Српски сион

бр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 85.

ство разумјело правила, по којима се учи појање, оно ће лакше и далеко усиешиије моћп ширити лијену црквену пјесму у школи а преко ове у народу. А један пут када се у народ укоријени лијепо црквено појање, боље ће и у цркву долазити. Оиа му тада неће бити страна већ својатна; он у њој неће као окамењен стајати, него ће као живн син њен као у својој кући, своју дужност испуњавати н својим побожним чуствима даватп одушке у лијепом појању. А да ће тако бити, када се црквено појање укорјепп у пароду, увјериће се свако, који помно мотри: ко највише долази у цркву? Тај ће впдјети да најчешће долазе баш они хришћани, којн зпају појати и читати црквене књнге. А знате. на што би још требало прииазити? Требало би ириназити којн учитељи и свештеници разумију лијено нојање и учење истога, те да нм се повјеравају мје-

рл^мкттеннгс пккоторћнјхћ мбс мат. : У црквенословенском јеванђелију од год. 1755. гласи у XXV. главп од Матеја 16. стих овако : шедх же мрУЈЛлми пагх таЛЛНТ-А, д -клл инул, И соткори Д р 8 Г ! А иАТк тлллнта. Исто тако гласи то место и у цркв. слов. јеваиђелију од год. 1864, а тако ће гласити и у свима другим пздањпма црквенословенскнм. То место у старом словенском сноменпку Еуап^еПиш 5. Маићае! ра1аеоб1оуеп1се е сосНсЉиз есИс111; Рг. М1к1оз1сћ гласи то. место овако: шћдг ;ке прннмшн пдп. тллдиктг, дт.лл о пнчг, и нрноврите д(10ут,п1т М.ЛТ1, тлллпт.тг,. У асеманову је ванђелију гласи то место: мм.дг, ;кс приппт.) ЦД п, тдлднтт, дт.лл 0 1111, VI ii п (|ИОКрЂТе д[),г ,ГО \'1,у. плт1, тлллптт ,. У нпкољском: ш1 ,д(, н :е прнемн е. тлллнт!.. дт.лл о ||ихт. н нрноирите Дјм )поу1о е. тлллнп,.

ста, гдје би могли своју дјелатност раз ■ вити. Као што је дачас, није добро. Има доста случајева, да светитеннк, који би у том погледу могао п хтјео одушевљено радити, сједн на нарохнјпцп, у којој има десетак школске дјечице. Зар није штета за његов рад? Почело се говоритп, да и Њег. Светост паш еадањи Патријарх мпсли предузетп реФорму у учењу црквеног појања у Карловцима Овом се радује свакн прија тељ цркве п иарода, јер је увјерен, да ће та реФорма донијети обилнога нлода. Без његовања музичке вјештине, мислио је још у давна времена Пптагора, долази се теже до великих истина о Богу п о постању васељепе. Његујмо музичку вјештипу, његујмо бол^е наше црквено иојање! Брестовац (у Славонији). Јован П. Јованови!., свештеник. ђ кт» сдок^ Н1» скт»|н\ђ шклпгедпмхт. г xv. 16. У мнсалу од год. 1483: шдд ;ке нрнемк д. тлллнт1, ii дг.лл 0 1111x1, ii нрнокркте дроугоучо д. У 0вом месту од Матеја видимо да се стара словепска јеваиђелија н срнскословенска слажу што се тиче дроугжк нлтк, а у црквенословенском гласе те две речи др^гУд пдтк. Како то да протумачимо? Ја бих то протумачио овако: Карднналнн бројевп пдтк, шестк п т. д. сматрају се у старом словенском а н у срнском језпку као збирне именице, те но томе атрибут мора се слагати са својом имеиицом у роду, броју и падежу: д;нитж|,у, нлтк. Пш је акузатпв једнине женскога рода и дроугљнл је акузатпв једнине женскога рода, дакле се атрнбут дроуглил-. слаже са својом бројном именицом имт, у броју, роду п иадежу. Збпр-