Српски народ

9 септембра 1944

С Р ПСКИН АРОД

Страна 3

„БОЖЕ ПРАВДЕ

((

н ■

I

Поеодом Краљевог рођендана, '6 септембра, српски народ је из највећих дубина своје душе и срда управио топле и свесрдне молитве Господу Богу да излије свој благослов на његовог владара и дз му подари дуг живот и срећу за спас и добро српског народа. То јв био Јвдан Јединствен тренутак у животу српског народа, када ја он сзе своје наде, своје жеља и своје стрепње везао за свога младога Краља, изданика велике династије Кара^орђевика, под чијим окриљем он је постигао највеће %успоно и најве^у славу. 3»то и данас у овим најтежим Масовима својв историје српски карод са поуздањем и вером гле да у славну звезду династије КарађорђевиКа, очекујући да је још једном спасе од пропасти и обезбеди његов историски континуиТет. Зато покличи; »Живео Краљ«, који су се разлегали 6 септембра широм Србије од Београда па до најмањих засеока, широм српских бреогва и планина, молитве коју је народ управљао Богу биле су највернији израа оданости српског народа монархистичкој идеји, династији и Краљу, који у овим насовима нису само симболи је-

динства народа, су и оличење саме воље за жизотом једнога народа који хо^е вечно да жмви и да траје. Из своје прошлости и свога искуства српски народ инстинктивно тражи заштиту од монврхије, од свога Краља, јер зна да они са,држе у себи снагу и моН да га спасу од опасности и обезбеде живот, Ретко када у иеторији једнога народа очигледније и оћипљивије интереси монархије и народа били су истоветни. Ретко каде та веза, у редовним приликама готово невидљива, била је видна и осе +4ала се њена снага и њен значај за живот народа. Ништа није сметало што су стране велике силе покушале да унесу пометњу у тај однос између монарха и његовог нцрода. Народ добро зна и осећа шта мисли и жели . његов владар, његд^ млади Краљ, потомак славних владара, који су водили српски народ правим путем његова снаге и величин© и који никад нису погрешили у вршењу своје краљевске дужности и у чувању своаг нврода. Народ знв да оно што говори млади Краљ у Лондону није израз њагоае воље и његове мисли, већ да он то чини као заточеник једноаг човека и да ^е скоро доћи

БЕОГРАЂАНИ

[' Патн.а, бол, сузе, али изнад свега нада на нове 66Д>е даие, било је сно што нас је кроз минуле ратне године пратило, За све то време у најбољој братској вери следовали сте ми, као онома који је био позван. да пред Вама сва искушења поднесе, да би за све Вас лакша била. Од трагичних дана априла 1941 године до данас, мн смо заједно верујући један другоме, прошли са на,јмање могуће жртава кроз буру и пакао ратних догађаја, само због тога, што сте увек следовали познвнма, које сам Вам упућивао ради добра и среће свију Вас, ради будућности иашега лепог Београда. БЕОГРАЂАНИ, I Ви сте сачували сву лепоту онога шТо Србина великим чиии. Данас је пред Вама највећа и најтежа дужност, да својим држањем до краја сачуваге себе, своје миле и драге и наш Београд за будућност која ће #ити светла и велика. ДРАГИ МОЈИ СУГРАЂАНИ, Ваша полиција и Ваша Општина пружили су Вам у нзјтежим данима бола, све, да би Вам живот, мир, ред, ли*шу и Имовну безбедност загарантовали. Верујте да ће сви органи тих Ваших власти, ту дужност до краја 1,зершити све до дана који понос и срећу значн. Ви морате својим држањем витешким, достојанственрм, а изнад свега мудрим, да им тај задатак олакшате. То је заповест и захтев будућносги. МИР, РЕД И ПОСЛУШНОСТ НЕКА БУДЕ ИМПЕРАТИВ ДАНАШЊИЦЕ И ДЕВИЗА СУТРАШЊИЦЕ. Ја знам да ће тлко бити, ,јер верујем београђанима. да ће ме разумети као што су ме увек до сада разумели. ' Себ& лично сам свесно жртвовао, да Београд и београђани преживе тешке дане и да доживе нови народни и национални успон. Остајем до краја за све Вас као гарант пред окупаторским властима да ће београђани искупити ту реч, коју сам испред њих дао. БЕОГРАБАНИ, Радн Вас, ради Ваше деце и будућности послушајте и следујте савет: У ВЕРИ СВЕТОСАВСКОЈ СА НАДОМ У БОГА, КРАЈБА „ РЕД, МИР И ПОРЕДАК. .ТЕР ТО ЈЕ ЈЕДИНА ЗАЛОГА НАШЕГ БУДУЋЕГ СЛОБОДКОГ НАЦИОАЛНОГ ЖИВОТА. Нека живи Београд и београђани. На дан 6. септембра 1944 год. у Бббграду. Претселник општине и Управ.ник грдда Београда, ДРАГ. Љ. ЈОВАНОВИЋ, с. р.

дан када ће мо^и слободно да каже своју мисаз. Он зна да су монархија и Краљ његова најбоља одбрана и заштита од безбож ног и антинационалног комунизма, који хоће да прогута Србију и српски иарод и да учини крај његозој великој историји. Зато он са још већом вером и поуздањем окупља се тога дана око с^ога Краља, око монархис4-ичке идеје. чекајуки од њи* избављење и спас. Клечечи, као и његове вође, цео један нароД у-

које су биле трагичан вапај да се у миру прославља његово име, Господ смилује на један мали народ и да му допусти да и даље слави крсну славу, носи своје часно име и натапа знојем своју њиву. Те своје скромнв жеље, своје тежње кроз векове српски карод зезује виша неог икада за свогв Краља у коме гледа свој спас, залогу боље будућности у слози и јединству цалога српског на-

прављао је својв молмтве небу,, рода, V 11 и ШшЈт ■■

То је традиционална улога ма^ нархије у животу српског народа, која и овога пута даје српском народу изванредчу снагу да се супротстави бољшевичкој опасно1-ти ма са које стране долазила, Српски народ саосећа и пати заједно са својим младим Краљем, својом узданицом и својом надом, очекују&и да ће скоро сви заједно у својој држави моћи сло бодно да раде, М. М.

■ ГЕретседник аладе генерал Милан Ђ. Неднћ клечи за време модитве: »за Краљево здравље и цепог Краљевог Дома«

Крзљев рођендан био је увбк за све Ср&е један од најсвечанијих и најрадосш 5 ' празника. Београд је увек том дану давао највмднијег израза спонтаним учешћем на благодарењима, скуповима и свима манифењегов удубоку приврженост и свесрдну љубав према Краљу, ДинаСтији и Отаџбини. У данашњим ратним приликама Београд није*могао да да тако видног израза своме одушевљењу, али. у скромним границама, сви су настали да тај дан дочекају што свечаније. Радње нису радиле, а улицама кретао се велики бро,^ Београђана, дсн је исто так<> велики број приеуствовао богослужењима. Није кико ,мргао веррвати да ће и овај симболични српски празник бити заливен српском крвљу, просутом Од његових „савезннка". Сирене су засвирале за узбуну, к~о и обично. Алн, сви су веровали да ће авиони ваљдз с»мо проћи поред Беог^ада. Међутим, десило се баш оно^чему се нико ни,је надао. исто као и на први српскн велики празник, на Ускрс 16 априла. (Наставак на 4-ој страни)

У ПАМЕТ СЕ!

СрПски народ никзда није био у већој опаскости него данас. Више него икада њему прети уништење, хако споља, тако и изнутра. Споља су навалили Несрби да га и иначе ојађеног докусуре, а изнутра сгара српска неслога гура га у грађзнски и братоубилачки рат. Наместо да .у миру и реду дочека слободу,српски народ изгледа, почиње да губи присуство духа и стрпљење. Неодговорни и неуравнотежени људи праве испаде који могу српски народ прескупо сггти. Већ хиљаде невиних људи, жена и деце треба својим животима д? плате бве авантуре, И што је најгоре, ове испа де чине ча« и поЈедини напионалисти, који, ма коме табору припадали, никада не сме!у даватц повода за неред и хаос. Јер то може користити само њиховкм пг>отивницима, који хоће у мутноме да лове. Већ више времена огромна већина српског напола дала »е јасних доказа да те национална. Срби данас. и м?ло и велико, и мушко и женско, и грзђанин и сељак, желе

свога Краља и своју националну слободну државу, А то баш противници" Сриства не желе. Ако на то баш и морадну пристати они хоће да српски народ слободу и Краља дочека понова десеткован и измрцварен, само „са лудом ђецом од седам година®*. Каква би улога српеког народа била у слободној држави није тешко погодити. Наместо водећег народа, он би био гурнут у други, трећи, па и десети ред. А то се баш и хоће. То хоће они који се бо<е његове витзлиости, његовог смисла за дрг жаву и' жртава које је он за њу пбднео. Зато се сви Срби национасти имају узети у памет. Морају добро одмеравати сваки сво,ј корак. Данас није време ни за каква »;еђусобна оптуживања и лична разрачунавања. Рачуни ће се морати полагати, али њих ће морати полагати и они који данас српски народ, из романтизма или неиромишљености, гупају у опасну авантуру, која га може скупо и прескупо стати. ВЕЛИБОР ЈОИИВ