Српски сион

Б р . 15.

„СРПСКИ сион.«

С тр . 227.

гентан архимандрит, који има неку извес ну меру раскошних господскнх навика, а у Б. манастиру је намештен за игумна прост и необразоваи, аливредан и штедљив и свим могућнм економскпм врлпнама украшен калуђер. Архимандрит у А. манастиру сам собом води манастирску канделарију: заступа манастнр према духовним и светским властима и према приватним лицима, која с манастиром посла пмају, — у правним и матерпјалнпм питањима већином сам без ичије помоћи решава, или размршује разне спорове, — сам склапа годишње манастирске рачуне и т. д А игуман у манастиру Б. од свега тога не ради ништа — јер нема за то потребне интелигенцпје, већ спада у свему томе на иомоћ других људи, које манастир мора скупо и прескупо да наплаћује. Умни се рад у опште скупље напла ћује, него физични — па и умне услуге скупље него Физичне. Ако игуман у Б. ма настиру, у превеликој економској ревности својој, сваки дан сам собом иде за наднпчарима, или се баш н својим сонственнм рукама прихваћа Физичнога посла

— а овамо му све угине послове, сву ннтелектуалну унраву мапастира мора другп по скупе новце да руководи, онда је готово нзвесно да оно, што на једној страни добије, то на друтој страни двоструко изгуби. Ево за то неколико из искуства поцрпаних примера! Ако се не варам — пре 3 године од мериван је еквиваленат на манастирска добра — за будућих 10 година. Пошто је надлежна Финансијска област покушала, да на манастир А. несаразмерно велики еквиваленат набаци, архимандрит у А. сам собом је написао рекурс иа Фннансијску област — и тамо амо, постигао је да је на манастир набачени еквиваленат са впше од 300 Фор. смањен. — Игуман у Б. манастиру, не само да није рекурирао, него у опште није нн знао, да се манастиру може, путем рекурса, терет олакшати, те манастир мора, кроз пуних 10 година, преко 300 Фор. више да плаћа у име еквивалента. — То је таман толико, за колико је, по иравилу, већа архимандритска плата од игуманске. (Наставиће се.)

ЗШСНОСТ ШВСТВЕНОСТИ (МОРШ) ОД РШГИЈЕ.

С руског превео ђорђе пл. Бота, свештеник. (Наставак.)

1 |«скуство живота и ревносно но сматрање човекова друштва овако нам одговара на та питања : „То се све догађа тамо, где ]е јавно прекинута свака свеза с вером и религијом, где су се са свпм отпадилн од религије и цркве, где је атеизам пз потајних философских школа и учених кабинета прешао на позорницу друштвеног живота". Овде ћемо споменути једну кратку прнмедбу познатог Француског револуционара Болтера, која се налази уњеговом делу „ћ-е рћПозорће": „Атеизам никада и никакве ко-

ристи не може учинити моралу, већ на иротив може му много квара нанети". И тако живот с негативне стране преставља и јесте моћан доказ у корист тога назора, да нравственост зависи од религије, да само религија заиста чпни човека правим нравственпм суштаством. До душе познати преставник песимиз&а у најновије време, философ Шопенхауер у своме делу. које је напнсао натичући се за учени степен, „Основи морала" (Сгипс11а§еп с!ег Мога1) изражава се против реченог гледишта. „Ако се — вели он — тај одлични мо-