Српски народ

СРПСНИ ДОБРОВОЉАЦ

Шта хоћемо?

У овим драматичним, ус(глахираним и грозничавим моментима када се вихор рага све више разбешљава и све непосредније поново примиче нама има их који нас опет питају: шта ви добровољци сада хоћете? Ми одговарамо: хоћемо оно што смо од самог почетка хтели и чему смо остали верни и у најтежим и најјезивијим ситуацијама кроз ко је смо пролазили; хоћемо своју земљу, своју слободу, своја народна права: хоћемо да, из ове земље нестане свега оног мрачног, нездравог, онога што разгриза, поткопава и спутава народну снагу; хоћемо да у овој земљи, ко ја се поно окупала у праведничкој крви, никада више не дођу до изража ја они црни, похо^љиви, лакоми и саможиви богатуни који су од земље ванредно лепе и Богом благословене направили били своју прђију и извор сопственог богаћења, док су у народне масе: и сељак. и радник и чиновник животарили мукотрпно вежући кра ј с крајем; хоћемо да Србија процвета, да се српски народ с/едини. да се у бпаТској љ\'бави повежV и збратиме све здраве снаге нације и да тако повезане и збратимљене почну нови живот и нову епоху иаше историје у којој

неће моћи да дођу до израза ни подлаци, ни кукавиц^, ни профитери, ни мекушци, него само борци и јунаци, људи који су трпели, страдавали,. жртвовали се и венули под теретом великих и тешких брига: хоћемо нов дух, боље речено, разбуђени и Оживљени дух предака, у земљи која је омеђена српским гробовима и поново натопљена српском крвљу; хоћемо пуноћу социјалне правде, слободу рада, високо уважеше човека који ради и ствара и оштре и немилосрдне казне за све оне који покушавају да човека радника. човека ствараоца. човека слугу државе и нације, безобзирно и немилосрдно искоришћавају; хоћемо једну земљу реда, промишљене управе, планског подизак>а нације и планског унапређеља свих грана живота; хоћемо да се у ову земљу врати наш Краљ и да око себе скупи борце и јунаке, који су и у овим мутним, тешним и страдалним данима оживљавали успомену на Њега, борили се за идеју монархи.је и гинули са Његовим именом на уснама у борби против Његових личних и наших општих злотвора. Ето то је оно главно што ми хоћемо, зашто се залажемо и зашто се већ годинама.

БОГ И СЛОГА ТО СУ УЧИНИЛИ...

На положајима око Лебана. Пошто су у тешким окршајима комунистичке банде биле разбијене. аобровољци и национални четниии су се одмарали на сво1им поло.жајима очекујући наређење за напад. Да се не би људство излагало сувишном умору и непотребним дужностима, фронт премз партизанима био је скраћен и сведен на чЈепосредну околину. Од Лебана према гранипи би ла су два добровољачка батаљона Нпука; од Лебана према Пусто.1 Репи био Је наш IV пук док је сектор мећу ова два пука затварао потпуковник Кесеровић са својом четничком групом Кор. пуса. Његови су људи последњи дошли на нове половдје и од-

боримо. У то ј борби ми ни смо попуштали иако смо много поднели и претрпели И данас када видимо крајњи размах ове судбинске борбе, којој одавно провидимо смисао, знамо да иза тмастих облака, који се данас надносе над нашу земљу сија велико сунце радости и с.лободе под чијим ће се зраиима истопити она спрега којој је главно да Србе истребљу је и уништава. Ми верујемо у народ, у његову живV и дубоку националну свест; верујемо у себе и у то да ћемо савладати сва искушења, јер је ДОПЈЛО до онога што смо гпи очекивали — до пуне бпатске слоге свих националних снага које ће успети ца савладају све препреке и тч створе Србију наших "нова. Таква Србија /е оно што ми хоћемо изнад свега.

мах предузели потребне мере за обезбеђење. Сунце се лагано клонило западу и носило, жуђено 'окрепљење земљи и људима, док су се последњи борци утврђивали на новим положајима. Благо вечерње сунце миловало је влажну земљу, избачену ровова — ископаних ту и тамо, док је исцепано рубље упијало много зноја са чела и тела намучених ратника. Ноћ тиха и мирна. Ни гласа ни шума. Као за уживање створена. Само прохлада и свежина прожима тела оних што даноноћно бдију за добро других, особито сада, у овим временима. Нико од бораца није очекивао никакав напад. јер је већ неколико дана владало неко прећутно затишје. Али се није заборављало да може бити изненађења и препада. И заиста! Нешто око пола два по поноћи напад је почео: одјћдном на свим секторима — и на наше добровољачке положаје као и на Кесеровићеве четнике. Напад је био смишљен лукаво и плански припремљен. Партизани су требали да се пробију тамо где је најслабије и ондз учине оно што они желе. Силна ват.ра засипала је брдо. Грмело је страшно тамним дубравама. Изнад наших глава куршуми су певали своју паклену песму. Светлећа муниција замењивала је команду. Партизани ,су ')љ\<вали-ураганску ватру док су четници штедљиво гађали у циљеве пред собом и -около себе. Трогодишња борба научила их је л4 штеде сваки метак, и то је њима прешло у навику. Ми смо ослушкивали. Напади на наше положаје малакеавали су док су према четницима били све жешћи. Ми нисмо могли ча чекамо. Знали смо где су четницн; о^сећали смо нападне пар-

тизанске положаје и почели ватром и знаших тешких бацача. И то у исто време са три разна положаја и као по некој нечујној и невидљивој команди. Јер је паљба њихова личила на плотун. Четници су тукли својим бацачима мало даље у партизанску позадину. Чуло се: „Ура!" ту и тамо, ватра се стишавала и опет преносила на други терен и тамо почињала своја паклена причања,. Прибра^ост наших бораца одбијала је све силовите налете партизана, што су желели да крунишу своју офанзиву на Србију једном величанственом победом. Ватра је полако мењала своју жестину: са једнога сектора она се преносила на други, да би се опет изгубила у ноћну тишину и чекала на своје обнављање на другим, суседним положајима. Борба је трајала све до јутра. Удружене националне снаге сломиле су сатанску жељу да се ово парче мира, реда и безбедности запали и завије у црно.' * • * Обилазимо попришта ноћашњих борби. Причамо о ономе што се ноћас одиграло. Наши су се борци добро показали. Интересују нас резултати четни^ке одбране. И убрзо и тб сазнајемо. Пред нама је начелник штаба групе корпуса потпуковника Кесеровића. Омален,' опаљена лица, прилично пристојно одевен. Црнпурасто лице, пуно одважности и спремно на све показује радостзбог исхода ове ноћне борбе: — Напали су нас, као и увек лукаво, подмукло. Тукли су на нас ватром из даљине док се њихова јуришна одељ<?ња пребацивала према нама. Покушали су да нам пажњу привуку на другу страну и изненаде. Али, узалуд. Бог није дао да им успе ова лукавштина. „

Српски доброво љац на стражи

ђораи лротив паргизан*