Српски сион

Б р. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 93.

приномоКи. — Молба епархијског школског од бора пршачког за припомоћ срп. школама: у Влајковцу, Дежану, М. Гају, Јабуци, В. Маргити, Потпорњу, М. Жаму, Ватину, Суботици и Златици, — није се могла одобритн, што на ту цел нема ®снда. — Узет је на знање онншран извештај Фискала српских народно-црквених Фондова. — Уговор између манастира Беочина и Фирме Редлих, Оренштајн и Шгшцер у погледу продаје земљишта од преко 29 јутара, где се налази тако звана „каја" (цементни креч), за своту од 100.000 ®ор., — ноднеће се сабору на одобрење. — Но главни задатак овог заседања саборског одбора био је: арешрес оних уредаба, гашо их саб. одбор ваља да сиреми за сабор. То су уредбе од године 1879, које су мннистарству подиесене и непотврђене враћене, а исто тако и елаборати сабора од г. 1885, од којих ваља да се сачини један јединсшвени органички сшатуш за сву нашу црквено-народну автономију. Саборски одбор радио је пуних 9 дана на томе и пре и после подне, али није' могао цео тај огромпи посао да савлада. Саборски одбор иретресао је и регаио за сад: 1., уредбу о уређењу срн. парохиЈалног свегатенства, парохија и иротопресвитерата ; 2., уредбу за местне православне срп. црквене опгатине; 3., уредбу о уређењу епархија; 4., уредбу о срнском народно-црквеном митрополитском савету ; 6., уредбу о саборском устројству; 7., Изборни ред за срп. народно-црквени сабор; и 8., започео је уредбу о дотацији парохијског свештенства, али се ово питање није могло коначно решити, јер је нотребан аутентичан исказ о броју срнскнх иравоелавних дугаа и о броју брачних иарова. Кад стигну податци о томе, решиће се н та важна ствар идућег заседања саборског одбора у маргу месецу. Редиговање усвојених уредаба поверено је члану саборског одбора дру Тодору Педељкови^у и секретару Исидору ЋириЛу. (Владика Георгије Храниелав.) Под овим натиисом донео је „Јавор" у 5. овогодншњем броју ову занимљиву белегаку : „Приликом укопа преминулог епископа бачког Василијана Петровића отворена је косторница Георгија Хранислава, најпре пакрачког, а за тим бачког епископа, који је сахрањен у новосадској саборној цркви између леве певнице и нрестола матере божје. Сандук је Хранислављев дрвен и изнутра свилом постављен јога добро одржан нађен, те

и ако је и труо, одржао је ипак свој облик и целину, Свилена митра нађена је мекана и спљоштена, а на њојзи златан крст са јабучицом, а осим тога још један златан крст на грудима. И одежда је свилена црвенкаста добро одржана, и ако јој је боја посукнула. Грудни кога владичин остао је у целини и тек при додиру се размакнуо и нопустио. Покрај сандука владике овога нађене су још неке кости, но пе зна се чије су; без сумље опет којега црквенога великодостојника из прогалога столећа, јер у овоме столећу сахрањепјеу саборној цркви самојош енископ Гедеон, али се за овога зна, да је укопан на деспој страни, код владичинога стола и десне певнице. Владика иак Јоваи Јовановић умрво је приликом каноничне визитацијеу Сомбору, те је онде и ногребен; остале бачке владике (Станковић, Анђелић) постали су митрополитима, те еу умрли у Карловцима. Платон Атанацковић је сазидао себи на алмашком гробљу црквицу, у којој је сахрањен са својим сином и синовцем. У костурници Георгија Хранислава нашла се и урна, у којој му је смештен дроб, из чега се види, да је био балзамован, и ако непотпуно и ваљда без довољно конзервирајућег материјала, пошто су му лубања и друге кости остале голе и сухе. — Овом приликом ћемо споменути да је владици Храниславу наш иесник Сима Милутпновић Сарајлија спевао оду, која је засебно штампана у штампарији Павла Јанковића у Новом Саду под насловом : „Усклик на нншталацију његовог преосвјашченства високодостојњејшег господина Георгија Хранислава православног енископа бачког, сегединског и јегарског 28. јануара 184') Од Чубре Чојковића Черногогорца." — Осим тога писали су му и други оде и славопоје, тако и Ј^ван Чокор, проФесор мађарског језика на гимназији новосадској, Филип Пејпћ и Милога Поповић. Овај последњи ириликом доласка владичиног (из Пакраца) у Нови Сад 19. септембра 1839. — По смрти митрополита Станковића био је владика Хранислав админпстратор митрополије до избора ЈосиФа Рајачића за митрополита на сабору 1842. Познато је, да је на овоме сабору Рајачић изабран већином гласова, а не једнодупшо. Он је добио 50, а Пантелеимон Живковић, темишварски владика, 24 гласа (сомбореки сенатор Коњевић гласао је за архим. Плат. Атанацковића). Кад је обављено гласање, онда су — каже се — епископи Живковић, Јовановић, Атанацковић и Рац