Српски народ

Страна 4

С Р П С К ц Н А Р О л

9 септембра. 1944

„есдада то строго 'хтотпт политгшу

16

(Наставак са 1-ве стране) ■ Т чем о национзлизацији просвсте и увођењу новАх мегода' рада у школама свих степена; васпитању наше омладине, јер је она сва нада и будућност нашега народа. Неће она више отићи у табор непријатеља Српства и којекаквих интернационала. Ми смо је почели учити Да ради и отворили јој очи да је у раду живо ти срећа, а не у бадаваџилуку. Нерад је извор свих зала. Наша Национална службз је наша дика и понос и има трајну вредност, Уверен сам да ће посЛужити корисно , за даљи напредак и у иашој слободној држави. 1 ' Нарочиту бригу посветили смо еоцијалном старању ,раденичком питзњу, Јшродиии: мајци и деци. Ово ће остати трајан спомен наших надчовечанвких нзпора у овом претешком и бурном револуционарном врЈемену, кад су многи и многи ђзгубили главе, побагли које куда, а неки се завухли V рупе, и пустили народ низ воду. Јер у овим судбоносн|? мданима није се смело сел '-'"!0 мислити само на себе, већ ср мор:'ло мислнти на свој народ, за њега жртвовати, њега сп.асавати, за њега умрети. \ Исто тако постигнута је стабклизаиија н?ше унутрашње улраве. Извршена је администратквна рсформа \ логлелу растерећења централн^ угрзве и дав:ње више могућности рада лоI; у :гим властима 'н самоуправама, Овз реформа, у сагласности са потребзма појединих крајева и са народним духом, значи тзко.,0 једно дело ко.[е ће остати храјно без обзира на политичке Али овде морам бити мало и нескроман и рећи да се елада Народног спаса поноси и дичи, ш10 де пробудила једнодушно ј.н шр ^(.овање о вредности и зкичају нашег села у националном животу у прошлости и сад-шњости. Данас је свакоме јасно да је наш сеоски домаћин ^емељ нашег националног и државног живота, извор наше физичке и моралне снаге и основа на којој ћемо изградити нову државу,-иову отаџбину рада, реда, поштења и правде. Ланас је јасно свакоме брату Србину и сестри Српкињи, да мордмо поћи од села, њега препородиги, - обновити и подићи, јер ће само тако Нова Србија и Српство бити срећна и напредна земља. Да би ово било, ја еам увек ударао гласом, а сад остављам као аманет, да препород села и обнову Нове Србије изврши наш иарод пут-ем задругарства, коме смо данас ударили гранит темељ новом Уредбом о српском задругарству. Зато велим, нек је срећно » -благословено. Ми нисмо знали какву силу и моћ имамо у нашем задружном животу, који је нас одржао, очувао и подигао у петстолетној борби с османлиском најездом, кад смо бранили Европу са истока, Задругарство, као_ база нашег будућег националног и државвог живота, прихваћено ,је од свију данас и сви се слажемо да сутра путдм њега морамо обезбедити сељаштву он оместб у држави и у нашем националном животу, по његовом економском значају у привреди и према његовом бројном стању. Лично ја мислим, да је самим тим учињено највише у погледу припрема' терена за једно здравије и правичније друштво, где ће најзначајнији његов члан, сељак имати ззплужено место. Досад смр у том ппгледу били без одређене лииије, остављајући по стп.-шч на.1бро'нв1и и на1вг>епнији нади,Је, нашег вредног и

бистрог сељака и наше учмало село. И када вам дзнас подносим рачун да видите шта смо за ове три године урадили, могу вам рећи да смо пре свега водили само једну политику строго националну, где су могли сви добри Срби да сарађују. Ми смо имали само једно гесло, само једну водећу мисао: „Српство нада све и изнад свега!" Ту народну политику и данас спроводимо и ићи ћемо с н>ом до краја, дохле не видимо цео српски народ уједињен у једној мисли и једној акцији свих Срба. Ниједна корисна српска снага не сме да остане по страни. Зато смо ми увек мирили Србе, звали на окуп у један јединствен само српски фронт ради спаса српског рода и српске земље. Ову слогу и сам народ тражи и поручује са свих страна. Биће онако како хоће народ, Његов здрав смисао види у тој сло»и једини спас. А глас народа је врховна заповест за све његове добре синове Ми Срби узвикујемо сложно и из једног гласа: ми желимо обновљену самосталну српску државу, добру Мајку свих уједињених Срба са нашим Краљем Петром на челу. То је наш свети национални програм, то је наша једина национална политика. Тај национални програм мора се уздићи изнад свега. Он нас мора водити на путу нашег коначног оздрављења и нове величине Србије. Овако велико дело, које сви желимо, можемо остварити само под овим условима: Сви Срби, духовно уједињени, V један једннствен национални Фронт, под једну заставу српску. Могу пред лицем вашим рећи да ј& то дзнас свршен факт са којим мароју рачунати сви наши пријатељи и непријатељи. Сви Срби противу највећег нашег дин-душманина комунизма н спреге Шубашић—Јосип Броз и оних што се иза њих крију. И у овоме могу вам рећи да је српскн народ једнодушан, јер је свестан превелике опасности^, јер је. убеђен да је то за Српство императив данашњице. Сви Срби морају се старати да у свОме српскоме простору што пре завлада ред, мир и рад Сваки дан проведен у миру ојачава српски народ, чува му снагу за одлучан тренутак, кад ће и о^ проговорити, кдд се мора чути и његова реч, Сви Срби морају бити свесни да ће бити онда јаки, кад све своје синове, који су оружана српска снага, сматрају браћом својом, браниоцима српског имена, вере, огњишта, Краља и Српства, кад је сматрају Српском војском. Само тако јединствени могу спокојно, ведро и сигурно гледати у дане ко,јв долазе, јер уједкњен,. снажан и збратимњен Српски народ нема се чега бојати. Сви Срби мораЈу бити дисциплиновани и по сваку цену одржати ред. У језгру Српства у Србији не сме бити хаоса. 3?то сви ти безумнини, који носе српско име, а нроузрокују неред, пљачкају, па макар се звали и националцима, помажу само на та.ј начин комунисте и отварају шисоко поље за братоубилачки рат, сада и у будућности. Мора се као у вгшој задрузи и у држави један врховни домаћин слушати, ако се жели добро своме народу и ојађеној Мајци Србији. Све ово вам гокорим, савету!ем и тр?жим у име отанбин'' ' јер долазе одлучни а можда и

и још тежи дани. Ово вам кажгм не као тица злослутница, н окао човек који гледа и мало даље. Ето, због тога морају се сви ови напред набројани услови тачно извршити и цео српски народ бити сложан, дисциплинован и војнички јак. Морамо имати стално на уму: српска се судбина решава за увек, куца последња четврт до дванајест, долази наше време, за које сам вам говорио увек да га стрпљиво дочекате, јер ће оно решити српски проблем и српско питање. А после испуњеног националног програма биће СрбиЈа уређена вољом народа, како он хоће, јер тако и мора бити. А народ хоће, нову Србију, честиту, поштену, пуну реда и рада и правде. Ово ће бити, ако му одговорни државни фактори даду напионално сељачку задружну државу. Драга браћо Срби * и сестре Српкиње. Ето, то је рачун мојих трогодишњих напора заједно са вама у спасавању српског народа и Српства. Што је овако стање код нас, боље него код многих других, вама хвала, што сте ме помогли и дали ми ваше поверење. За то сам и могао да истрајем на овом трогодишњем, тешком, трновитом путу. Ако хоћете да изађемо из ових тешких мука као победиоци, морате ми и даље поклонити вашу веру и помагати^ ме свесрдно. Сви и мали и велики и стари и млади, сви који се Србима зовете и ову.напаћену земљу сИ^овском љубављу љубите. Останите уз мене. Ја нисам ваше повбреЉе за ове три године злоупотребио; нећу ни у будуће. Дајем вам реч поштеног Србина: Кад будем видео слободну Ср>бију, предаћу власт у руке вашег изабраника. Ја нисам због власти дошао на ово место. не отимам власт ни од кога, не борим се за власт. Ја сам на ово место лошао само вас ради. ва»пега спаСа ради и ради спаса Српске свете родне груде. Увек будите уверени да ја милим оно и онако како и ви мислите, ваше бриге и моје су бриге, ваша вера и моја је вера Хајдете са мном заједно српским путем: брат уз брата, сестра уз сестоу. руку под руку, раме уз рзме. Тај је пут освештен српском историјом, српском славом. српским мучеништврм. нч том путу истрајати значи васнрснути V бол?ој и лепшој слави т срећу скога српског рода. Ја сам вас тим нзрским старостгвним српским путем повео, ми ћемо се на њему сачувати и спасти. Продужимо и даље њиме да идемо. ва(ца истрашост и стрпљев-е биће нагр?ђени, Живео Краљ Атар П! Живела сопска слога! Живео српски народ!

ПОСЛЕДЊЕ СРПСКОГ

Догађаји иду својим током. Огромне снаге сукобљавају се на фронтовима Едропе. Армије наоружане моћним ратним оружјем, ваздушне и поморске ескадре. тенковске и оклопне бр'игаде боре се и крећу по плановима којима руководе најспремнији војни стратези и војни шта 6ови по правилима ратне вештине. Пред том силом наоружаних маса, бојне тех.нике и војничког ума ненаоружани илЛ полунаоружани народ, без моћних сретстава ваздушних и копнених, без стручног војног вођства, ма колика да је његова бројност, не претставља у ствари .никакву зна чајну чињеницу која би могла де игра ма какву одлучујућу улогу. Али, ако би тај ненаоружани или полунаоружани народ својим изгредима и мешањем по кушао да омете вој.не планове и покрете једне ратујуће стране, ма која она била, изложио би самог себе ратним мерама које би цротив њега морале да буду пр&дузете. / Пред собом имацо два очигледна и крвава примера; превре мени устанак у Паризу и превре мени устанак у Варшави. Један део граћана Париза -сматрао ,/е за потребно да сам предузме обрачунавање са окупатором, који ■је у граду имао још извесне сво,/е стратегиске планове. Јасно је било да се тиме срља у самоубиство. Париске улице испуниле су се лешевима граћана. А све те жртве нису ни за један дан, ни

ИСШШЕНзЕ НАРОДА за један час ни убрзале ки усћориле ток војних операција. На• род је само дао један -ником непотребан и ником некористан данак у крви. Исти, али још трагичиији случај био је са устаницима у Варшави. Кад су операције стигле до предтерена Варшаве покренур се варшавски подземни покрет. Убрзо се испољила његова безначајност, јер су операције војним противдејством заустављене, а подземни покрет доживео је на.јтрагичнију ликвидацију. Овај рат прогутао је безброј• не жртве. У давању жртава сразмерно ,/е можда највише погоћен српски народ. Погоћен је тџлико, да данас већ његова биолошка егзистенција претставља велики проблем сутрашњице. Давати но ве непотребне жртве значило би срљати .у самоубиство. Имајући пред очима туђе примере, имајући пред очима своју сопствену будућност, српски на• род имаће несумњиво \ последњем тренутку толико здравог смисла и-раЗума да се чува сваке пропаганде и да избегава сваки поступак који би од њега тра жио нове невине жртве. Српски народ, који за собом има тако славну вековну прошлост, мора да уће као чињеница и у нову будућност, а то ће у&пе ти једино ако морално и биолош ки преживи ово време најстрашнијег искушења и истребљења у историји човечанства. В. А,

БОМБЕ-ЧЕСТИТКЕ

(Наставак са 3-ће стране) Англоамеричке ескадриле пошле су право на Београд и испустиле свој смртоносни товар. Погођени СУ периферцеки квартови, настањени махом сиротињом, са мали мтрошним кућицама и слабим склоништима. Ма да је обим напада био мањи од ранијих, број жртава био је сразмерно велцки. Само у једном склоништу погинуло је 200 лица, а камиони и кола преносили су целог дана

нове жртве на гробље. Исто та° ко велики је био број рањеника. Осим Београда нападнут је и» стог дана читав низ српских. градова и села, где је такође пао велики број жртава. Још једном морзлц смо на жалост утврдити како изгледа „ослобођење" које нам наши савезиици доносе, а које је обележено крвавим трагом безброј* них и невиних ^ртава плаћених животима инач? десеткованог, искрпљеног и намученог српског народа.

I. ч -

ПОКЛОН ЗАР8БЉЕНИКД ПРЕТСЕДНИКУ 6ЛАДЕ Офмцири из заробљеничког лггера у Оснабрику упутили су поклон претседнику владе генералу М. Недићу у вмду једне та= бакере коју су израдили у плежу од кутија са конзервама. Овај поклон учмнили су у знак захвалности за поздрав, који им је упутио' прилмком отварања емисиЈа •ТвоЈа српска ®м.ибијав»

}>Ј >3