Српски сион

Б р. ГЈ.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 187.

ли је он може бити ову своју мисао у другом смиелу изнио, на име: Свеи.теници при удобнијем начину набавке уживљења, у богатијим дијецезама, у равним и нлодоносним предјелима, свештеници, који тако рећи, од шале врше своју свештеничку дужност у својим парохијама, без икакве мугсе и напора, треба да су боље наплаћени од онијеу, који живе у сиромашнијим епархијама, у каменитим и ненлодним предјелима, који немају тако удобног начина за набаву уживљења, и који су при врптењу своје службе изложени толиким непогодама и напорима, да им је често и живот у опасности. Колико су ми познате доње дијецезе, тамо 1*е свако скоро село за себе парохија, а међу тим у г. карловачкој дијецези нема ни једне парохије (па ни протинске) која се неби сасгојала из 3 — 4, б, 6, 7, 8, 9 па и 10 села. Сад коме је свештенику лакше ? Или ономе, који је кадар своју парохију да обиђе у једноме сату или ономе, који, ако му се у парохији десе два мртваца у једноме дану, није их кадар при најбољој вољи саранити ? Је ли праведно, да онлј буде боље награђен, који у својој парохији сврши богојављенску водицу у једном дану, него онај, који за тај посао треба 7-8 дана јашући на коњу од ра а јутра до касне вечери, излажући свој живот разним опасностима? А оваке су парохије I. класе, и треба да их добију први и најбољи свештеници. А јесу ли ти бољи свештеници тим, што ће на такој I. класе нарохији 100 ®ор. више плаће имати, боље награђени од осталих који су далеко лошији и који су заузели мање парохије, које се налазе у повољнијим приликама и што се набавке уживљења и саобраћаја тиче? На такову I. класе парохију, у којој нити има близо поште, ни дућана, ни интелигентног човјека, баците најбољег, најсавршенијег свештеника, — који би по сВојој способности и своме дару. био кадар да са успјехом ради и на књижевном пољу па сте га убили, жива саранили. А I. класе парохије у горњо-карловачкој дијецези, са малим изузетком, све су таке. Док на против на мању парохију постављају се лошији да дембелишу. Добро би било, кад би нам г. ,,'/ 2 У 2 ић" разјаснио, како он о овоме мисли. Даље вели г. „УгУг^ћ >Ј1а као што ни сви чиновници, који су једнаки какитал на науку уложили, и по школама равно време пребавили, немају једнаку

плату, тако ни свешгеници, ни по околностима (ваљда ириликама) мјеста, ни по стању ннрода не могу једнаку илату, односнј ириходе имати и т. д." Ја се не сјећам да је когод противно тврдио. Г. „ '/ 2 ић у" не испада најсретније за руком ово довођење у свезу чиновника са свештеницима, односно плате чиновничке са свеш геничком. Он би требао да. зна, да су сви чиновници једног плаћевног разреда једнако нлаћени, без обзира на прилике мјеста и стање народа. Не условљава мјесто и сгање народа плату чиновничку. Једнако је наилаКен судски пристав н. нр. III. плаћевиог рпзреда код кот. суда у Вагребу, као и онај у Бакру и т. д. Потрзати г.г. учитеље богословпје, заједно са ректором, и позивати их на савјесно оцјењивање и на опредјељење коју класу парохије који богослов заслужује, држим да нема смисла. Ја мислим, да се ни до сад учитељима богословије не може ггребациги, да еу били несавјесии, па да ли се приликом избора полагала велика важност на оц!ену? На ово је добро примјетио г. Јустин из Баната, „да ће и од сада, као и до сада: човјеку бити ближа кошуља од хаљине." Г. „УзУ^ић" често заборавља на рескрипт, јер све говори о „намјештању," о постављању, а неће да зна, да народ бира, и како нриликом тих избора бива. Требало би да се он осврне по околици, из које пише, па би се освједочио, да се ријетко гђе пази на способност, односно на квалиФикацију компетената. Примјећује се у нојновије вријеме, да приликом избора не одлучује клалиФикација, него пслитичка боја кандидата. Можеш ти најбољи свештеник бити, али ако нијеси либералац, не ћеш добити ни гласа од либералне странке у томе мјесту, или ако нијеси радикалац, онда опет не ће те радикали, и тако да богме према већини странке буде изабран либералац или радикалац на језику, а на дјелу никакав свештеник. А тако ће то увијек бити, док год-оваки начин избора буде; ту ће слабо помоћи и највећа савјесност учитеља богословије, и најтачније њихово оиредјељење парохије, коју би који свршени богослов требао да заузме. Па и осим тога, мора се узети и та не ријетка прилика у обзир, да су често у богословији и лошији богослови у животу бивали први свештеници, дочим су у школи најбољи ђаци