Српски народ
с
Страна 2
СРПСКИ НДРОД
15 јула 1944
ШЕЈЛОК НА ПОСЛУ
Турски журналист Јалчин опомиње да се не ствара неправедан мир, јер такав мир опет не би био никакав мир. То су речи рачуна. Али памет није врлина јевреја У тренутцима када је обузет мржњом. Политику коалиције спроводе јевреји обузети мржњом. Те зато њихове послератне намере Имају свега осим једнога: жеље за праведношћу. Као нов доказ тога да се у логору коалације стварају пројекти неправедног мира, треба да сма^трамо садашњу конференцију у Њу-Хемпшајру где су расправљали питање послератне валутне политике. Сама чињеница да су неутралне земље одбиле да учествују на тод конференцији доказују да циљ тог саветовања није стварање мира после рата, већ наставак рата после склапања мира. Наставл>ање рата у истом смислу као мто је било учињено после скла пања Версаљског мира: финансиски притисак против бившег непри.јатеља Али овога пута постоји нешто чега није било после Версаља. Овога пута један од чланова коалиције би желео у случају победе над Тројним Пактом да финансиски доминирг. не само над бившим непри.јатељем, него и над својим ратним пријатељем. Амерички предлог да се створи централна светска банка и предлог да се створи једна. валутна вредност, ко.ја би била основ ових светских финансиских обрачунавања, значи потпуно господство Америке на светском финансиском попришту. Зато што та банкг. и та валута имале би као основ амерички трезор злата, који претставља скоро целу количину светског злата. Енглези се већ буне против тога и чак оспорава.ју потребу да се новац наслања на златну резерву. Интересантно је како, под притиском догађаја, Енглеска прихвата на.ционалсоцијалистичке назопе. Чак и у погледу финансије Енглез већ мисли, као националсоцијалиста: злато ие претставља реалну вредност. Али амерички Шејлок неће да попусти. Он је толико жедан добити да не може сада да заборави ни на оне дугове из светскога рата које је живот одавно прецртар. Приликом скорашњег боравка де Гола у Вашингтону испољило се да Американци желе да задрже француска острва у ззпадном Атлантику као накна ду за дугове Француске из светског рата. Понашање Рузвелта према де Голу очигледно доказу.је да је амерички импери.јализам добио све већи апетит. Сада америчка држава отворено циља на то да узме Француско.ј њено колонијално царство. Никакав споразум између Рузвелта и де Гола није могао да буде постигнут, и то зато што де Гол не сме да прихвати тешке услове Рузвелта. Осим де Гола доживео је велико разочарење и Микола.јчик. Он је добио од Рузвелта извесно обећање у погледу будућности Пољске. Али та обећања Још нису престала да звуче у Миколајчиковим ушима. када је већ Москва одговорила без икакве двосмислености: московски лист „Пољна Пољска" изјавио је да ће Москва сама без ичиде помоћи или сугестиде образовати будућу пољску владу. И, наравно, та ће се влада саставити искључиво од чланова такозваног пољског националног одбора. коди де створен у Москви од пољских и девредских комуниста. Ово је још дедан фрапантан доказ непостодања за једничке полотике коалициде. На против. постоди толико политика колнко има чланова коалишие. ■ ■ - - - ч.
Изузетно у овом тренутку има мање политика него чланова коалициде. Зато има мање, што Британија-нема сама политике. Она сада има само једну бригу — „У-1". Черчило« говор посвећен овом новом оружју је дао слику стања у Јужно.ј Енглеско.ј кода де много страшнија неголи слике коде црта немачка штампа. У Лондону се створила таква нервоза да ниде ни чудо што Енглеска не може сада да мисли ни на какву већу спољно-политичку акцију. И зато се сада потпуно тачно види да де Британска империја вођена у овом рату од гтране САД. То увићаду и Енглези, и зато се код њих ствара све више присталица дедне гтомене целокупне политике. Није ни чудо што де ових дана један велики енглески лист напао Черчила и прори цао катастрофалан крад његове политичке каридере. МЕС.
БИТКЕ МАТЕРИЈАЛА
Источни фронт састоји се сада од три дела На јужном Делу је сад најважнији сектор област Лавова и Ковеља, где се разбијају таласи непријатеља. На северном сектору је најважнији део област Полоцка и Пскова, где такође Совјетима ни.је успело да напредују. Средњи део Источног фронта је у покрету. Совјети надиру имајући пред собрм Два циља: Средња Висла и обзла Балтичког мора. Једна офанзива таквих димензија као што је садашња не може да буде заустављена првим противмерама. Потребно је извесно време да би се створила ситуација у којој ће се осетити обим немачких противмера. У сваком случају Совјети морају, да рачунају са немачком реакцијом на њихове почетне успехе. Треба очекивати да ће се борба постепено прет-
ворити у борбу материјала. А у борби материјала никад још у овом рату нико није могао Д ј надмаши немачку војску. Ово се нарочито очигледно испољило у тешким биткама ма теријала на нормандиском фрон ту. Концентрацидом огромн.их снага Енглезима и Американцима успева понекад да изврше мали продор,' затим немачки контра-ударац влсп6став"ља првобитан фронт. Тако. на пример, село Ла Хе ди Пви мења већ по пети пут свог господара. Американци су већ двипут заузимали с&Ао и двапут су 6или избзчени, У неким борбама као што ј? на пример код Кана, Ен^лези, су морали концентрисати такве снаге да је уопште, тешко злмислити■ту кондензацију Дивизида. Али, поред свега тога, Немци задржавају непријатеља. на : његовим полгзним положајима. У последњој битци код' Кана,
ТЕШКЕ ОПТУЖБЕ ПРОТИВУ АНГЛОАМЕРИЧКИХ ВАЗДУШНИХ ТЕРОРИСТА
Два мала детета, из села Жиљинци, код Крушевца, тешко повређена од експлозије једне писаљке бачене од англо-американаца
где су Енглези са снагом од 12 дивизија дуришали на фронту од 3 километара, успело је нападачу да . напредуЈе свега 800 метара, и то еамо на фронту широком 2 километара-. А на р.ном сектрру рата, где се бије битка магеријала, без такве. кондезације (говоримо о Италији.У);, немачке заштитнице имају стглних одбранбених у"спеха у борби против многоструко надмоћнијег непријате- ' •ља. Битке материјала јесу битке гвожђа. Али. V исто време то су битке духа. Што више гвожђа, тим више треба духа. Немачка нојскз има духа, као што нема ниједна друга и зато она употребљава- гвожђе са највећим .у.спехом. : Американци су се много преварили када су мислили да је савремени рат сзмо матвматика и техника. Изнад математике сТоји операциска идеја. Изнад технике етоји борбен -И' дух. И у дрмену страт.егиских; идеда, и у домену .борбеног духа Немци су ненадмашни, и зато ће они потући америчку војску и њену помоћну војску, британску, на француском и италијанском ратишт,у. Исто тг.ко ће они потући и совјетску војску, јер операциске идеде и борбени дух Немапа су на .већем нивоу него крд Срвјета. Исто се. може кгзати и за рат на Пацифику.. И тамо је јапаноки борбени . дух. и јапанска /так^тика боља од америчке. Америк;анци. не могу да одоле Јапгну "ни" техником, ни математиком.. А дош мање то могу да учина Кинези. Чунгкиншка Кина нема ни тех нике, џјјти .... операциских идеја.. Она се сада налузи у отању асаниЈе, и то се види по целом резвоју дапг.нске офанзпве у ју. жном д^лУ Кине. Та офанзивл погађа. не саиЈо Кинезе, већ и Американце, дер одузима њима све те гплне базе за авијациду, које је г.ме°ички генерал Стилвел припр^мио у чунгкипшкој Кини. У битци мг.теријала може би* т« тренутзка, када материдал постизава Извесан- успех. Али ватим опет водећа у.тога поипада духу, и дух добија победу. Победа духа де несумњива. То дест несумњива је победа Тројног Пактз. Г М. Војновић
НЕПРИЈАТЕЉСКА МАТЕМАТИНКА СТРАТЕГИЗА ПРЕТРПЕЛА СЛОМ
Војни дописник агенциде ДНБ Мартин Халенслебен пише: Док се битка у Нормандиди од западне обале полуострва Котантен до Кана приметно пооштрава у потледу интензивности и акциде, дотле се из борби у Итали.ш и дош више на истоку види да немачка такгика овде очигледно тежи обезбеђењу залеђине за борбу на западу. Ако Немци успе.ју д а сводом политиком задржавања на истоку и дугу преместе главне тежиште своде снаге на територију Француске, а сви су знаци да ће ово и успети, тада целокупна инвазида долази мање или више у питање и може се рећи да ће противничка математска страгедз претрпети слом са математичком сигурношћу. То је стратегида кода веруде да ће згњечити противника само помоћу бродне надмоћности. Јер тада не би само број био одлучан фактор, него би се борба руководила оперативном вољом зараћених страна. На основу немачких мера може се закључити како ће баш густина брода оних коди се на њу ослањаду да им дође главе. Овај рат ће према томе одлучити на бодном пољу дача оперативна идеда. После употребе потпуно нових врста оружда. као рецимо У-1, уз факторе коди одлучуду битку долазе и потпуно нови. мада дош ниде доказано да ће они имати сличан револуционарни значад за вођење рата као немачка тенковска тактика кода де првипут употребљена 1940 године. Али ипак оваква претпоставка не лежи ван граиица могућег. пошто су Немци у овоме рату непрестано уводили нешто ново и изнепадно како у технич ком тако и у акционом погледу. Досадашње борбе на англоамеричком мостобрану показу.ју уосталом потпуно дасно да Немци желе само да обезбеде добитак у времену са потпуно одрећеном намером. Баш ова подава и .чињеница да целокупна њихо-
ва снага дош ниде дош.та до изражада претстављаду довољне доказе за тачност оврг схватања. У међувремену се совдетска Рфанзива проширила на област Ковеља, где треба да добиде про стора у правцу. Варшаве ради ротпРмагања операцида на средњем отсеку. На основу упорне немачке одбране на Средњем отсеку, где су Совдети до сада стигли до Вилне, може се претпоставити да ће се они и овде подачати. Немци предузимаду овде своде мере само онолико кблико де потребно за вршење такозваних операцида покривања. При томе ће њихове консеквенциде запањити многе посматраче. Али-оне су дедино могуће када се узму у обзир сва ратишта. Досадашњи ток совдетске офанзиве показуде да су бољшевици исто тако далеко као и на почетку свог ведиког напада од свога стратеги-
СКОГ циља, коди тежи пропасти немачке водске на истоку.. Несумњиво- • де њихов успех тто су у . борби стигли до Вилне и у пр.авцу Двинска, али то не мбЈћа. Чињеннцу кода ће дедино бити одЈ|учна. А при томе је све већа цена коду плаћаду.
ГЛАВНИ УРЕДНИК, одговор.ан . за садрж+1ну листа: Велибор Јонић. ВЛАСНИК:. Мих. Станковић из Београда. УредницЈтво и Администрацијв Г1рестолонаследников трг 5р. ЈЈДу ,па : рт,ер (Тервзије). ШТАМПАРИЈА »ЛУЧА«, Крагвице Наталије 100 Тел. 21-772: Тромесечна претплата 48 динара шаље се преко »Преса« а. д. Влвјхови-Кева 8.