Српски народ

Страна I

СРПСКИ НАРОД

15 јула 1944

13 ЈУЛИ

Тринаестог јула 1941 годиие Коминтерна је пустила у погон своју европску пролетерску ма шину. Авангарда совјетског им перијализма добила .је од Стаљина преко Димитрова нарећење да практично изведе оно за шта су .је 25 година теориски пркпремали „докТори" свердловског' терористичког универзитета.Радио Лондон лаконски је саопштавао у својим емиси.јама ие. посредно после наше државне ка тастрофе: „Југословенн. чека.јте -14 јули! Тада ће се десити иешто велико!"... Секретар комунистичке партије Југославије Јосип Броз-Тито напустио де Клањац и пожурио се да се још пре тога дана, који се- није случајно подударао с даном уласка париских санкилОта у Бастиљу. окупа у крви сопскОг народа, што јб „велики маршал" из Кремља благословио допније својим „крстом" од српа и чекића и злогласног „питомца" загребачке полиције унапредио . преконоћ у чин „маршала од Југослави.је". Тринаестог јула 1941 устали су д.а „бране отаџбину" они исти ■ ко.ји су у југословенским фабрикама за наоружање пунили чауре песком, они исти ко.ји су дезертирали из војске и стварали у њој расуло. они иСти који су три месеца раније шириЛи кроз во.јску пароле, ко.шма позивају во.јнике да се не боре „за краља и његову буржујску клику". "Гринаестог јула увече издао је штаб „народио . оСЛободилачке встјске" V Црној гори СвО.ј први ■ коминике, у коме се саОпштава да се на Стародревним зидинама историског Спужа и Чева равног „гнијезда јуначког" вије црвена застава. Тај коминике ни.је потписала руКа,неког од потомака Јола Пилетића или Новака Рамовића, већ Се испод њега налази латиницом исписано име и 'ппезиме јеврејина Моше Ппјаде. ч .ко.маиданта" Црне го.ре лета сохлодњег 1941! Тринаестог јула 1941 годнче почела је да се извршујр над српским народом смртна казна којагде изречена У злогласном сремскомитровичком споразуму, који су потписали у робијашкој ћелији Моша Пи.јаде и дедан други српски крвопија. Тачке тог с.прразума претстављају најмрнструозниду заверу којз је икада. склапана против СрпСтва и СветосављЛ. Тринаести дули 1941 донео де поробљеним Црногорцима дош страшниде ропство. РопСтво ,1вДн .од партиди. кода је V пракси показала да су њене пароле обична лаж и обмана, партиди кода обезобличуде ллдско биће, одузимадући му душу и Бога и убијајући, у њему надвише моралне вреДнОсТи, коде су v Црнод гори више него игде цењене и којима "су Црногорци надокнаћивали оскуДност свог кршног тла. • Тринаести дули претставља, мећутим. у дедном др.угом Смис.лу један Светли датум у исТориди Црне горе. Дан пре тога састао се на Цетињ.у петровдански сабор. чиди де сазивач и спиритус ректор био српски апостага и агент свих непридатеља српске слоге и дединства др Секула Дрљевић. 'Гога дана прокламована де „слобода" окупиране Црне горе, а др Дрљевић дао агенцији Стефани свечану издаву, у кодој се измећу осталог каже: „Црна гора географски припада Балкану, а геополитички Средоземном мору"!... Комунистички агитатори искористили су. нарав но. револт црногорског човека према том срамном чину једне шачице саводских надамника и .чанколиза. и свод устанак. коди у стђари није ништа дгуго него 'д';дан беочуг у ланцу свегске реВ луциде, назвали борбом за „ос »боћење"! "Гиинчести јули био де достоЈгиГ одговор Црногораца савојс кући: да ни лепе речи. ни :|кч. макарони. ни белО јб" "Ш10 «р мту раскинути вечну јостииу душе, кови. историде и

мучеништеа. кода веже врх Ловћена. где почива геииде српске мисли, с. врхом, Авале, где лбже кости непознаТог. херода српског народа. Тринаести дули био де дан коди де морао једном дћћи. Обрачун .измећу . комунизма, .који де суШта прО.тибност свега што .карактерише душевни и каракгерни лик раснбг Србина, и српског светосавскоГ нациопализма ,био де неминован. Трииаестог јула 1941 чинило нам се Да де све изгубЉеИб: и нада на васкрс државе. и мир и народ. и његов историски. .лик; и њего.ва слава,. и његова вера и будућност. .. Тринаести дули 1944 гоДине дочекуде Црна гора. у знаку страшне и крваве трогодишњлце, У Знаку Давидовске борбе. проТив мећународних комунис Т ичких хОрди. које капом и шаком потпомаже светско јеврејство. Три године живе Црногорци V пЗКлу. који је истовремено дедно велико чисТилиште духбва. И нама се чини да нигде као у Црнод гори иије извршено пречишћавање. Тамо нема више оних коди стоде по с.редини и намигуду на обе стране. Бити неОпРедеЉен V ЦрноГ гопи значи погинути измећу . митралческих рафала дваду фроитпва кО.ш се боре на смрт и живот. Тринаестог дулз 1944 године стоји новО црнОгорско поколење са сводим дуначким командантом ПавлОм Ђуришићем V братском загрљају са Србидом V СвеТоЈ борби против комуниСтичке опа снОСти. Пационални прногорски бОрци. у чидим де амблемима и срцима урезано име Пегра II. заветОвали су се да неће пуштати бружде из руку док год По^следња комунистичка нога гази њиховб ч свето тле. Уздигнути на ор ловске виСОве сводих планина. Црногорци 10ш један.пут пору,Чу(у Титу и његопим "г.нлиТима: „И ' 'кад нам дешке -.узмете животе, гробови наши . бори.ће с вама!" ц „

„НАШИ СЕ ЗИДОВИ РУШЕ, АЛИ НАША СРЦА СУ НЕСАЛОМЉИВА"

се

Берлив, јума Велики берлинеки трг... Свуда окоЛо, ■ фасаде кућа. само фасаде. без позадине. Каб кулиСе. У отворима проз.ора,. без окана, небо.;. Плаво, чисто пролећње не бо. Нз тргу, испред дедне тезге склепане од дасака. отегао се лут ред људи и жена. Чекаду мирно, стрпљиво, без нервозе, да купе мало — цвећ'а. И дедан по један журио одлазе, нОсећи грану доргована пуна цвета. као грозд. Журе на посао. Око нас дуре, трамваји. људн журно корачаду .испОд ногу. негде у поДзеМљУ, потмуло тутњи подземна "н<елезница. Радни је Дан и Берлин ради... За ову годину, навикао сам Да се ничему не чудим. Навикли смо на то сви ми. странци. десетине хиљада странаца коди живе у БерЛину. почев од радника, па до дипломата. Пролазимс сада мирно пооед најауднијих слика и ништа нас више не чуди. Само тако', с времена на време. тргне нас по нека слика, — као то Куповање цвећа сред рушевина. и онда се опет чудимо не само Берлинпима и Берлину. но и са. мим себи. Чудимо се. јер онда постадемо свесни да смо се сажиВели. да смо свод сТари мендалитет. а заЈеДно с њим сво1е стрђЈтње. своје заблуде. своје навике. — овде V НемачкОЈ посТепено одбацили и дз смо. и сами несвесни тога. постали делсви једне ноВе средине и људи једног нОвог живота. И сви. коди овамо доћУ. дОжив људу то исто. Чуде се прво. па се навикаваду ,и онда се чуДе онима који доћу после њих. Јер, Берлин Је. као и цела Немачка уостаЛом. пун контраста. Само, у Берлину се то јаче осећа. дер су сви ти контраСти. ти парадокси често. ту. Пред нама, на једном оелативно малом простору, пОникли у средини V кодод живимо. К упов^ти цвеће на

СМРТ НОВИНДРА-ХЕРОЈА

Из новинарских редова ...нест.ао је неочекивано ц пре. времена је дан необично талентован новинар др Нпко Маринковић, дописник „Обнове" и Држав.не пропаганде из Берлина, где ,/е већ две године на илвору вести о еВропском■ збивању са много успСха и угледа прсстивљао је ,на■ шу шГамПу. Иако је само живео три деценије, он ■је оставио видљив траг у српскбм новинарству после национаЛМбг сЛома 1941 гоДине. бн је биб међу првима који у■ својој младости и својој борбености нпје клонуо, него је из пораза тражио препород и обнову Србије. Тако је и постао један од највреднијих и најспособнијих сарадника „Обнове", где је својим чланцима, пуним живота и вере у живот и будуИност Србије, пратио догађаје и са зреЛбшНу и мудрошНу просуђиВао ситуацију, иако још тако млад. После је отишао у Берлин да у гбм европскбм центру скупља Обавештбња пбтребна српској јавнбсти за њену правилну оријентацију у данашњим тешким приликама и да пос+ане један од виђених нбвинара у том кругу, где су радила најпознатија евррпска нбвинарска имена.

Као врлб млад ступио је он у јаВни живот,, понео је борбу за своје идеале, за свОја схваТања. Зато иако нас је напустио такО млад, он је оставио једно дело које претставља бзбиљан и плбдан прилог српском нбвинарству. Његбви чланци и његбви извештаји спадају у боље ствари нашег ратног новинарства и одају једнога човека са правим повииарскиМ кнстинктом, живог темперамента, свестрано радозналог, који је писао убедљиво, једнимц. живим и свежим стилом. лим својим живбтом и својим пи Али што бдликује Ника Ма- сањем Нико Мари.нкбвић је међу ринкбвића то нису само квали- с Р пски м нбВинарима био најпоттети једнога од првих новинара пунији претСтавник овбга херојњегове генерације, већ и одлуч- скога, идеолошког иовинарства.

Једном тргу који де окружен рушевинама, ниде ништа необично. бар не за. Берлинца. Он у тим рушевинама и мећу њима ради, деде, спава, забавља се, гради, једнол. речду живи. Вечерас, кад еедне за Вечеру, трпезарида у кодод ■ једе вероватно неће имати прозора. али То још увек за Бер линца ниде разлог да не буде и цвећа на столу. Берлинац воли цвеће и животиње и зато свуда има п.уно цвећа и лепих расних паса, коди су, канда, такоће на.г вик'л'и' на бомбардовања, дер и они седе мирно у склонишТима и подрумима. и не узбућуду се.., Чак ни њихова следовања и њихоВе месечне маркице нису изостале услед бо.мбардовања. па немаду ни разлога да се узбућуду... За све овде, упркос рушевина, живот тече даље. УоСталом, то некако и нису рушевине, бар не рушевине у уобичаденом смислу те речи. Постоде. у неким квартОвима. читаве Улице у, којима су, од Некадашњих кућа остале само фасаде. За овог ко!и доће из Осталих европских градова поСТрадалих од англоамеричких бомби, те рушевине имаду нечег необичног. Рушеви н& де рушевина, тодест гомила нспретураних, издробљених, смр сканих и сагорелих цигаља и гре да. Али. берлинСке рушевине нису то. Јер, у берлинским рушевинама има - реда. То ниде парадокс., већ чињенипа. Ту. буквално, има реда. Цигље дуж кућа лепо су Слржене, начињене су од њих ограде, са плочника де очишћен малтер и креч, нигде ту нема ни Отпадака, ни НубреТа. Све де гурнуто устраиу, да би улица остала улица, тодест просгор по коме се- крећу . саобраНадна средства истом оном брзиком Кодом су се кретала и пре* бомбардоваша, и по коме људи могу да. хОдаду, без опасности да сломиду врат. На раскрсницама чак, овде-онде, стоје саобра-. ћајци. и врше мирно и савесно своду дужност. На рушевинама. на зидовима коди Су Остали читави, или акО њих нема, на некој летви забиденод мећу неколико цигаља, кар тонСке или дашчане паикарте са нзтписима: „Млекарница на идућем углу". Једна стрелица д0пу,њуде натпис. „Породица Милер преселила се V улиг(у М..„ бр. 12/4" „Зубни лекар др. Шмит ординира оД 14 дО 18 час. у улици X... Ћр. 81. Телефон број..." Често су ти натписи и хумористични. Тако например овај, који сам видео, написан кредом, на дедном Па.рчету зиДа крад загвоћеног улаза у —■ гомилу рушевина: ност и истрајност идејног и политич.ног борца. Он није био само професионални новинар, који пише према потребч дана, укусу публике или по Пбтреби режима. Не бн иијч био такав новинар. Он је спадаб у још малу фалангу нбвинара новбга дбба, ко-

бн је живео и писао као прави херој, износеНи смело и отворено своју мисао ради добра отаџбине, не бојећи се ничега, смело ударајући пб заблудама и по интересима већине. Он је биб пример како елита народа треба да служи самб интересима свога народа, а не да преко нбвинар-

ји пишу из убећења, може се ре- Ства прави политичку каријеру ћи да пишу својбм крвд,у, јер служећи интересима пЛутократа. су готови т је прблију као по- Г У битак за с Р пско *°винарство и за Србију велики је, јер је он тврду својих речи. ^ ■ имаб још мнбго услуга да учиТб Је херојско схватање нови- ни Србији, а нашем новинарству нарств&, Кбје се појавило у току да да још всћи и лепши приовога епбхалнбг сукоба два све- лог, да га смрт ниЈе тако рано та и које подиже новинарство отргла ил наших другарских рена један високо етички ниво, 0- дбва. Наша жалост за Никбм Ма слббаћајући га срамне службе ринкбвићем огрбмна је и никаплутбкратији у њеном заварива- кве речи не могу иас утешиги. љу и експлдатациЈи народа. Це- м. М.

„Кључ од капиде налази се иЈа треће ццгље лево". Капије, разуме се, нигде нема. Лево сто.ји гомила од бар хиљаду-две цигаља и отпадака од цигаља. Десно исто тако... У ДР.угод некод улиии, неки ша љивчина де откинуо поклопац са кутиде познате друштвене игре и прикуцао га на дедно дрро. пред неколико срушених згр$да. „Човече не љути Се!' — пише крупним, црвеним словима на картону. Пролазници застају, смешкаду се, ,и . одлазе даље, за пОсл.омДо бесконачности би се могли навОдити овакви примери. Често с.е, у истод радњи, могу видети две: с дедне етране, за једиом тезгом, продаду се ципеле, с д.руге. за другом, купус, кромпир и салата. Мод бакалин се по-сле једпог бомбардовања преселио код касапина и овад де с њим братски поделио своју радњу. И нико се томе не чуди. Живот тече даље, нормално ако ,је то могуће. па чак И' још боље, кад ,је то могуће. Јер. Берлинац је од тога Направио питање части. Многе и многе фзсаде, иза ко.јих нема ништа сем плавог неба. ноСиле су велике натписе,: „Наши. зидбви се руше. али иаша су срца несаломљива". То ,је одговор Берлина англоамеричк.им бомбардерима. И цео живот берлинаца, одГовор де тим бШбардорањима. Ми странци, кОди смо задедно са Берлинцима преживели многе тешке дане и ноћи, сведоци смо тога. Видели смо кафане пуне људи и жена, ресторане у 'којима се добро и девтино деде, позоришта у кодима се скоро не може добити места, слушали опере са надбољим немачким и страним VмеТниФким снагама; варијетс Је даепук^, биоско:п«- приказују увек Н'<ве филмрве. Свет дури улицама. иде својим посЛом.. И као да све те. људе само дедно нервира: велики сатови, на углу скоро сваке берлинске у.лице, стоде. Један нема сказаљки, др.угом недостаде цео бродчаник, од трећег Је остао само искривљен оквир. А сат де данас Берлинцу важниди и поТребниде но .икада, дер он данас ради више но икада досад. Сви раде... Хи.љаде су " остале без кРОва, али то су хиљаде који су навикле да имаду кров- над ГлаВом, н кош се тог крова не одричу. Зато данас, кад проћем берлинским Улицама. видим често жена и Старце. деводке и дечаке како вредно куцаду. поправљаду, зиДају, лепе, малтеришу... Тако је Берлин . данаС поСТаО велика породица; и ми странци прстали смо њени чланоВи, дер нас нико не гура, не одбида, не сматра странцима. Помажу нам, — помажемо им. Чак и они мећу нама, који су дошли индифирентни, нерасположени чак. променили су се. саживели. Захватила их де'та огромна плима општег другарства и придатељства, т.а породична атмосфера Берлина и они данас. — било да се ради о гашењу пожара. о спасавању покућства' и' намешТаја. о помагању пострадалима. — иСпуњаваду тад велики и непиСани закон задеднице кода Се нашла у невољи. Али зато, оде ли се из Берлина, био то странац или роћени Берлинац, дедва се чека повратак у њега. Знамо: свираду тамо сирене често и пречеСТо, пададу бомбе, руше се куће. али То је Берлин. Наш Берлин. Берлин се сво.тм миливнима људи. жена и деце, Берлин коди де постао фронт. велика преСтоница у кодод се живот одвида увек истим ритмом. па падале бомбе илИ не, ритмом рада и добре воље, расположења и љубави... Берлин. у коме куца једно једино велико, срце, срце Великог Немачког Ра.јха. Божидар 3. Маоковић