Српски народ

С РП С НИ ДОБРОВОЉАЦ

ШТА САДА!

То је питање које свзки свесан добровољац може и мора поставити људима, који се осећају иационалистима, а нисуу нашим редовима, нити уз■ нас. Напротив. често су били против нас Целокупан развој догађаја на ратиштима, а нАрочи- то образовање Шубашићеве „владе" у Лондону, указује на то да је и наш простор врло непосредно у грожен од бољшевизма као кдеоло,-тије и од његових бгндитских носнлаца као инструменага истребљења српског народа. Шубашићева .,влада" безобзирна -је и лрска провокација српства з плћпсни нап?).1на његове оснсве. То је опредељеље за Тита п оправдање његовог нељудског србоистребитељског оа да, који је опустошио наше вајкласичније крајеве. По свом саставу, по интимпом уверењу људи који су.ушли у ову владу, ово је једна народнофронтовска спрега љу ди без националне свести готових да служе мра»ним намерама наших непријатеља. Ова влада је напад на Србију и на све што је српско. Отсуство претставника политичких партија из Србије треба да послужи као опомена људима на терену, њиховим присталицама, да буду обазриви и, још више, готови да приме борбу са овом „владом" која се јасно определила за Тита и његове банде. Ови људи нису у могућности, да кажу ^ шта мисле о Шубашићево ј влади. Својим ставом одбијања они су јасно рекли, да ова влада нема ништа заједничко са обезбеђењем српских ђнтероса. Али више од тога, њихов став и састав ове владе посведочили су, да смо ми од црвог дана до данас били на исправном путу и да смо тачно предвидели развој ствари и њихову позадину. Питање: шта сада треоа да раде сви национални људи, с обзиром на новонастали моменат, тражи хитан и неодложан одтовор. Та ј одговор произилази из саме стварности као једино природан и једино могућ. То не треба да буде одговор речи, него одтовор става и прегнућа. Пред српским нарором се оцртава велика борба са последњим^ носиоцима бољшевизма, које данас помажу и Совјети и Енглези. Од те борбе зависи наш национални опстанак и наше могућности у будућности. Варају се они ко ји мисле, да ће та борба бити лака и без жртава. Али баш зато одговор на постављено питање треба да буде повезивање свих националних снага, и то органско, не привремено 0 јјолитичко , него животно 0 судбинско. Показало се да је Тито само Фасада. оних, који су у свој

програм унели неопходност истребљења српског народа и учинили све крулне напоре да Титов рад оправдају у англоамеричким земљама. То су они исти људи који су данас главни стубови такозване емигрантске „владе" у ЛондОну. Када постављају ово питање добровољци га не постављају због себе и због свога става. Наш је став познат и непроменљив, Нама

одговара нашим националним интересима. Ми продужујемо борбу и позивамо, ко зна по који пут, све националне људе да нас у тој борби потпомогну. Јер за нас су и Тито и Шубашић и Шуте.ј и Савица Ко сановић, и цанкар и Сретен Вуносављевић, једно исто. Комунистички измећари и аргаги, који су се изнајмили нашим непријатељима ради нашег уништења.

БОЉШЕВИЗАМ МОРА БИТИ ПОБЕБЕН

Са заставом нв челу, окићени цвећем, враћају се добровољци из борбе са партизанским бандама (Фото: Арх. В. от. С.Д .К.)

је потребно, да знамо став и одлуку осталих националних људи па сматрамо, да их треба потсетити на сву збиљу момента и на једино могући пут да с"е она савлада онако како то највише

Ову „владу" сматрамо инструментом Черчилове и Ста љинове политике према нама. Она је састављена тако, да не оставља могућност ни каквим илузијама. И то је њена једина добра страна. Д -Р Р. Б.

На темељима националне Русије, коју више од четврт века безобзирно уништава, бољшевизам је изградио свој поредак, коме .је намењена улога базе светске револуције. А остварена светска револуци.ја то је крај наше културе и почетак вар варства, ко.је би било грозни.је од свих ужаса, за које људска истори.ја зна. Исувише много еклатантних примера лажљиве совјетске политике слуке нам као доваз за то. Наш народ је један од тих примера. Бољше вичка Русија, највећи непријатељ малих народа, хоће да завлада српском земљом и свим балканским земљама. Последњи покуша.ји који се чИне у овом погледу, ааиме да се и од Срби.је створи бастион злочиначкођаволског разарања, долазе само као наставак свега онога што се одиграло у свим малим народими, који су се налазили на Дохвату неза.јажљивог комунистичког империјализма. Међутим, бољшевички сатрапи из Москве и њихови извршитељи на Балкану, преварили су се у своме рачуну. Њихова »астојања да у свој-е канџе, потпуно огрезле у крви, зграбе и наш народ, као што су то учинили са Естони.јом, Летонијом и Литвани.јом пре три године, као што то покушавају да учине са нордијским народима, неће им успети. И поред топа, што су нас наши ва.јни савезници продали и предали комунистичкој ажда.ји, покушава.јући да от порни и јуначки дух српског народа сломе кукавичким и злочиначким нападњ ма из својих бомбардера на наше неааштићене градове и села, како би нас нагнали да попустимо пред навалама Брозових партизанских банди. Ми се добро сећамо речи Черчила, које је поводом зимског рата између Сов.јетске Уиије и Финске, упутио

„НУДАН ЗУНАК НА ОВОМЕ СВЕТУ".

Тешко је замислити једну сирову па ипак симпатичну душу, ко-.ја нас из грубе стварности баца у изживљавање оомантичних момената надае прошлости. Кад данас чита-мо анегдоте о наши;и људима из ;,разни.јег" крајева, ми посматрамо нашу прошлост некаквим другим очима, мање реалним, јер са тим људима тешко да смо у, додир долазили. а још мање дрректно из њихових уста слушали. кроз народну мудрост, речи воље и снаге. ,А ето. код нас у нашем батаљону налази се један, човек. који нас у мцогоме потсећа на дунаке Кочићеве и ујелно нам приказује колика је воља за животом и вера у сопствену снагу, кад неко верује да се бори за истину. Име му је Петар Грмуша Јунак је он, јер де и поред несреће која га је снашла у ње-

гозом завича.Ју узео пушку, „да се бори у српској униформи против олоша". Али. није олош за њега само онај део народа што по шумама са метко-м у потиљак или камом прибавља себи сретства за егзистенцшу, за Грмушу Петра, Босанца испод Ћор коваче, олош је сваки онај легални и илегални бескичмењак и млитавко, „без јуначког образа части и поштења". Босна је његов завичај. Крај у коме је Петар Мркоњић војевао дао је своје обележ.је и овом доброво,љцу. Тамо у, брдима де „Грма", напаеа.јући стоку. про водио своје детињство. Слушао је он приче и песме о јунацима и усхићивао се њима. Та планина где је своје прве дане провео. искоренила је из њега женско срце, млакост и нежност и изградила сировог човека, који и

ако без школе и бонтрнске интелигенциде, зна грта хоће. а своју жељу и уверење изоажава онако како га де платина научила. Кад би нашега Грму човек први пут слушао рекао би, надблаже речено, да де чудан. Али, он то ниде. Навешћемо само два примера: причаду његови друтови да де неком приликом, при пушкарању, истрчао напред с пушкомитраљезом и са апетитом тражио шаржере. Неки му од другова викну: — Грмо. склоци се, не могу од тебе да пуцам. — А Грма. не окречући главу. мирно му одговори: — А ти. онда, пуцад кроз мене. (Наставак ва 6-оЈ страни)

целоме свету, мзивајући „бољшевичко ропство горе од смрти' 4 . Тај исти Черчил, који је 30 маја 1940 године, рекао да 1е „сов.јетска влада сво.јим препадом на херојске Финце открила пред целим светом пустошења, која врши бољшевизам на супстанци сваке нациде, која постане жртвом те смртне духовне и моралне болести", — не водећи рачуна о оним стотииама хиљада срп ских глава, које су пале искључиво за енглеске интересе у нашем српском простору, препустио је већ одавно српски народ судбини потпуног уништења и затирања српског имена и српског рода. Вероватно, у знак захвалности. Међутим, ова бољшевичко-плутократцса завера над натим народом, који треба да жртвама својих синова у крви и живо-пма, доприноси једино интересима савезни^ких ствари, неће више нИкада моћи да уроди плодом код нас. Српски народ ј<е из свог сопственог искуства упознао бољшевизам са његовим мучким убиствима и масовним гробљима *д његову владу терора и кр= ви. Данас, ако их је и остало, мало је тих који још верују да „светлосТ долазћ са Истока". За ове три последње године, српском народу је постало јасно све оно што је некада, под утица* јем паклене пропаганде, веровао и, претпостављао о „пролетерском рају СССР" Партизанска зверства 1941 године у Србији, ужасна крвопролића над српским жив љем, данашње огорчене бор бе између српских оружаних снага и јеврејско-комунистичких плаћеника господара СССР, потпуно су отво рили очи нашем народу, који добро зна шта га очеку]е у случају победе бољше^ визма. 1 Данас у Србији постоји само један фронт — нацио-. нални, који се бори свим снагам1а против другог фрон та анационалног, комуни* стичког, Титовог. Овај фронт ујединила је једна мисао: уништити комунистичку кугу до краја. Ову мисао српском народу дали су његове оружаие снаге: српски добровољци, српски стражари и граничари и национални четници, који данас на фронту одбране Српства, уништавају партизанске банде. Ову мисао мо ра цео српски народ да прихвати и носи спонтано и свесно, јер у њеном остварењу лежи његов спас и његова будућност. Н. Р.