Српски сион

С тр . 272.

„СРПСКИ СИОН."

Бр 17.

претплатника и предбројника, као и на прву. Само морам овдје напоменути: ко се гођ претплати само на једну књигу, тога молим, да ми за поштарину пошаље по 20 нов., јер иначе штетујем; а сваку носебну књигу морам препоручену поштом отпремити ! Изван претплате биће књига много скуиља. Рок је претплати до Светог Илије, а дотле се иадам, да ће и књига бити готова. „Старија сестра удаје млађу сестру" — вели једна срнска пословица : иа ја се поуздано надам, да је и моја прва књига свакоме препоручила и ову моју другу књигу, као своју млађу пестру! Од прве књиге имам још 400 комада, па ко жели да је купи, нека се пожури, док је још има! У Еарловцу, на Цвијети 1891 Свештеник Манојло Грбиб, катихета и проФесор српске Учитељске Школе.

Ради обавештења. Под овим натписом изишла је у 4. броју „Хрнш%анског Весника" (за април с. г.) изјава г. ректора београдске богословије, архимандрита Фирмилијана у иогледу „Књижевног огласа" јеромонаха Саве ГрбовиИа о књизи „Ручна свешшенччка иарохијска књига или Требник " (види: број 6. и 10. „Српског Сиона" о. г. нод рубриком „Књижевни оглас"). Г. Арх. Фирмилијан моли да се та његова изјава штамна и у овоме листу. Ми се тој молби и жељи рлдо одгшивамо, па као што смо у интересу напретка паше духовне књижевности саопштили горе поменути „Књижевни оглас" (и као што смо у 1. броју „Срп. Сиона", стр. 14., огласили и приказали и књигу г арх. Фирмилијана „Парох1алникт> сир^чЂ Требникђ и т. д.", ма да нам није ни послао ту књигу своју ради нриказа), — тако ево доносимо сада ради разјасњења ствари дословде и њсгову изјаву, која гласи: „Ради обавештења. Свима нама добро познати калуђер Сава Грбовић клевета ме, да „сам ја покрао некакав његов књижевни материјал и тако саставио Парох1алникт., па његову књигу издао нод мојим именом". Овако нешто штампали су чак и г. г. уредници „Сиона" и „Српски Сион" излаз! сваке педел>'3 н" великом табаку. Цена му је: За Аустро-Угарску, Босну и Херцеговину на годину 4 Фор., на ио године 2 фор„ п на чертвт године 1 Фор. За сшранг земље на, годину 5 фор Из Србије прима претнлату књижара В. Валожића у Београду. Поједини бројеви стају 10 новчића.

„Јавора". (Т. ј. штампали смо иослани нам књижевни оглас. Ур. „Срп. Сиона".) А овако клеветање могао је изнети само неписмени и среброљубиви Грбовић, и с тога јављам, да је ово иодла измишљошина и ниска клевеша. „парохГчлника до сад продато је преко 800 ком., и ко га има, увериће се, да у њему нема никакве новине, него све иознате молитве из постојећих књига, али само доведене у систематски ред. „Грбовић је намрравао, да штампа од прилике такву књигу и 1884 год. издао је проглас за „Ручну парохиску књигу" са 34 молитве. Но ПарохГалникту има их 75 — ето колика је разлика. Сад Грбовић издаје, носле 6 година, опет своју књигу са садржином великом као и у Ларохгалника, из кога и узима многе ствари, на које није никад номишљао. Но судећи по садржини, у којој овај неписмени човек има и парастос за веру и ошаџбину (да не да Бог и оваку грозну несрећу!) и пошто он сам, који не зна ни српски, држи коректуру, мислимо, да ће ово бити књига, коју само неписмени Грбовић може штампати, али коју иисмен човек неће моћи ни хтети читати. „Молим уредништво „Сиона" и „Јавора" да и ову кратку исправку изволе штампати, јер је у хатар истине Архим. Фирмнлијан."

ОГЛАСИ.

ОГЛАС.

1 — 2

Од стране сри. прав. цркв. општине срп. Чанадске, ставља се до знања свима лимарнма, да је ова општина намерна на св. цркви олук подићи. Процена је 103 ®ор. Који би вољан био овај посао подузети, нека изволи доћи на дан дражбе на мањак, која ће се одржати 12. (24.) маја о. г. У Ора. Чанаду, 20. априла 1891. Ј. Бугароки, Стојан Дими1, перовођа предселник. Претплата и огдаеи шаљу се накладној шшамварији А. ПајевиЛа у дунавској улици, а рукоииси уреднику Сави Пешровипу у Нови Сад. За огласе и објаве плаћа се по 6 новч. од једног реда ситних слова, а за жиг сваки пут по 30 новч. Рукопис.и се не враћају.

ИЗДАЊЕ И ШТАМПА А. ПАЈЕВИИА У НОВОМЕ САДУ