Српски сион

Бр. б.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 89.

њи божанственога Промисла да се испуни у свој сили. Не једаред после Соломона па н за његово време већ срљао је народ израиљски у безбоштво и идолопоклонство. Често пута бегае и сами храм при безбожним јудејским царевима оскврњен идолпма, онустогаен и запемарен, не марећи за савете многобројних нророка. Мера дуготрпљивостп Божије најпосле се превргаила. Госнод наведе на Јудеју с почетка Вавплоњапе. Вођа њихов Навузардан освоји и онљенп град Јерусалим, а храм сажеже. То бегае за 589 година до Р. Хр. Вавилоњани покупигае све драгонености храма Јеврејп буду одведенп у ропство. Вавилонско господарство, које је трајало 70 година, буде за Јевреје замењено господством Персијанским. Кир, цар персијски, прве годнне свога царевања у год 537. до Р. Хр. дозволи Јудејцима, да се поврате у Јерусалим, да подигну градске зидине и храм Оживише наде Јевреја. С радогаћу повратпше се они у отаџбину и драговољно пристуинше оправци храма под руководством Зоровавеља п свештенпка Јездре. Посао се брзо прпмицао концу, но због некпх сметња докончан је тек год. 517. до Р. Хр. Господ с нова поврати Јеврејима своје благоволење. С пова се почеше приноситп жртве и молптве у храму. Но старци, који су видели велељепност првог храма п празнину садањега, плакаху за изгубљеном срећом и диком Израиљевом, Тек после, та околност, што је Спаснтељ похађао храм, надокнадила је тај спољашњи недостатак његов, премда на несрећу Јерусалпм ни тада није походио тај храм. Кобна судбпНа храма нпје се ииак ни тада сврншла. Јудеја, потпадајућн под власт нових освојача, скоро увек при том мораде трпитп гатету и плачкање свога храма. Особито ужасно је пострадао он од Антпоха, цара Спрскога, који је похарао храм и оскврнно га идолпма. На послетку, за 63 године до Р. Хр. потпаде Јудеја под власт Римљана. Римљани, 37. године до Р. Хр., поставигае за управнтеља Јудеје Идумејца Ирода, прозванога велитшм. Тај свирепн цар, иобунивгаи својима окрутностима све против

себе, желећи макар мало загладити у потомству срамну усномену о себп. реган се, да преустроји храм Зоровавељев. То је он п учинио Осим светилшпта и светпње над светињама све остало преуредио је готово из основа. Он даде храму необичну висину п пространство. Храм је био расположен на истој гори М п риј и. Он је заузимао три уметно изведена и постепено узвпгаена висоравња на горн Морнји. Цело дворпнгге његово бијагае окружено огромним каменитпм зидом и украгаено зупцпма п кулама. Десетеро врата, која су блистала златом, водила су у упутрагањост храма. На угловима сиољагањега зида подигнута бијаху здања за свештенике н левнте. Дуж целога зида с унутрашње страпе били су проведени иокривени ходницп, који су се држалп на колонама. Овуда су могли ходати и незнабошци. Овамо су доводилн и продавали животиње за жртве, овде се воднла и мењачна трговнна, на коју се доцније тако разгњевио Спаситељ. Место то називало се дворпштем незнаоожаца. Усред тога дворигата иалазило се ново мање дворпгате, које је бнло ограђено каменитим зидом украшепим сноља колонадом. То је било дворпште Израиљаца, које се састо'ало из три одељка, одељепа међу собом ниским каменитим зидовима С источне стране беше дворпгате жена, за њпм двориште људи, п најпосле, мало заиадније — дворшнге свегатеника. Већ повргаина дворигата људи бпјагае над осталом повргаином са 15 степенпца узвшнена. Осталп одељцн били су јога виши. А сам храм састављао је најдалње унутраганЈе здање. Цео храм бпо је сазпдан из великпх тесаних комада чистог белог мрамора, блистао је позлатом, иурпуром, красном и дпвном скулптуром и драгнм камењем. Внснпа његова износпла је впгае од 20 хвати. Но њу је јога величанственијом чипила узвигаеност саме горе п дубока долина кедарског потока. Дпвота и укус украса храма задивпо је Грке и Римљане. Пљоснаст кров окружен је био секом и позлаћенпм клинцима. Над сваки' врати' бнјаху устројене куле, које су подржавале четир колопе. А на