Српски народ

Ц |уна Ш1

€РПОШНАР©Д

Стрзна 7

Ср&-Жилршџн ЛЕСНИК ПРОСТО-НАРОДНЕ КУЛТУРЕ

V Њбговој непосредној близини &ије било висова виших од 500 |метара, али јв он, СрбтМилутин, Илак имао толико широки видик, да је као орао шестарив и над јидеалима и над животним потребвма своје средине. Тај панонски, т.ај низински човек деценијамв је у својим рукамв 'држао такозвану мобилизаЦч]у — тј. окупљене све елитне сиагв — доброг дела још тада Иакеничког Српства: Ј7а док нам је ведра чела, Луша чиста. срце врело, И у слози један глас: Бог ће чути увек нас." Песник народни правобранилац, Јвпископ Никанор Груји&, у кн>и»евности наречени Срб-Милутин, више од прла столећа није испуштао, пера, неуморно борећи се Зв слободни дах своје заједнице. * * * Књижевни рад Никанора Груји(1810—1887) је разноврсан и влодоносан, Тај прелат српскв цркве држао I® сјвјне баседе како нв чистом црквенословенском, тако и на чистом латинском језику, како на иемачком тако и на француском, 9 понајбоље и понаЈчешће на чистом српском језику, тако да |е ^еговв реч стизала степене наци©налних крилатица. Зажарен својевременим сповенским идејама, исто тако добро упу&ен у књижевне тековине и иросвећених западних народв, стуб православне српске цркве, »Јеумдрни борац зв народносна "рвва — Срб-Милутин још пре Брвнка Радичеви1=,в био је бранковац ,п.евао прекрасним народним језиком: „Зато треба напред зна,ти, Шта доносе окрша.ји, Шта раћају замишљаји, Ра зарана расправљати, Што заједно не мож бити, У послу се подносити. Да не жалиш док сч жив, Сам злу своме што си крив" Са Срб-Милутином српски до г 1лински национализам добио |а евоју појачану поетично-афористичку снагу, допуна као горштаКком хероизму овосавских Срба. * I * * Није Никанор Грујић песник по томе што се лепо и даровито сналазио у царству стихова и сли-

НИКАНОР ГРУЈИЋ (Архив: („Српски народ")

кова, или што ј ©, како кажу, њвговим беседама са српских усана прелазилв најзначајнија реч тога доба, нити пак што је сргтски језик, српска предања, српску мисао снажно и непоштвдно бранио. Срб-Милутин, иако висрки прелат православне цркве, иако жижа по тадашњим саборима, по тадашњим словенским конгресима, био је светао пример непресушне радиности, светла произвођачка свест с јединим циљем служби целине. Низински, Срб-Милутин је био цалински човвк,. јв ...анв ШТР . га ставља на домак проте Матеја, на узор доцније плејаде ср'пских песника — свештеникз. Срб-Милутин није био песник

његошевских нвдахнућа, али ј« био писац речи које су правце погађале ударну снагу људи, који су целински мислили м на будукност и на прошлост; „Гробља су била и биће светиње за људе, Што право о свом животу и о смрти суде. Из мида гробља устају народу године, Што га у часу за славу предака опчине. Што више славни костију по гробови лежи, Све даље од потомства им паучина бежи. И над њи долази љубав од телесне већа, А света је љубав, што се и костију сећа." Срб-Милутин, пееник дунавских ширина, бистро и јасно назирао |е и изразио суштину грдне реке српског предања. * « * Песник бодрилвц, пропо»адмик бодрилац, преводилвц бодрилац, увек и стално у неуморном борбеном ставу — Срб-Милутин је пример борбеног пастира борбанога стада, Схватив књижевност као оруђе за буђење и вечито подмлађивање борбених нагона, он као првосвештеник, несуђени српски патријарх, никад се ни.је либио простонародних тежњи, простонарод,Ми љубимо у простоти вјовз ^вјзоџзој x и 'всвдеи положаја увек је остајао дубоко привржен српској простонародној, тежачкој култури:

Милку проста стаса, Дивимо се и лепоти Њеног простог гласа. Ако живи у колеби, Тућв не зна речи, Српски пева сама себи. Српски тугу лечи." Епископ Никанор Грујић у евојим песничким потхватима, скромно али штедро, увек је узносио начела народносне самоодбране, а с ти*а и начела историског одабирања. Црпећи силину своје личности из силине своје непосредне средине, на цркву и на народ гледајући истим очима, Срб-Милутин је редак пример пуне целинске солидарности, тако и толико дв је митроносни Никанор делао и певао баш као да је уз златни крст блистао и челични трнокоп ништег српског тежака: „И вејали, ил сејали, Или жели, или дели, Ил орали, цли брали Ил косили, ил возијји, Навијали или гкали; Посо 'нема краја свог, Кад помоћи не да Бог." И тако, наш човек на обалвмв плава Дунава током XIX века ието је осећао, исто мислио баш као и они чији су животи били везани за кршеве где се грдни орли вију, ' џ Епискои Никанор Груји^, у књижевности наречени Срб-Милутин, необично борбен као човек, кво свбштеник, необично борбен као беседник, као песник, значајна је српскв историскв личност, Даровит још из детињства, Дв> ровит и у старости, администри-

рајући цркву, админиетрирао Јв и прекосовску српску националну мисао и свом својом снагом бранио оно што је тада најпрешније било, Није знао за застој, за немар, већ је као надахнути дух врио, стално кључао, да је свак« његова реч на пунопарно нацианално бодрење одисала. А тадв, национално било јз прешније од социалног. Од лаких песмица — поекочица, до великих и морализаторских впова, од прикупљања народних умотворина до ударних црквених и политичких беседа, од исправљања обичних буквара до пуно» важних примедаба на Вукову јазичну радњу .— Срб-Милутин ја успешно узимао у руке и још ус» пешније испуштао из руке сваки посао који се ма и најмање тицао животних потреба српске целине. Својим храбрим држањем, Срб, Милутин спада у прве срп^ке модерне писце који су идеализовали, српски борбени нагон: ■ „Моћ је већа нег иесрећа ј Обори ју. покорп .ју И доврши посо свој Као саће сложан рој." И није чудо што је тај песник народни правобранилац више од пола етолећа, ако не златно а оно челично перо држао у десници, увек неуморној за добро, лепо и истинито крај равни и доли* на тавни бешумног плавог ДунаВ9. Као соко, тај Срб-Милутин вија •се бодро и штедро у маглинама светле успомене које се зову.

Омладинсни ступци СРБИЈА ПРЕ СВЕГА И НАДА СВЕ

Млеком своје дрјке нас си отрв$ала у болу и слави да будемо први: јер су два близаниа што сц на евет дала — мученик и херој, кап сузе и крви. (Дучић') У овом ходу кроз историју по- часове никад схватио као тот4лставља нзрол сваког на своје ну. историску пропаст, као заврместо и дубоко у својој души шетак своје мисије, већ је увек подиже споменике захвалности еилазио жив са своје Голтоте, или окива у лднџе вечне клетве.. јер су тз обуздв.вали иационалиЧесто су узалудни покушаји зам његових синова, одушевљени професионалних историчарз да самопрегор и готовост на најтеизмене већ ствбрени суд у души же и најболније жртве увек изнародној било о догађзјима би- водили из тд.ме на историску поло о личностима, јер ореол који зорницу великих народа. народ свије око глгве својих за- д ли двн8С> кад још све мнри . служних великанз и око пресуд- [ПР на вре ., у> луду српРку крв> них судбоносгшх догаћаја, не

бледи у тзми векова, не кида га зуб времена нити оштро перо кг.бинетских истопичара.

кад су нагаи видипи мрзчнији, ужи и нижи но икад и дбк се још диже лим са згаришта и обавија сравњена села и свеже

Ги догаћаји и дела и жртве рробове најбо.љих српских синовеликих људи за добро цзрода ва ., ПОС ле све.га треба се ззпитаи отаџоине постају неизгладиви -ри; Зашто све »т.о-, рзди чегз сва утигци ко.ји се уткивају у танз- та стралањз, кжва корист од но ткиво народне душе и поста- толиких жотавз? —. Свежи гро•ЈУ »ено живо врело из когз кроз д овн Рве стран е, кпв, рушестолећа нове генерације црпу вине и пустош , сен смрти нзл своју снагу и на коме .у .тешким гл',вом сппгког напода, у меи очајним часовима причешћују Нусобној- борби, ето, плодова ?(а своје сзвести. А к "л је реч о српском наролу у непосредној вези са њим је налокналити. и његова историја". опште позната, утврћена. јеп се ргди о тралипији ко,(а Је јасна, чистз, свет-

ко!е смо поескупо платлли жирптима ко<и се ничим не могу

. Прпгг прг био сва"" С ^бнн, За тућин" ко' се боли". ла, јер је српски народ V и^тини певао је Љ. Ненадовић после велики. велики, не у веобали- кобне и несрећне 1848 године. И гтичком смислу те речи. већ сво- сал. као и онда, после првог зајом иетори.јом протканом крвљу носа поет очима 1'е стало пуцаи умом његових великих синова. ти, почечо се трезнити ол пијанСрпеки нзрол је иа-, свом тоиови ства речи, почело се треввениЈе том путу кроз историју поола- говорити и мислити својом глззио кроз незапамћена искушења, вом, јер волети своју отацбину али он није ни своје најцрње за Србина је исто тако природно

као и живети и тек у часу кад је онз у опзсности види се колико је дубок корен те љубзви. И најзад, истина, трезвеност, •Ч >уб.ЈВ према народу, љубав без новинарских фразз и маштања фантаста. почела је са задрзвим разумом и смислом за стварност, преовлаћивати над експлоатзторимз патриотизма широких масз. Али нз који качин ондз ако де крвљу принети своју жртву на олтар отзџбине, на који се начии одужити нацији и заједници. кзко помоћи напгћеној домовини? Моглд би се помислити ла смо ми млит:'ви и малокрвна генерапи1'з ла ми ..љули нисмо. лз Срби нисмо", ,.лз нас захватилз ззпзлњачкз река и ла нам се луше опзсности плг-ше", јер су сз појмом „добзр Србин" отувек тесно веззни крв ц борба. чо.јство и јунаштво, оне стихије које не знаЈу зз поепоеке и које су се као ег^љз V кориие усекле v лушу Спбинову. То се не може узети као тачно, јер и данашња српскз омлздина носи у себи крв предгк:. „мученика старих и јунака који умираху ћутке на страшноме кољу", носи ону исту племениту крв из које изникоше црвени божури и прекрише стр°тпну костурницу. И док тако блистави ореол горке легенле косовске, која блули, лебди, трепери и жи ви неумрлим животом, гласом јерихонске трубе опомиње нз нзјсветиЈе дужноети и тражи свесне жртве на свети олтар отаџбине. Међутим, данас, кад се у за-

хукталом вртлогу догађаја, мења.1у границе и будућности нзрода, кад свако разумом види да ,је. опстанак српског нзрода доведен у питање, данас прилике и имперг.тив времена у коме живимо ззхтевају друго. Мора с-е поћи другим путем, пошто је постало више но икад важно и неопходно одржање националне индивидуалности, потребно .је истрајати и живети као народ, јер ми живимо у једном од оних болних прелома у развићу човечанс^гва, живимо кад једг.н свет УМИРе а други се р::ђа, а такви прелази су одувек били гро.бнипа за слабе и нејаке а капија победе за моћне и силне. Својим стиховима „Из грмена великога лаву изаћ трудно ни.је Мећ великим народнма генију се гнездо вије"; Нзегош је отеловио огромну физичку снагу нашег народз, али је у исти м?.х осетио како је не , исцрпна и умна снага и величи на његова, јер српски народ, почев од свог првог већег културног прегаоца, од Св. Саве, престаје да се угледз на друге, не ппесаћује туђе плодове на своје тло, већ сам ствзра и зида Своје духовне врелности, не чекајући културну милостињу ол других. Ето, Јединог начина на који ће сваки прави Србин доказзти. дз искрено и стрзсно љУби Отаџбину. да му је лобпо народз изн'д свега: треба бити свестан о потреби истрајног и дубоког рара, јер рад и стварање су кад (Наставак на 8*ој страни.)