Српски сион

Стр. 88.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 6.

узнесе к Невидљивом, Творду, премда је начин поклонења Богу „духом и истином" првп пут објаснио тек Исус Хрпстос. Кад су се Јевреји утврдилм у обећано.ј земљи, скинија је с почетка била постављена у граду Силому, а ио том у Гаваону. Такав храм био је у употреби код Јевреја скоро 500 година. Прва мисао о грађељу непокретнога храма Богу понпкла је у времепа царева и припадала је св. пророку цару Давиду. Тај благочастиви цар пун могућства и славе, све то није ни у шта рачунао спрам славе и сјаја дома Божија. Примпвши царску власт после пастиреке штаке, он се не утеши ни славом иобеде над непријатељем, ни нрвим достојанством на земљи, но све своје задовољство п весеље налазио је у дому Божијем, у месту славе ЕБегове. „Како су прекрасни станови Твоји, Господе сила ! Моја душа жели п силно чезне у дворове Господље," пева он, дубоко осећајући високо достојанство храма Господњега. Мисао о грађељу храма пепрестано је лежала у срцу благочастивога цара. Но њему не беше Промислом суђено, да своју намеру у дело приведе По томе он се ограничио само на устројство нове велељепне скиније, те је прпправљао за будући храм огромне колпчине материјала, који се састојао из злата. сребра, мједи, жељеза, велељепних дрва са Ливана, камења, и старао се за израду њихову. Извршење тог великог и славног дела пало је у део сину Давпдову Соломону, који је по завету свога оца, четврте године свога царевања и пристушто зпдању храма у Јерусалиму, престоници Јудеје. То беше на 1017. година пре Р. Хр. За место зидања изабрано беше гумно једног Јудејца — Орне Јевусејанина, на гори Морији. На истом гумну видео је Давид ангела Господња, који је уништавао град, и по дпгао је овде жртвеник Богу. Цар Тиреки, на молбу Соломонову, посладе му ради руководства и распореда радње искуснога неимара Хирама. Храм је грађен у опште по обрасцу Мојсијеве скиније, само у много већим размерима. Дужина светилишта и светиње над светињама заједно бијаше до 39 аршина. Све-

тнлиште је било два иута дуже од светиње над светињама. Осим тога са источне страие овима био је дограђен још врло велики покривен притвор, опредељен за певаче и светатенодјејства. Над површином дворшнта бегае он узвишен на неколико степеннца. С других страна храма подигнута бијаху разна побочпа здања на три спрата пазначена заради свеиггенпка п левита, Сиољашња висина храма бегае једнака над светилиштем и над светињом над светињама. Но последњој је водило горе неколико степепица. С тога висина њезина изнутра била је у неколико нижа од светилишта. Кедрово дрво, изобиље златних и сребрних украса на стенама, на вратима, на нрозорима па н на праговима храма давало је необичаи блесак и красоту унутрашњости храма. Светпња над светињама преграђена беше велељепном завесом. која је представљала красно сједпњење трију боја на илаветном пољу. Десет светиљака, кадионице. олтар кадиони, десет трпеза са хљебовима предложења чашице. кондири, усекачп па и унутрашња врата храма бијаху саливепа од сухога злата. Белељепнп храм овај зидао се 7 1 / 2 година, Кад је градња била довршена, свечано беше пренесен у њ' ковчег завета пз скиније Давидове. Кад су свештеници поставили ковчег иа месго, у тренутку се напуни храм олаве Господње тако, да су свештеници иринуђени били обуставпти богоелужење, поражени тим пзванредним појављењем нрисуства Божпјег. Соломон у побожном усхићењу паде на колена и помолн се Господу, да прими све молитве, које му се буду узносиле у том храму, иа и од незнабожапа. У место одговора на ту молитву спусти се огањ с неба, те понали све Богу прнправљене жртве. То беше величаиствен и диваи призор видљивог општења Бога и цара Израиљева са својим народом, којему је предстојао. Господ је обећао Соломону, да ће вечно пребивати у новосаграђеиом Њему храму, но само под условом вере његове и верности народње према Јехови. У противном пак случају прорекао је томе велељепном храму погибао и разорење. На несрећу Јевреја, удало се тој прет