Српски сион

С тр . 274,

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 18.

такођер потписаше тај записник, — и још нека лица, који пламтише од радозналости. — Његово Високопреосвештенство госп. Ђ. Николајевпћ пошље за тијем тачан извештај и један примјерак нове књиге Јеванђеља на увиђење иатријарху у Цариград, и замоли га у име своје и остале двојице митрополита, да одобри рад, који је од пријеке потребе за овдашхву српску цркву. — Послије краткога времена од говара замјеник иатријархов, похваљује нову књигу Јеванђеља и труд око ње, али додаје, да ће коначна пресуда у тој ствари бити донесена, кад се ријеши по знато нитање о црквеним нравима, пово дом којег је патријарх поднио оставку. Нова књига Јеванђеља буде предана да се увеже и разашље свештенпцпма и црквама, које сујеискале. Напријед пред текстом Јеванђеља стоји овај натпис: „Во СДЛК^ СКАТК1Д, 6динос!5ц ]М111Л ЖНЕОТЕОрАЦЈТд и НЕрЛЗД-клИЛХКЈА ТрОИЦК1, ОТЦЛ, Н СК1НЛ, свдтлги> д|Ј\-л: Н с(ек 1 С очлн 1 нил \% позколенТ 'ел \х еги» цлр. п крлл. ЛпостолТческлги* Вглнмествл Гос!5длрд Фрлнцл 1исифл Перклгш, Бож'п1о л\илостТк> 1лнирлторл дкстрТнсклги), крллд ческлги и пр. и причлд: ЛпостолТчкклги крллл оунглрсклги и пр. и причлА. К ллгослоеешелга же ПрЕиСЕАЦЈЕНН-ћиШП^К СфБСКО ПрЛЕОСЛЛЕНК1\*% лруТепЈскопикх и ллитроиолЈтиЈЕх: Длвро-воснТисклги: Господннл ГеиргТА Н иколлееичл , зкор ничко-т!5зллнсклги : Господннл ДнопнсТл Ил'|еенчл , уерцегоЕТнско-злуоллЦнсклги': Госно4,ннл ОерлфТл\л ПероЕНчл: нздлдесд сТд вогод!>\-новеннлл книгл Оклфенное бгл г гелТе, иж дикенТел\а н печлтнкЈлхх тисненТел\ж Прлвите телствл восшиско-^ерцегоЕшсклги>, во грлд-ћ Олрлевк. ео л4;то и сотворенТА л\јрл зтчи, и Рождествл же по плоти Богл Оловл ли>ч, л\*ћсАцл лвг^стл". — Овај натнисни, као пробни лист, потписале су све шри владике својом руком. ТТТто се посебио тиче нашега посла при коректури и ревизијп Јеванђеља и

Апостола, који је одмах за Јеванђељем ушао у штампу и који се сад већ налази у повезу, — биће спомена о њему у продужењу овога чланка. — Паде ми овде сад на ум она изрека Д. Сандерса: ,,ИеБ' ипс! Назз зтс! раПепзсћ: сНе 1леБе уегзсћ1е1ег1: с1аз 5сћ1есћ1е, аћег с1ег Назз 1а5з1: сћсћ с1аз Си1е пГсћ^: зећеп". С тога, чим се разиђоше преосвештена господа, похиташе неки људи, да разнесу своје субјективне реФлексије о ствари, о којој је ријеч, нарочито о начину конФерисања трију владика, те прокадивши по Сарајеву, отискоше вијест у свијет, да је ошкривена шајна. Настаде опет вика по новинама српскијем и рускпјем, иуна разних нагађања и измишљотина, највише протнв овога међу нама великога сшарца, и по његовој прошлости, и по годинама, и по бистрини ума, и по садашњијем његовијем дјелима, — не имајући на уму, да неосновани и неиромишљени нанадајн не стварају авторитета у цркви и народу, којп су од неопходне нотребе, особито народу, који нема своје политичке самосталностп, и који због тога ваља да се вије око своје цркве. као најјачега стуба свога опстанка. Бранити своју вјеру и народност, свето је и иоштено; али треба знати, да се обрана и борба не састојп у бесавјесној вици и бесавјесном сумњичењу људи без пријекора, него у тактичком и енергичком сузбијању Фактичке навале на вјеру и народност, ма од које стране дошла. По моме мишљењу има веће и опаснпје зло по вјеру и с њоме скончану народност код нас Срба, него што је најбезобзпрнија политика, или папизам са свима својима органима; то је безв]ерица , која се махом већ завлачи под корјен религијозног живота, да га подгризе и поруши, и прелази еманативно као пошаст у све друштвене редове. Није ту само позван свештеник, да устане против