Српски народ

115 }ула 1944

СРПСКИ НАРОД

Страна 3

»ТРАЖЕ СЕ ДВА СРБИНА'

Састав нове „југослоаенске владе" др И. Шубашића у највећој цери поучан је за цас Ср^ бе. Као на длану можемо јасно ми, Срби, да читамо и да видимо судбину Србије у тој т. зв. „.демократској и федеративној Југославији'', о којо.) говори у свошј изјави нови „хрватски премијер", како називз и Др Шубашића лондонски Рајтер у својим извештајима. У његовој Југославији по рецепту „мнршала" Титч посто!"> пуно нарола: има ту по^ед о-т сталих и Санџаклија и Лич*на, али иетледа да не постоје Срби из Соби<"е. Јер, ето, у тој „југословенској влади'' сви су ти народи престгвљени, али Србија ни.'е. Зато се морамо китати је ли по среди омашка, случајност или резултат једне ввћ утврћене политике? Оваквим својим саставом без Срба и Србцје, ЏЈубашићева влада показује да су најзад Срби емигранти у Лондону увидели да Лондон води политику противу српских интереса и да у будућој Југоелавији како је кроје Черчил и Идн Срби ће бити распарчани у неколико јединица, а други ће имати водећу улогу. То је уствапи Југославија, какву је Јосип Броз Тито објавио ч у којој ће срп^ скч већинл бити очзбчјенч у неколико федеративних јединипа. Ззто је и криза толико дуго трајала, јер нико од српских по литичара нцти српских чиновника, који су се затекли у иностранству, није хтео да се прими макаквог положаја у влади др Шубашића. И за сваког политичког букварца јасно је било да је антиерпство главно обележје владе др Шубашића последњег бана хрватског који се већ одавно ставио у службу Москве и извршује наређеља „маршала" Тита. Она два јадна Србика иоја се налазе у влади др Шубашића, ако нешто претстављају, то је свој ужи крај. Излапели старац Сретен Вукосављевић Треба да претставља Санџак, а недорасли Савица Косановић Лику, &ли по својим идејама и политичкој акцији, иако српског порекла, они својим присуством у влади Шубашића само појачавају н.ен антисрпски карактер. Сретен Вукосављевић који је по професији учитељ и политички спекулант, а никакав професор Универзитета, и Савица Косановић који је неким чудом играо политичку улогу у бившој Југославији, као чланови самосталне демократске странке били су оснивачи и вође „пречанског фронта", који је водио бесомучну борбу противу Србије. Савица Косановић у друштву са др Шубашићем, док је српски народ подносио исусовске патње, наставио је своју гадну антисрпску пропаганду у Америци. Сретен Вукосављевић, мислећи да је дошао његов час да у мутноЈ води задовоља своје амбиције потпуно се приближио „партизанима" и постао је претседник „пзртизанске" покрајинск» владе у Сгнџаку. Као што се види из ових кратких биографских података ове двојице Срба, њихове главне квалификације за улазак у владу др Шубашића биле су њихово антисрпсТВо и њихова верна служба „маршалу" Титу.

УЛОГА СРБИЗЕ У БУДУЋНОСТИ

Од сви.ју земаља иа балканском простору Срби.ја је дала најмање присталииа комунистичкој идеји и бораца за бољшеаичке експерименте. То се објаш њава тиме јес смо ми земља сит ног поседника. који је присно везан за сво.ј комад земље. Он де са земљом срастао и одрзстао и тешко га ,је одвојиги од ње, а његов заклети непри.јатељ је онај којц покуша да му ,је одузме. Такав земљорадник никад се неће одрећи свога поседа и свога газдинствч пади иделе колективизаиије и сео^ских колхоза. Зато ова комуцистичка вошља ња V сриском п-ростору нису срп ског порекла, јер српски земљорадник је највећи противник комунизма и бољшевизма. Србија је благослрвена демља. пуна је као кошнииа и народ је введац. Али сре т-о није рационално иокоришћено и државна политика воћеиа је скроз погрешно. Ми смо нч пример запоставили природне потрошаче наших производа. тражећи далеко од нзс тРжишта из иолитичких рззлогз. Бившд ЈугославиЈз за време свогз ^ивотарењз није никад била слободнз и независна земља. Она је спол?з - имала све атрибуте једне слободне и независне држзве, зли V ствари онз је нретСтављалз за упућене земљиште тућих утица.ја. Изнутра разривена еитним племенским раеирзвама и партиском политиком, она за двздесет годинз свога вегетирзња није могла дз се среди ни политички ни екоиомски. Под таквим околностимз држзва ни.је моглз са успехом да решзв.а важне унутрашње проблеме. з најмање да преори.јеитише сво.ју привреду како г„у то прилике захтевале. Заосталост V пољопривреди била де толика да и поред свих природних ботатстзвз. ми смо преживљавали надтежу економску коизу. Наш земљорадник доживео 1е крах и толикч се Ае задужио да 1е држава морала интервенисати да би га сггзсла од сигурне пропасти. 1 Политика не може и не сме мењати п- О иродзн пут у рззмени добара. Пз ипак то се догодилб У биввдој Југослави.ји било по дикТату са стране или из потреба уиутрзшње политике. Средњо думзвски и балкански простор до пуњу.ју се, (ер су упућени једзн нз другога. У то.ј природно.ј ззједници интереса обз простора треба тозжити кључ за политичка решења v односима свих држава у њима. Бившз Југославида покушала ,је да се. заштити помрћу разних пзктова и савеза. «Жи у томе нидб успела. )ер v тич>' заједницзмз нис.у били и они нзроди, чији су се интереси сзглашавали сз њом. Због тогз је нзступило уза јамно неповерење.. које се доцније претво-рило и у отворена непријатељства. Такво стање ствари нзметнуће нам ћосле оата извесне обавезе. Ако би све оетзло по стзром, онда се сзсвим сигурно може тврдити да је овај светски рат поодужен до прве прилике, кадз ће. се нзставити још V жеш ћо 1 форми него садз. Али враћзње нз старо не може бити. хтели ми и,ли не. Сигурност Европе тражи једно ново организовзње нзрода коЈи жи вс нз европском тлу и намеће им_ извесне обзвезе. које ниЈелан на род не може избећи. Наш ће пут и интерес бити дз поихвзтимо овакво стање и да потпажимо додира у за.једничким интереси-

ма сз народима средње-дунавског простора. С обзиром на ово наше снаге не смеју се лудо трошити, кзо што .је то био случа.ј зз ове три године. На дзнзшње прилике морз се трезвено гледати. како би се оспособили да прихватимо сутрашњицу. која треба дз нам обезбеди миран и нормзлан живот за један дужи период временз. него што ,је то било после 1918 године. Ми не смемо више служитц тућим интересимз. нити се подзвати осећањимз срца. кзд је у питзњу судбинз српског народз. Сви проблеми морају се резлно посматрати и за њих тражити практична и корисна решења. Прошлост је мртва, кућа се мора кућити изнова. За такву ситуацију српски народ треба да је сложан, удедињен и духовно оспособљен. како би могао одговорити улози. која

му де у новом поретку намењена. због свогз географског положзја и свога анти-комунистичког стзва. Народи несложни, разривени унутарњим размирицамз, отровзни болесним идејама имаће подређ^е улоге. Ми дубоко верујемо да је нзш народ претурио преко глзве нзјгоре и да брзо корача своме потпуном моралном и духовном оздрзвљењу. У последње време имамо пуно дивних примера патриотског рада наших истакнуТих национзлних радника, пз зато сз изв.есном ведрином гледзмо у будућност. Као да се врзтило злзтио доба српске слоге и великог пожртвовањз V раду за општу ствар. И време је за то, јер је лутања било доста и непотребвих жртава и сувише. Ми смо веровали у животне сокове здравог српског корена и нисмо се преварили. Србија данас корачз на

путу свогз конзчног о-здрављења. Бог нас је опаметио и умудрио. Њему нека је хвала! Свесни смо и тога да ће бити још црних дана и ;ош жртава! Ако треба још жртавз. некз рззум надвлада осећања. да жртве не буду узалудне. Ми смо већ много проређени и зато је императив штедњз српске крви. Уколико будемо сложни.ш. утолико ће бити мзње жртава и мање потребе за проливањем крви. Српско небо полако се разведрава и повећавају. се могућности да примимО улогу, коду нам време и прилике намећу у овом простору. Ако на том путу. истрајемо можемо мирне савести очекивати суд поколења и отворено им рећи: Ми смо свбду дужност савесно испунили. Прегнимо сложно на посао, јер прегаоцу и Бог помаже! Стари ратник

СТЕГНИМО СРЦА

Генерал Недић разговара са пострадалим омладинцима и грађанима приликом последњег терористичког напада на Чукарицу (Фато: Држ. пропзганда)

Изгледа да „премијер" Шубашић и његове газде хоће ипак да испргве грешку и да уведу два Србина из Србије. Али тешкоћа }е у томе што нико неће да се прими издајничке улоге да ради против свога народа и зато Черчилу и Идну, Шубашићу и Титу не остаје ништ' друго него да објаве оглас: „Траже се два Србина дз бу-

цу министпв'

В. А.

Не обраћамг > се више онима, од којих нам долази зло данашњице. Не апелујемо више на моћне, суграћана. Све се то показало без дејства, јер велики и моћни Од којих зависе животи наших остадоше глуви на наше мол бе Пишемо ове редове за наше мале љуДе са Чукарице, Михајловца, Бановот Брда, Цареве ћуприје и Топчидерског брда. Њима, које је англо-амерички бес свирепо погодио, ми се обраћамо. Сем братског саучешћа не можемо им, нажалост, ништа више пружити. јер и сами немамо ниш~а. х Можда ће данас или сутра нас снаћи, оно што су они већ претрпели. Зато можемо једино да их молимо да стегну срца и угуше бол, да се помоле Богу да им да снаге да издрже сва оскушења ло бољих дана. З.а тешку осуду су варварска дела наших бивших савезника, због којих смо доживели толико несрећа и који нас сада плански уништавају. За осуду су јер нам уништише толике жива т е невиних граћана и нанеше толике милионе матери.јалне штете. За осуду су тим пре. јер смо ми невини и ничим такву освету нисмо заслужили. Ми смо их добрим задужили, они нам злим враћају. Они нас немилосрдно уништавају за т о што нећемо у бандитске редове Јосипа Броза. који хоће наше уништење. Морамо их осућивати, јер пр^ма српском народу спроводе тежак терор, док према другима, који су их из.неверили, они то не чине Ми вам ово говориМо као Срби и браћа, који н.а коленима молишо се Богу да вас сачува,

кад чујемо хук убиствених англоамеричких бомби изнад ваших домова. и глава. Али има и других, који ће вам другојаче говорити. Немо.јте их слуша г и јер то нису ваша браћа већ су изроди свога народа са замраченом савешћу. Ако вам ко од њих доказује потребу ових варварских бомбар. довања, упитајте га је ли му до сада ко од његових блиских погинуо или настрадао? Лако ћете се уверити да нико од њихових није настрадао, да су се добро склонили. да су пуни пара и да проводе безбедан живот, и да воде поли^ику језиком а не памећу. због чега смо толико настрадали. Тешко је тешити вас н.а вашим згариштима и блажити ваш бол за изгубљењим милим и драгим. Али ипак добар је Бог, иолите се њему, јер он ником дужан нв остаје. Не клоните духом иако су велика искушења, кроз која прочази наш народ. Не будимо кукавице, већ достојни пстомци наших великих предака, који су з.нали без ропгања да подносе најтежа искушења. Радимо своје редовне послове, вршимо своју дужност, руководећи се нашом народном мудрошћу: Свака сила за времена, а невоља редом иде. Зато, драга браћо, стегните крваво срце, јер то од вас тражи наша. Србија, „С. Н."