Српски сион

Стр. 92.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 6.

шег свештенства, те нам Је тај сталеж на тако ниском, тако трулом ступњу. Не. Кривицајету у главном на другој страни. Криво.је свему томе у главном незгодно и лоше досадашње устројство наше богословије, а том су опет криви многи наши архијереји, којима не беше много стало за тнм, да се мало озбиљније обазру на то драго чедо наше автономије. Да, свему том јаду лежи кривица у том, што се међ нашим архијерејима овога века не нађе ни један, који би ту ствар схватио био у целој н.еној важностп, те који би и ирегао био свима силама својим, да тој нашој љутој неудаћи нађе сходна лека. 0, много-ли се и с тога нехаја огрешише о српски народ и Станковић п Рајачић и Маширевић и Ивачковић и Герман ! Јер отворити ваљану богословију, подићи је на онај ступањ, на коме у опће треба да стоји богословија, ако смо ради, да аошауно у сваком иогледу одговара своме смеру, сврси својој, — то је ио наш народ тако велико и ирезначајно дело, да баца црну сенку на све оне наше Иашрнјархе, који на то не хтедоше или не умедоше да обрате иажње. Или зар није небрига за то поље силно помрачавала и ону дивну

»• ^ У^о> -к •>:

заслугу Патријарха Јосииа Рајачића, ш го ју је он стекао у оиим напшм крвавим дневима? Та баш последице његове небриге око изображавања нашег свештенсгва мал' те нас не упро иастише: нарочито од његова доба овамо почео је оно силно да опада углед нашег свештенства те дођосмо до оних скандалних призора између свештенства и народа, о којима нам прича новесница напшх седамдесетих годииа. И та нам црна слика' свакако не сведочи ништа друго, до-ли, да углед и моЛ нашег свештенства и не могаше стајаши на леишем стуи16у, неже-ли на ком стуињу беше и шадашња нагиа богословија. Заиста, до здравог, ваљаног свештенства, до таког свештенства, које би пароду своме бнло иоуздано и које би га верно служило у свима његовим ириликама и неари ликама, мо%и Лемо ми доИи ли из здраве, ваљане богословије, из таке богословије, која би била строго духовна школа, а у обиму иредмета и на начин, као што је то у богословским факултетима ири свеучилишшима. Ми ћемо само тим иутем моћи иро-

пветати:

(Свршнће се.)

•I-

В Б Л Е Ш К Б. (Из ерп. саборског одбора ) Саборски одбор држао је своје седнице од 21. јачуара до 1. ®ебруара о. г., заседавао .је дакле готово две недеље дана. У гим седницама расправљено је више нредмета административне нрироде, између којих сномињемо ове: Услед отниса кр. уг. министра-нредседника у погледу утеривања саборских трошкова и верозаконског приноса, позвано је књиговодство нар. Фондова, да о томе поднесе извештај. — Послаће се министарству основна писма о некнм стипендијским и другим закладама. — Предлог св. Синода, да се у Карловцима отвори митроаолитска шшомаарија ради штамнања црквених и школских књига, — иоднеће се с ирепоруком сабору, а међу тим ће се спремити потребни прорачун. — Предлози св. Синода: о семинару богословском, о установ љењу још једног нижег богословског училишша уГ. Карловцу за пакрачку и горњо-карловачку епархију, као и о калуђерској гиколи у ком

фрушко -горском манастиру — предани су Његовој Светости Патријарху, да о њима ноднесе нацрте и ирорачуне. — Патр. нротосинђелу и мандатару горњо-карловачке дијецезе у Плашком, г. Платону Телечком, дозначена је илата и потребна свота за вођење еписконског двора. Многе молбенице црквених општина, свештеника и учитеља радн ирипомоћи — одбијене су, неке су упућене да се боље инетруирају, а неке су издате на мњење надлежаим властима. — Приномоћ је одређена: Јовану Врги, пароху у Вргином Мостару, 200 ®ор., јер је погорео; општинама Мађар-Болу у Вилању 200 ®ор. за свога пароха; — општини у Буковцу у архидијецези у име сесије за свога пароха но 200 Фор. за 5 година дана због Филоксере ; — ошптини у Лединци у архидпјецези на исту цел и из истих разлога 200 ®ор. на 4 године дана; Ђорђу Кавковићу, иароху у Јасенови, 400 ®ор. у име мировине; — и Сими БабиЛу, нароху у Слатини, 100 ®ор. на већ одобрених 100 Фор.