Српски народ

Страна 8

СРПСКИ НАРОД

'10]уна 1944

О НАЈИНТИМНИЈЕМ ДРУГУ МДМЧЕВИКА

Сећате ли се најлепше • песме Бранка Радичевића? То <е „Ђа'чки растаиак" ко.ш је од свих његових песама на.шише лонео славе младо.м песнику, 'Го је песмз код нас је одушевљавала V школ ским клупама па и сада. када смо одавно н ми доживели свој „ћачки растанак"-,' то Је песма коју ће сви млади нараштаји срп ски читати увек са одушевљењем. Праштајући се у „Ђачком растаику" са једвим отсеком свога живота, са ведрим ћаковаљем, ~Бранко Радићевић апострофира и два своја друга Симу Крестића, доинијег адвоката. и Јули.ја Радишића, најмилидег ДРУга свога, доцнијег лекара. Јулије Радишић био је вршњак Бранков. Њему се Бранко обра ћа у „Ђачком растанку": О, Јулије, чу ли, доаги браг-е. Дад л када ја с' важљути на те, Плану на те ка' ,'но отањ. живи, А, мој брате, за то ме не криви... И иебо. вели Бранко. није увек исто; и оно се каткад натмури. Али „Зачас оде цела .л.уда ^рева: брат на брата опет се осмева..." Даље потсећа Јулија на заједничке часове проведене с пушком по шума-ма V лову и закључује резигнирано: Цвећа лежи V 'артији Сув 'о, Песме славља вета,р је одув'о,. Ал' ми ћемб, као што смо били, Један другом свагда бити мили. И заиста су Бранко и Јулије друговали и даље, све док их смрт није раставила. По завршетк-у гимназије обојииа су се уписала на медишшски факултет у Бечу. ко.ји де Јулије завршио и постао лекар, а Бранко напустис у трећој години да би сту.вдрно поава. V Беђу су Бранко и Јулиде Vвек би.ли заједно, Врло често су долазили старОм Вуку Караџићу и с њим проводили време у разговору или задедничкод. шетњи. Када де Његош последњи пут долазио у Беч на лечење, поред професора Шкоде лечио га .је и дОктор Јулиде Радишић. Наравно да де за све време поред. болесног Његоша био и Бранко са Вуком. Јулиде Раћишић се бавио и књижевношћу. У часопису Седмииа за 1857 гбдину, налази се Радишићев оглед „О филџаиу, чибуку и бенћелуку"., Чланак ,се овад одликуде лепим српским језиком коди де био као и V Бранка. Седам година раниде. 1850Радишић је штампао у Бечу свој ггревод Шилеровот „Фидеска'', чиди де пуни иаслов гласио „Фи1еско, или . буна у Генуи. Републиканска трагедида од Ф. Шилера. Посрбио Јулиде Радишић. По овом Јулидевом рук-опису 1870 године приказивбн је „Фијеско" V Београдском народном позоришту. Јулије Радишић 1е надживео Бранка.за три године. Умро је 1856, дакле у 32 години живота. Доживео је да са очадањем ипак гледа како смрт узима надмилијег друга му. . Још као докторанд Јулиде Рад-ишић |е лечио извесне људе. као што де случад са српским . песником Никанором Грудићем Г1о повратку из Беча живео 1е све до смрти V Новом Сад\. Био је ожењен Аном^Стратимировић. стариЈом од себе за четири године- Њихова љУбав започела је и завршила се као V каквом сентименталном роману Упознали су се на једној заоави Ана СтоатИмировић 'е на себ и ' имала хаљину ирвене боде и исто такав вео. 4 На крају четврте године срећВОГ брака Јулиде у-миое а Анета. како IV 16 звао, била Је заиста сломљена душевно и физички због тога. С мрт 1е њеног супруга уклонила са света средином октобпа. Три месеиа 1е А.нета <-ва когз дана одлазила по зими и невремену. на ^лидев паоо 1 ле сатима остајала V немод тузи

и сузама Нарзвно да се мпрала разболети. . Осетивши да се смрт ближи. у своме завештању је тражила да се сахрани у црвеној хаљини и црвеном велу, да се од њене- за оставШ.тШе школује је.шо мушко дете коде се р.оди V дан >в.ене смрти. Оно • моор носити нме Ј-улиде' и'да учи медицин-у.' Такоће ће се школовати музи-чхи. за харфу, и једно .женско деге коде ће иосити име Ана. Надзад »е захтевала да је м'у зика-прати до гроба, јер се ра-

дује вићедну са свОдим драгим Ј ^лИдем. Мећутим. од свега је извршено само : оно,лштр се односи.на црвену хаљину и повеИи вео. За школовање депе није бнло соелст.ава. јер : се \тв.рдило ла Ана нше била ВЛасна располагати сво јим имањем и после с.мрти. Што се тиче мУзике на поагњи. православни тадатљи обичад де био да се с музиком сахрањуде само војна липа Ана Радишић Је живела тридесет н ш.ест. година. , Ф.—

(Наставак. са 7-те стране)

служе за добро отзџбине садржина. елеменат и еврха животу, а разарање је кукавичлук и подлоет. Стварање човека приближује божанству,' јер ' де • онб постодано као и Божије. РазарЛњем показује своде анималне на гоне и својства. То' је д/нас- једини могућ.и патриотски . сТа.в, иако је ојачана снагз, Србије и' свнх нас само у моралу, а у мате.ријалном су погледу сгмо, жртве' у великом и лугом низу. А дати Србиди све — младост, снагу,-здрављв, бнтн г.отов. н. нд- смр.т. за њену грећу и благостање, '- како де то уз вишен, кс.ко срећан ућео!' Омладина наоочито мора бити свеснч овога, дер живот 1'едн^г наоода ниге само данас и дуче негр и сутра. Ово •„с\ тоа" поичада. омладини. не битном и на.јважнијем него дедином фскТор'г будућкости јетног 10'лод' 1 , Јео 1е омлалина будући: Иентар и 'сто-

жер целокупне. активности његове. А доћи ће дан кад ће мрачн.а прошлост изглед''ти -као' ружан сан и Кад ће' - се, угледати, плодови оваквог рада јеп „свесне жртве су ораннце- из којнх будају плодови",' а „крв и знод су вл та потребна за успевање цивилизације" (Б. Кнежевић). Јагно је: на омлгдинским заст.авама дан шњнх српских наовдта.јз мораду битн исписана нсчела: отанбина-; самопрегпр, рзд и напрелак,': јсг> народ коме ■ су ови м-тменти Н 1 И кот-нс 1 вјепуду коте, попут горост "х буктиња, вечно светли и кох се ннк~д не -''б!?г.ављ.а, тај н" п ' л л ■ ник-д . не *|'>>че ппог.аГти. всћ нтппотив, тај гт, т г т воти сл -ви вечнод "игурно и неумитно. ^ч.иета Мо^сидорттЦ уч. VIII, X мутпке гимн Београд' ■

С М Р т Др ТИХОМИРДЂОРЂЕВИЋД академикд и научника

Пре неки лан ■ прсминуо де у Београду др Тихом:др Борћевић, академик, на.учник и професор Београдског универзитета у пензиди. За Тихомира Ђорћевића с правом се мо,же р.ећи Да припада старод честито.ј гарди српских научника,' оних коди су својим радом стваоали. птколе. образовали спец.ијалпе \'ниверзитетске катедре и семдјнаре. стварали V сво јој ■.ст.рупи научни подмладак укратко били расалници такве науке. кода је снабдеаена европским методама,: решавала и проучавала наша, српска, национална питања. Т ичомир Ђорћсвић етнолог по струци, нарочито де обраћивао доба кнеза Милодца. прикупивши знатну граћу о тбм раздобљу. али 16 исто тако .давао и Озбиљне ст.удиде о нашем наролном жи г.оту. Његова главна лелз су Из Србије Кнеза Милоша Наш народни живот, Белешке о народној поезији. Зле очи у веровању Јужних Словена. 0 Ниниарима. С Циганима, ктл Порел тога био Је стални сарадннк наших надУГледнидих научних и књижевннх часописа. Добивгпи' стручну спрему на страни Тихомио Ђорћевић 1е себи ставио-у задатак да V танчинама проучи српски ФОлклор, да у сво јим научним ратњама одво ји оно гаи је чисто српско. ол онога што је- затедничко шддоенропским наролима. Гоаћа коп : је поикупио Тихомир Ђорћевић. коментаои ко|е де дао уз ту гоаћу. претстављату знатан напредак у развоју, српске етцогоафске науке. Познат V европским научним круговима.

цењен на Балкану. ауторитет за своју групу на Београдском универзитету. Т ихомир Ђорћевић сводим приљежним лелима заду-

Тихбмир Ђврђевић (Цртеж: В. С.) жио Је н српску и словенску науку уопште. Радан, скроман, повучен. Тихо мир Ђорћевић оставља за собом лепо наУчно и нанионално име. давши максим\'м што једна српска научка рална снага може да ј остваои. Мир нек.а де пепелу добоом и паметном Србину др Тихомиоу Ђорћевићу. коди 1е 50 година прбвео на проучавању и просвећивању свога народа.

мдли оглдси СВАКА РЕЧ ДИН. 8.ДРЖАВНА ТАКСА ДИН. 5.—

НЗГУБЉЕНУ личну карту издату ми од ррестојништва град ске.полициде за 1944 год.. огла шавам неважећом. Милииа Принчевац, домаћица — .Ужице, 195 1—3 ИЗГУБЉЕНУ личну каргу издату од Претстодништва по.лициде Ужице бр. 1438. оглашавам неважећом. Милисав Лазаревић, бравар — Ужице. 196 1—3 ЛИЧНУ КАРТУ издату од прет стојништва полициде Ужице &р. 537 изгубио сам, оглашавам неважећом. Богдан' Аврамовић, гимн. — Ужиие. 197 1—3. ИЗГУБЉЕНУ личну каргу издату од претстојништва полициде Ужице за 1944 год., оглаша вам неважећом. Вуксановић Грозда. до.маћ. — Ужице, 198 .1—3 ЛИЧНУ КАРТУ &р. 9625 издату од претстодништва полишдје .Ужиие. изгубио сам. оглашавам неважећом. Иањић Страхиња, пекар — Ужиие. 199 1—3 ИЗГУБЉЕИУ личну каоту за 1944 гОд.. издату од претстојништва полиције Ужице. оглашавам неважећом. Петоовић Даринка, домаћица — Ужние. 200 1—3 СА МОЈОМ женом Николић Јованком — роћ. Марковић не живим у брачнод задедници, пошто се 1е одала неморалном животу. Никакве њеие дугове не признајем. Бракоразводну парницу повео сам. Николић Јанко, опаичар — Ужице. 201 1—3 ИЗГУБЉЕНУ ЛИЧНУ КАРТУ из дату ол поетстодништва полициде Ужиие бр. 5555/44 год.. оглашавам иеважећом. Бориво 1? Дрндаревић, ложаз.— У.жице, 202 1—3

ИЗГУБЉЕНА легитимашдју од среског начелства у Параћину Бориводе Радоњић. 203 1—3 ИЗГУБЉЕНУ личну карту за 1944 годину издату од претстојнишгва ролициде Ужгме. оглашавам неважећом. Крстић Љубица, домаћитда •— Ужице. 204 , 1—3 ИЗГУБИО САМ моју легитима цнју бр 8962' издату ми ол начелства среза Рамског у Вел. Гралишту и оглашавам је за неважећу. Александар Јоцић. роћен 1920 године у селу Гареву. срез Рамски, округ Пожаревачки. . 197 2—3 СА МОЈОМ ЖЕНОМ Николић Јованком — роћ, Марковић не Аивим V брачнод заједнидди. пошто се 1е олала неморалном животу . Никзкве њене лугове ие признадем. Бракоразводну парницу повео сам. Јанко Николић. онанчар -— Ужиие. ■ 198 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ лобнвену из Поетсто1ннштва градске полини!е V Кпагујевцу, изгубила сзм Оглашудем је за неважећу. Дутианка Раловановић. . 198 2—3 ЛИЧНУ КАРТУ брод 570/43 лобивену из Претстојништва грал ске полиш-пе V- Коагујевпу. изгубнла сам. Оглашујем за неважећу. Днвна Вукадловић. 190 3—3 ЛИЧНУ КАРТУ брод 10822 лобикену из ПретстоЈништва гралске полиииЈе v Крагудевцу. изгубио сам, Оглаппмем 1е зз неважећу. Васнлиде Петоовић. 191 3—3 ЛИЧНУ КАРТУ и полиписку при јаву побивену из Пбетстошигатва гралске полиише v Крагхпевпу изгубила сам. Оглашујрм ?е за неважећу. Виктооидз Стефановић. 192 3—3 ПОЛИЦИСКУ ПРИЈАВУ лобивену из Претстотиштва гралске пблиииде V Коагујевиу. изгубила сам. ОглзшуЈем 1е за не, -взжећу. Надежда .Димитридевић, 193 3—3

8ЕЛЕТРГОВИНА ВИНОМ и РАНИЈОМ „ХАЗДУК ВЕЉКОВА КУЛА М Јездимира С. Шарић а производња линера, коњака и рума Б Е О Г Р А Д Не>. ћЛарије 89 Тел. 22-912

пћ крст Исторвја човека је историја бола Неиз/иерве су иагње људи тазваве болестима. епидемијама и ранама Давас је међутим човек побелво б оп' Модериој немачкој ваупи пошло је за руко« да болу успешво ставе ва пут Њена средства ввсу предвиђева само за мале свакидашње болове. Ово знају најбоље они, који се у сну наркозе подвргавају тешким операцијама коЈе протичу без бола. Лекови који поедљаче и утиру пут на подручју сузбијања бола носе »Воџељ«'ов крст ОГПАГ РЕ.Г О БР . »9*14 ОД 14-ХН-Ш1