Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

НАША ДРУГА СТРАНА

Израсло у грчу и болу нације добровољаштво је правилно поставило стварп каДа је увидело да је основни наш задатак да решавајући проблем једне побеђене средине, мора прићи и излечивању од болести која нас је и довелА до тога да је наш иначе млад организам нагло отказао. У том су смислу већ први борбени сусрети добровољаца са непри јатељима• мира и поретка редовито за собом повлачили и испуњење задатака отрежњавања наших маса.. При томе се ни је губило из вида ни то да се непријатељ Српства обилато користио пропагандним триковимџ и сретствима. Иза битака и фронтова бе снела је борба на живот и смрт где додуше није било трагова. и задаха лешина, али где се осећало да се олујина спрема! Далеко од моралних прин ципа, а наоружани лажима и триковима , ( непријатељи Србије, па према томе и добровољаца, служили су се клеветама и подвалама. Једном речју: терали су и удешавали пропаганду према ниским инстинктима маса. На т-а ј су начин они успевали, да у почетку, свој фронт начине јаким не само на птну физичког отпора, него и на пољу политичке придобијености. Силе зла су биле јаче од сила добра. И изгледи на успех ових потоњих били су мали. Па ипак ишло се напред. Борећи се са оружјем у руци добровољци нису' пропуштали ни један моменат, а да народу не објасне сву штетност непријатељских, антисрпских снага... Безбројна предавања, маса зборова, одржане изложбе, организоване дружине чиниле су да су добровољци пробили брешу у редовима непријатељске пропаганде. Истинама и својим ставом се бори, а која је свој излагали. У том делу рада држали су се они оне: „што смо на сабљи изгубили на паметићемо да повратимо." Пре оспособљења да при■' мером послуже добровољци \ су жртвом и самопрегором г и сами прошли кроз с,трахо . вито тешку школу искушења. То је поред постојећих утицаја васпитача био и главни фактор унутрашњег самоизграћивања доброво љачких бораца. Оно је при донело да се изформира лин новог младог Србина. Тај став је учинио да је сваки цобровољац постао претставник идеје за коп> се борн. а која је свој израз добила V обрачуну и ликвидираљу сила зла. $ Снага уверења као и јачина духа која је прожела

сваког војника првносила се и на држање непријатеља. Знао је он да је и најмања добровољачка јединица кадра да се супротстави двоструко, па често и петороструко, надмоћнијим снагама противника. Али најважније је то да је народ увидео да су пост-упци добровољаца у супротности са онима што о њима говоре њихови противници. Гледао их је народ наших села и вароши када су одвајали од уста да би утрли сузе нашој избеглој браћи, посматрао их када су младићким мишицама одмењивали за плугом ослабеле моћи жена наших заробљеника домаћина, слушао их када су песмом крепили а радом уздизали. А поврх свега дух ко.ји.их

је носио из победе у победу. ' Увидео је народ наш да су они унуци Милоша и Мар ка а величине достојне наших највећих духовних пре гаоца! Идеја добровољаштва која је свој најпотпунији израз добила у биолошком очувању Српства као и спремања његовог за задатке у будућности данас постаје и мисао водиља отрежњених српских маса. Није далеко дан када ће и овај други план добровољачке борбе да добије своју потпуну сатисфакцију и када ће захвално Српство, у истори.ји својих налора, добровољаштву дати место ко је му и по величини жртве као и по џиновском узрасту душе и припада! Ђ.

Н АЦ ИЈ А

Шрод ми распет на крсту паклених оргија а судба му око разривених груди ченгеле свија у омчу чврсту. "\ Крваво и тупо поглед му блуди ... / Тамно пред оком и душом... Али знам, у болу д^боко ,? да тако мора бити да се бол,и туга мора.ју у једно слити да би се изишло из зачарана круга. Зато ја видим зору народа сцог и како васкрсава побеђуј.ући бол рана; ја чујем бубње победе и прастару химну Видовдана Штекћу збројовке и бреде V грчу деца тло ч мит легенде старе обузео и душу и тело — биће моје сво и пече, пече попут вулканске јаре. Крваво коло игра се земљом мо.јом. А ми већ тршни али ипак силни чезнемо за будућом Отаџбином својом и шкропимо је борећи се крвавИм бојем крвљу пурпурном и зно.јем ■Чанас наше младости граде истори.ју ... , Згазили смо све личне радости и иструли у бо.ју . . . И трошни измучени док над нашом гљавом кружи јато врана ми ломни прпемо снагу из вере наше и богате ризнице Видовдана, Вукадин Кецан

Нација је природна творевииа која везује у једну заједницу судбине све припаднвке даиас највећег Посебног људског колекгива. Нација је скуп људи по везаних заједаичким пореклом (крвном везом) и свешћу о заједничкој судбини у прошлости садашњости и будућности. Нација је природна творевина која је произишла из историског развоја породице, братства, родова и племена по законима историске еволуције, а отеловљује се данас у такође природ-но.ј творевини — националиој држави као заједничком дому целе нације. Нацнја је народна,. друпггвена и духовна заједница коју везује Крвно ородство и осећање исте судбине. То је заједница људска која има своје посебне духовне вредности и свој посебни поглед на овет и живот. То је заједница са самосвојном културом у духу, својих традиција, коју на осно-вама човечности изграђују ч>ени припадници — народ. сло' бодним стваралаштвом. Таква за једница захтевз у друштвеном животу и посебан положај међу оеталим нацијама, положај који се отледа у особном скЛопу националне државне заједнице, склопу кој И одговара духу и потребама ејгничким, етичким и Социјално-еконоадским нације као такве. Сваку\ нацију прате кроз историјски развој два елемеита: нацноиална самосв^ст и национална елита. Без њих нација није — нзција. Национална самосвест се у сво јој сушгини саетоји у сазнању појединаца, припадника једне нације, да они сви оргаиски при палају истој нацији и да сви заједно чине јед.ну оргаис^у целину која има заједничке-духовне и економске интересе. Ова свест о заједничкој судбини и јединственој органској заједници манифестуЈе се: у свесном разли.ковању од других нација, у прегнућима за стварањем сбпствене националне заједнице и националне државе, и у бризи и делатности за њено одржавање, благостање и даљи успешни развој. Ова национална самосвест ствара с.е постепено у току историског развитка" и њ.ени се први ?наии марифестују не сзм.о у разликовању од других наиија, него и у појави тзв. „националног историског прелања". традииија, прелања у ужем смислу, народне песме о наиионалним јуналшма, херојима, светитељима и догзћајима у прошлос,ти, чувању народних обичаја^ итд. Наиионална елита је скуп национално свесних водећих појединаиа у јелној наинји. У овоме скупу одабирање и припадност исто'Ме не врши се на основу при падности овом или оном сталежу, по богатству или друштвеном положају. То је скуп појединаца дубоког националног осећања, шрјединаиа који све^но раде и који се свесно жртв.ују за наиионалну заједницу Националној елити, која никако нше „друштвена елита" у^ ланашњем смислу речи. припадају не само интелеиЈуалци, него и „неизобра

жени" џојединци, не само богаташи . него, чак првенствено, ж сиромаси. То није ниКакво чудо, 'јер ,1су баш'они ти који у себ® осећају бнће нације и деле н>в' ну судбину. Једном речи, националној елити припадају појединци једне нације као припадницв свих сталежа без разлике. На' ционална елита је скуп наиионално и социјално најпожртво« ванијих чларова нације. Ова е< Лита пружа целој наци.ји приме- : ре самоирегора и саможртве за идеју- нациоиализма, за нацију, за националну државу. Она стварно претставља нацију, бори се за њу и указује јој пут у будућност. Национа.ша елита је со : и видело нациЈе. Она је духовни воћ нације. и националне државе. Нација је, као Што видим^, једаи историско динамигчки појам. Она је живо биће — орга* низам. Она је прошлост и садашњосТ и будућносг, све за-' једно, а никако једио од тога.Њу сачињавају све гвнерације у прошлости и будућности које су крвиом везом и самосвешћу по/* ' . веза^не ,међу собом кроз генерације у садашњости. Она је пр^оизвод историјског духовиог напора свих прошлих, садашњих и будућих генерација, као што ја и производ њихових матер^јадних препнућа и борби кроз векове. .. | , : ,Ј ј . ! .. Нација живи, развија се, мења и, као сваки живи организа: ■, она има. своје младеначко, м\ жевно доба и своју старост, па чак и смрт. А ова смрт долази не само из спољашњих, како би се то могло помислити у први мах, него често и из унутрашњих разлога — због самоуниш^е ња једне нације — народа. Ово самоуништење може дз буде како на политичком и социјално-вкономском пољу („интегрално рушење националне д жаве" и „туђински капиталист ки пир, експлоатација, ћердс народне имовине и исцрпно ос ромашење народа"), тако и н ^моралном, националном, духовном 1 пољу („бешћашћење на.јбољих. људи нације, морално расуло на свим подручјима народног живота, неморал уопште", „општи дефетизам, напуштање и разарање свих националних осеова" и „победа туђинске миели: јеврејства, масонства, , коМуиизма, демократије, интернационализма"). Самоуништење једне нације на духовном и националном плану јесте најопасније јер је о«о тотално. Зато и кажемо да је нација на првоме месту један „друштено-психолошки појам" који настаје( природним путем услед друштвеног историског развоја. Зато ће поједине нзције и живети све донде, док у њим^а и њима влада н»ихов са* мосвојни национални дух, наадо. на.лне духовне и културне вредности и врлине, док влада верз у себе и своју мисију у човечанству. ' Сл. Љ. Недељковић