Српски сион

Б р . 2.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 21.

непозване сузбије иа место, које њима ирипада. Велики је дакле и узвишени задатак интелигенцпје, али је за то и дужност и одговорност њена велпка, голема. Она треба да је пример целоме народу у свпма врлинама и моралним и дру штвеним; она не сме никада да малакше или да преза од труда и напора, него ваља сваком речи, сваким делом да посведочи, да заиста љубп сво] народ и да му заиста добра жели. Права интелигенција у првом реду треба и мора да зна, да света вера наша не само није протнвна знању и науци, него баш на протпв, она иште, да сваки разум свој, којим га је Бог обдарио, у своју и општу корист све впше усавршава; та сам божанственп установитељ вере наше осуђује оног, који дани му талант закопа и запусти, место да га плодоносно улаже ! Коме, који је само завприо у књигу, није познато, да је цела данашња наука ; култура и цивилизација, на христијанском темељу поникла ? Вера, а напме наша, почитује и штити свако знање и науку, алп она уједно учи, и то је њена по човечанство најблагодетнија страна: да једшш разум није довољан, да све потребе и жудње душе човечије намири. Наука не може да утре сузе невнно страдајућег и иатећег; не може да утеши на самртној постељи лежећег болпика на деждом будућег живота : не може да у блажп бол савести оча : авајућег грешнпка изгледом на неизмериву милост Вожију, и не може да пзглади опај ироцеп у дру^ штву, где често вредан и поштен сиротује и гладује, а зликовац се размеће и благује, а људска га иравда не стизава !

Зато вера пште, да човек не само разум усавршн знањем и науком, него да уједно и срце облагороди љубављу к Богу и ближњему, и вером у вечну Божпју правду. Знање без вере водп суровости, а вера без знања води Фанатизму. Хармонцја између вере и науке, то је једина права култура, једпна права цивилизација. Ово нека је сваком разборитом човеку свагда пред очима, а у првом реду нашој интелнгенцији, на коју се наш народ тако радо и тако вољно угледа, па ћемо иомоћу Вожпјом н ми боље дане угледати. Зато и данас, где је Син Божијп на земљу сишао, да нас спасе од работе вражије, на ту ннтелиганцију нашу обраћам се, позивајући и молећи је, да распростире светнњу вере у народу, да поштује цркву, њене установе н служитеље, и да шири где и кад год може, христпјански морал, без ког нам напретка и будућности нема: а цео народ молим, да не слуша опе, који га од вере и цркве одвраћају, јер то су надрп-књиге, то је надрп-интелигенцпја, која п себи и другом пропаст спрема. Поздрављајућп свпма Вама, у Господу љубљенпм чедпма, данашњи спасителни ираздник, уердно желнм и Богу се молим, да нас Госнод све, благодатију светога духа просвети и укреии, да стресемо са себе окове вражије, те да као слободнн синовп Оцанебесног Рођење Христово, ново лето п свето Богојављење свагда у братској љубави и слози радосио ирослављамо! Ампн. У Вршцу на Рождество Христово 1890. Горесноменути смпренп Епископ Нектарије с. р.