавару пољских емигранатз да Вашингтон нема шта лз каже по пољском питању. Дакле, „ослободиоци" неће ни да чују молбу оних Пољака коГе су 1939 године гурнули у рат и због којих су сами ступили у ова.ј рат. Ова.ј одговор Миколајчику доказује .још једиом да су Вашинг тон и Лондон потпуно немоћни према Стаљиновим захтевима. Додуше, Американци покушавзју да ухвате Стаљина на неко.ј језичној грешки, и зато је сада Хал проширио вест да т вашинг гонска влада спремна да конферише са Британшом. СовГетском Унијом и чунгкиншком Кином по питању послератног урећења све та. То јест расподеле света измећу те четири силе. Хал Ге циљао на то да ће Стаљин заузети неки став према том предлогу, и тзко ће се надзад сазнати границе Стаљинбвог империјалистичког апетита, Али овад дипломатски маневар Хзла је испао веома незгодно. Све мале државе испољиле су веома јаку индигнациду због те америчке нзмере да се. успостзви диктзтура четири велике силе. Онда је Хал морао да допуни своту издаву .једном малом порцијом демократско-масонских ре чи у духу умрле Женевске мећунзродне институције. Али то његово удварање мзл.им народимз одмах де поквзрио Рузвелт. који је истога даиа дао дедну изјаву у којој т нзговестио политички правзц Америке према Француској. Рузвелт сматра за потребно да САД задрже све француске поседе који су неопходни за обезбећење запздне хемисфере. Он смзтра да су то Дакар и Мадагзскар и Сајгон. Он недвосмислено каже да неће дозволити да се васпостави фран цуска импери.тална моћ. У вези ове Рузвелтове мржње према Франпуској, стоди непризнзвање де Гола од стране Вашингтона. Мећутим, де Гол се протласио за претседника прн» времене_францусже.владе. 0'во у., ' >.» ■фњњ;.- ц

нзпрећење 1е дошло сигурно уз сзгласност Москве. А и Лондон није тиме незздовољан. дер је де Гол нагласио да не признаје туторство стрзних држава нзд франнуским колонијзма. То је отворен цспад против САД. Док Ге сз одобрењем Совјета дедан издајник унапрећен у свом рангу. други издздник је збз-

Ј чен са престола. Виктор Емануел ' је морао да абдицира. јер де то захтевала Москва. Његов син не сме да буде проглашен за краља, већ само за гувеонера Италије. Тако Совјети обараду мо« нзрхтЈ|у. Две су већ V медитеранском простору оборили. а сада обараду и трећу. МЕС.

ПРЕСТУПНИЦИ

У свом досадзшњем начину рата Англозмерикзнци су се показзли кзо отворени п-реступниии и против основног људског морала, и против свих правила воћења ратз. Више од тогз, они су се покзззли као преступнипи про тив свих међународних обавеза. због чидег су очувзња то-боже и ушли у рат. Напади на санитетске возове и бродове. обарања санитетских авиона са јасно обележеним знацимз. потзпзња бродова Црвепог крста коди су били нзтовзрени намирниизма неопходно потребним за окупирзно становништво. коде де запало у беду због тогз што је од свог политичког воћства убачено V рат против Немачке. — сре су то ствари. које су Англоамерикзнци радили. не обазирући се иимзло на чињеницу што тиме демзнтуду основне ствавове своје пропагзнде и компромитуЈу себе као демократске земље. у психи и менталитету англоамеричког поћењз рзтз испољидо се нешто изразито патолошко и убилачко. што у многом потсећа нз убилзчку пзтологију бољшевичких хорди. Види се по свему да де то дедан исти морални и духовни тип људи, коди не преза ни од каквог злочина онда када треба да постигне себи постављени циљ. А циљ је и једнимз и другима задеднички — уништење Европе, раззрање не само њених културних споменика, него и њена духа, њена типз човека и свега оногз из чегз је изпзстало вековно преимућство Европе над другим континентима и народимз. Све се више и јасниде увића да д'е плутократско - бољшевичка спрега дедна паклена заверз про тив Европе као целине и против сваког европског народа посебно, коди хоће да живи на свод начин саобразно сводод" традициди и својим схватањима. У овом рату који узима све оштри.је и безобзирниде Форме Англоамериканци су били они

коди су све учинили за варваРИ Ј зирзње рата и за његову дегене« раииту. По нашод европској конпепцији ратник је оличење и «осилац једног идеала. он де човек коди воли живот, али де готов да се жртвуде зз вредности коде су изнзд животз. Наш идеал дунака де херод и витез који се бори и хвата V коштаи сз надвећим свотим непридатељем. али који престаде бити непридзтељ кздз некога победи. Европски тип ратника ните преступник и убииа. То су у пунод меои англозмерички водниии. нзрочито њихови авидатичари коди на себи носе натпис „члан Удружењз убица". тер сматрају свод заиста стрводерски посао обичним и безобзирним убидањем не вошика на фронту. него народа у позадини. Сзсвим супротно европском идеалу ратника. Англозмерикзнзц де носилац стрзсти убидањз и пустошеша. Њему де идеал амерички генерал Шерман коти 1е први увео тзктику истребљењз цивилног стзновништвз и проклзмовзо неопходност да се цивилно становништво у рату исто такО уништа ва и малтретира као и водска. Његов ортак у томе послу де данас Черчил. 1едан од главних кривзиа за бестидалне нападе англоамеричке авиГаииде. кода је изгубила свзки воднички ореол и посталз синоним злочиначког теооризма и пустошења. Нз плану крупних војничких и политичких догзћаја требз пред собом имзти увек ова ивз момента и ове две рззлике. И из тст ? закључити да се у овоме рату не ради о отимању већег или мањег дела терито-ри.је, иего о одбрани Европе и као територидалног и као духовно културног појма. Европскз тврђавз Д1нас је нзпаднута и са истока 8 са запада.