Српски сион

Стр. 28.

БР 2.

ПОГРЕБНИ ОБРЕДН У НЕКОЈИХ НАРОДЛ.

^ од

свију народа обичај је, да се укои умрлих иа разне начине обавља, т. ј. постоје разни обреди, којп су випге илп мање комплицирани. Но н ако су тн обредп врло различпти, ипак имају нешто опће, наиме: сви тн обреди изражавају веру у загробаи живот — наравно свакч народ то схваћа по своме начнну. Православни хришћапи расутп по разним крајевима света, а под утицајем климата, околине и других услова, пзменише постепено обреде оне, који се обављају ири растављању душе од тела п при погребу. Тако у некојих једноверних народа ноникоше обредп, какових у нас нема. Таковпх обреда има па пр. на гори Атонској, на Спнају, у Јаса и Цариграду. На г<>ри Атонској , пошто окупају тело умрлога и обуку у присто.јно монашко одело, доносе га монасп у цркву без сандука (саркоФага) н одмах отпочну читатп нсалтпр, све докле год не еахране умрлога. Пре но што ће га сахранити, чита игуман над њим опроштајну молптву („разрешителну") н носле тога целивају га последњи пут. Тело носе на гробље и полажу га у раку. 0 једне п друге стране главе, да би остала у целости, м^ћу две камеипте нлоче, пад којима дође још једна трећа плоча. За тнм један од сабраће, по налогу игумана, ноклонп се неколпко пута молећи се за покој душе умрлога. После три годипе пскопају се костп, омивају се црквеним вином и полажу у опћу коетурнпцу. На лобањи се испише нме умрлога Ако је после трн године тело умрлога остало целокупно т. ј. није пструхлило, онда се сва братија морају молити за опроштење грехова умрлога. За тпм духовник чита над њим „разрешптелну" молитву п догађа се, да се већ после неколпко дана нађе на гомилп прах од расутих костпју. Па Синају тела умрлих сахрањују се као и на Атосу без сандука, а други дан после смртп, да бп се ускорпо процес раснадања често се преливнју телеса водом.

с руског превео/ Бота свештеник у Ианчеву. После извесног времена кости се ископају, очисте од земл.е (која се нахватала) и преносе у нарочиту зграду, одређену за чување коетнју — појући при том надгробтте стнхпре. Зграда, у којој се чувају

костп умрлнх, нма неколпко одељења, у којима су остатци умрлих распоређени но положају, који заузнмаху умрлп за живота свога. Такав обпчај постоји и код капуципа, који ваде костп умрлога после две или три годпне и добро очуване скелете облаче у капуцинско одело и чувају у нарочптој зградп на то одређеној. Код Јаса, пре ногреба зготове трп хлеба, п три кољива (кутва т. ј. ппрпнаџ номешан са медом п ситним грожђем) те метну на иосила када тело нопесу на гробље. У реченп дан свештенство се искупи у дому умрлога са црквеним барјацима п Фењерима, раздају свима воштанпце и при појању трисвете песме и звонењу уносе тело умртога у цркву, где се обавља обпчно опело п ногреб. У Цариграду родбнна умрлога иде за сандуком прн појању трисвете пееме, а Хрпшћанке излазе из домова те кроне сандук водом од руже. Напред иду (све двоје) дечица обучена у мрко-плавпм одеждама опасана широким белпм појасем. При парастосу деле по једну циповчицу, чашипу црног доброг вина н једиу кашику кољива. Али врло су интересантни ногребни обредн у Имдијанаца. Индпјанца, којп је на самрти, износе иа дворишге, те га полажу на једно место за то прпуготовљено, које је посуто травом п застрто новпм платном. Овде се обавља над њим а у ирисуству блиских рођака, церемонија очишћења (сарва трајашита). На пме : доносе два метална суда, на једном се налазе различити новцп а на другом „акшалта" (истучеип пиринаџ обојадисан шаФраном н цинобером) „сандал" и пентамагавпја (смеса слатког и кпселог млека, пстонљеног масла и т. д.). Жрец