Српски народ
г
ста остало је 50 мртвих, известан број заробљених и већи број рањених, делнмично повучених са бегунцима. Добровољ• ци су имали само три лакше рањена друга. Банде су у бегству напустиле и драгоцен пропагандни материјал. Он недвосмислено сведочи везу и сзрадњу ангпоамеричких офнццра са Брозовим комунисти ма. Међу примерцима једног лет ка који у облику листа издаје англоамеричка пропаганда у Ита лији, налази се и неколико примерака енглеских листова. На једној фотомонтажи усликани су истакнутији „савезнички коман-»
данти у марту 1944". Уз Ајзенхауера, Монгомерија, Александера и друге генерале, налази се и загребачки провалник „маршал Гито". Тако је и овај „напредни и класџо св&сни првак" нашао место поред „капиталистичкобуржоаских ратних хушкача" преко мора. Пораз бандита у овом сукобу поновна је опомена да они неће цуго жарити и палити на српској територнји. Завет добровољаца и осталих национплних сна. га да се комунизам мора уништи ти и искоренити, слогом духа и оружја биће исп\ г њен. . С. КОНТИЋ
Под шлсмсм и оружјсм није ии маш> лако кретзти се по летњој и<еги. Апи зато је веће и пријаткије уживање напојити се и освежити хладном во дом на каквом с&оском кладенцу или букару... Фото: Арх. 3. от. С.Д.К.)
Поколења су заеејавала српску народну њиву. Ницалћ су благородне биљке и доносила дивне плодове, али ницали су и коров и уродица, па су их поколења гребила. Било је времена кад је Злагородно семе давало 30,60 и 100 по сто дивиих плодова, а 6ивало јв кад је коров гушио благородно биље. За време Југославије нарочиго је мжђикао коров и умножила се уродица тако да се веК и није могло на^и благоррдно биље из :рпске народна градине. Још пре рата било је људи ко/и су всетили и виДели да ће крров и уродица у.ништити усев векова и дугв поворкв наших предака, па су прегли да истребе губу из торине. Успеха не би било у овомв послу, да младв руке омладине српска нису засукале оукава, да благородни усев одбране од штетна корова, За времв рата тај спасоносни задатак прихватили еу српски добровољци. Они еу узазнали пут српске, и једино српске, истине и напрвгли су своје младв снаге ( да осветле путеве српске наррдне судбине трима вековним истинама нашег народа: српском светосавском вером, српским народним јединством, српском народном државрм. Испуњени љубав.љу, . осветљени истином, осењени духом својим, српским наррдним, добровољци надчовечански иду тим трнови« гим путем подвижништва и му-чеништза јуначког за спас српског рода. Они носе крст за цео народ, они откајавају граха свих, они страдају и боре се и за оне који их клеаатају, они гаје љубав и
Један /е фрот партизански, комунистички. Други је фронт национални. Прши фронт, фронт партизанско-комунистички. воју је: против Бога, нарочито хришћанства и хришћаиске цркНе, про тив нацмје, против Краља и монархије, против породице, против принципа домаћинства', против личности. 'Други фронт, национални фронт, брани одлучно. на живот
ДВАФРОНТА
ц смрт; Бога, нацију, монархију, породицу, домаћлнбтво и личност. Наш народ и сам полако увиђа да су на његовом судби-нском проствру могућа само ова два
фрвнта. Време ће учиАити своје да наша земља изиђе из параДоксалне ситуације три фронта. Мудрост наших државника и по• литичара мора тај проиес стварања два Фронта да убрза. Час спасења нацији куцнуо је онда потпунб, кад се све дационалне снаге наћу уједињене у националном фронту против партизанског фронта, В. С.
према омима који их мрзе, јер ее само тако може доКи до српскв слободе и до српскога изла« л за из данашњице врлетне и мучнв у којој са налази цео људски род. С. И.
НАШЕ ЖРТВЕ Наше жртве — то су откупи за грехе многих, али и сигурни, једино сигурни, темељи ,наше бу ^ мућности. 'Жртве које дођровољци дају еванђелско су семење т кога, ничу стоструки плодови. Својом лепотом. снагом, изванреднцм жаром родољубља, онош дивнрм моралном чистотом наше 'жртве су надахњивале и оплођавале. У непосредном суођењу са животним опасностима, у хладном и витешком гледању\ смрти у очи, у свакотренутној готовости, да се умре.зџ идеале дббровољаштва, најбољи од нас остали су неизрециво великц- И неодољиво привлачни. Гинули су, на начин иа који гину само хе- ч роји. И баш то је надахњивало за борбу и осигуравало победу. ј -....
Бандити су искористили домове сеоског света, сле краће борбе, добровољцмма успева да бамдмте из њихових
По-
г ватру на иационалне борце. бусија истерају и нагнају у бегство. Шот:. '.Арх._ В, от. С.Д.К.у
За оздрављење од тешких невоља мора да заструји у свима правциме народног адивота одушевљење м вера, осеђања народне »једнице и дуинести према њвј, морају да завладају закони разума, правде, пожртвовања. Нико са не може и не сме поставити изнад овога. А људм који руководе животом народа српеког морају бити, безусловко предани пвстављеним циљевима, рдани народним тежњама, до крајности самопожртвоваки, несаломљиво издржљиви и карактерни. Они мора|у имати ]асан поглед на дужкости које еу им певерене и чврсту вољу да споме и савладају сзв тешкоЋ«. Ж . Само кукавички народ нз сме истини у очи да погледа! Само народ ко|и не сме истину да види, завлачи као ној главу у песак, бежи у царетво лажи и живи у овоме, Разуме с«, да се такав народ стално сукобљава са стварним животом, |ер не гледа ствари какве јееу, већ живи у самообмаки да су ствари око њега онакве какве би он желео да су. Н »ега свакога часа стварни живот изненађујв, запрепашћуЈе, вређа, ужаеава. оштећује, — јер га он није хтеа видети таквим какав ја, већ о» наквим какав је желво да- јесте. Знам, да I« такав народ упућен на пут евоје неереће* слома, па можда и смрти. Ж ' , ПРАВДА ДРЖИ ЗЕМЉУ И ГРАДОВВ* то мора битм један од основних закона државног и друштвеног уређења у сутрашњој елободиоЈ, препорођеној заједници српскога народа. 1 ж Сваком оно што му припада, а не сваком једнак део. Сваком по заелузи. Рад је мерило евих вредности, и то рад као допрннос по[единца општој етвари заједнице.
Ко управља друштвеним и државним пословима, на своје приватне мора да заборави. Раније, код нас Је било еасвим обратно, па одатле сва она к"орупција еа безбрвЈним ерамним аферама-
» СРПСКИ ДОБРОВОЉАЦ
БЗРБА КОД ВЕЛИКОГ ШИЉЕГОВЦА
НАШ ПУТ
ГЕНЕРШ НЕДИЋУ
ГТоздрављам Те, Оче мио, Дшас си величанствен бир\ Сакупивши око себе: Понос Српства све ооколе А и ваше Беле,Орле! Свак нек види, свет шек чује Шта ђрнерал Недић ради: Колко своје Српство љуби И како му дане слади!. Камо живи за Србију И младога Краља Свога, Јер их воли, дер их љуби До самога милог Бога! Србијз јб срце Твоје, \ •Српски народ Твоја душа, Блажен да је сваки Србин, Који Твоје речи слуша! Јер нас водиш Васкрсењу, Братско.ј слози и спасењу! Буди поносан са Својим верним стадом, А још више са узвишеним радом! ЗорЛна М. Кошанин, уч. II р. V ж. гим,
■ 'Крајем прошлог месеца извршен је концентрич.ни напад мањих добровољачких формација на комунистичке банде у про• стору јужно од Крушевца. Први покрет бандита према наредби / бившег робијаша. и московског маршала Тита за „генералну офанзиву" на свима секторпма, дејством српских добровољаца ■заврш,ио се тежим поразом Брозбвих руља. Добровољци су речито одговорили да у Србији ни. како не може бити ни тренутка опстанак бољшевичкој цемани. Према унапред утврђемом плану извршен је препад са три стране. Пред снажним налетом ' доб})овољаца бандити су узми• цали и иапустили једно краће време терорисано село. На тешко приступачној узвишици банде су се укопале уображавајући да ће бити дуже вре.ме сигурне у заузетиМ положајима.
Напад добровољац? изведен је веоиа лрецизно. Бандитска ватра је повремено дејствовала сасвим снажно. Пред комунистима који се хране пљачком српског народа, а бодре мржњом према свему што није исте крви којој припада бандитско несрпско воћ ство, овога пута стаЈао је чврст бедем. Из заклоњених ,положа]а који с.у местимично били камуфлирани жбуњсм и стенама, јуришали су у сурим униформама са српском заставом на челу јуначки и пожртвовани добровољ• ии. У усмочасовном окршају две бандитске „бригаде" претрпеле су тсжак пораз. Најпре је неколико рискантних'јуриша избаци, о комунисте из укопаних гнез**!. Следећих часова систематски . /т ; спроведено одбацивање и истребљење дезорганизованих банди. Уз бестидне погрде на рачун Краља и других Ј :рпских светиња, повлачећи се 'у нереду бан'дити су изгубили доста спреме и наоружања. Кроз вечерњи сумрак преостатак „бригада" по-, вукао се у више пределе. Биланс комунистичких губита• ка није за бандитско воћство нимало ахрабрујући. Да лицу "ме-