Српски сион

Б р . 18.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 281.

и набраја шта би ваљало даље у овој ствари чинити. Међу тим пустимо нека сам меморандум говори, који је у целој својој садржини руком самога ТеоФана писан, а гласи од речи до речи овако : „Моноштор је једна од помешаних општпна Темпшварске Дијецезе, које су месеца септ. 1864. године као ошптине чисто романске уступљене Арадској дијецези од Консисториума темишварскога, гезресиуе предсједнпка Михаловића и Нотара Петровића без знања Патриарха Дијецезана, и без питања житеља, дакле п у смислу тадашње највише резолуцпје илегално сасвим. „При комисији расправној констатирало се је, да је у Моноштору око 600 Србаља, а Романа, кад и Зденцијеве слуге и Цигане урачунам, нешто мало више од 600 душа. „Како се та помешаност тако констатирала, Архпмандрит Бездински искао је. да се и до решења деобнога пигања њиовога, иста општина као помешана у подручије темшпварске Дијецезе новрати у смислу највпше резолуције. (УНе дотични пункт.) „Искање то остало је без свакога успјеха, јербо је Епископ Арадски изразио се, да се на случај рехабилптирања Српске Јерархије у Моноштору, као и у другим местима, боја револуције. „Тако Моноштор остаде нод романском облашћу до даиашњега дана, чекајући спаса од народнога сабора, кому је рок неизвестан, „У томе чекању губи српска страна много, јербо јој агитацијом романскога свештеника одпадају многе душе и како јој је честити свештеник Иса Јовановић међу тим умрво, те српскога свештеника немају, бојати се, да ће до сабора српска страна свести се на врло незнатан број душа. „Тога радп, да добију српскога свештеника, писали су Србљи молбено на ви соки министериум оданде је нешто дошло на темишварски консисториум, који је то устунио Арадској консисторији. „Усљед тога Арадски епискон нуди

Србље са романским свештеником, јер велп Србина нема, а и кад би имао, не би га од својих смео дати Србљима. „На то су они по други пут писали министарству, но одговора никаква не добише. „Тако стоји са свештеником, — а у цркви је служба свештеника чисто влашка. „Настојавању Србаља пошло је за руком додуше да су добили српскога учитеља али на њиов великп терет, јербо кромје свога особитога издржавања србскога учитеља, морају оии екстра да нрилажу у комун на издржавање и влашког и немецког учитеља „У таквим околностима молба је њиова: 1-во, да им се даде сриски свештеник, кога ће они сами плаћати, уз једну сесију (има тамо 2 сесије); 2 го, да се опросте од прилагања у комун на издржавање влашког и немецког учитеља (9 Фор. 1868!) 3 ће, ако је могуће, и није доцкан, да им се и од државне субвенције рго 1869. даде каква помоћ, барем 500 Фор на издржавање сриске школе. „Почем за такву своју молбу не добивају аудиенције ни код органа жупанијске власти, ни код консисторије, ни једне ни друге; тога ради долазе они с њом пред високоблагороднога Г. Мандића, министеријалнога секционога саветннка, да их он по своме родољубију и доброти упути, шта да чине, п како да се иомогну. Треба ли у коме обзиру што вис. министарству нредати молбено, они су готови то по упутству, што ће им се дати, и тамо у Пешти наппсатп дати. „Како је исто тако као Моноштор Араду уступЈвена Ечка добила неки дан помоћ државну кроз српску консисторију, а не Арадску, тиме се некако признаје српска комнетенцпја по тим местима, те ће сада и Моноштор путем српске консисто рије можда лакше добити помоћи, а који ово пише нада се поуздано, да их Господин Мандић без утјехе одпустити неће, јербо је утјешио толике Србље и по други крајеви са родољубнога ревновања и помагања свога." Меморандум овај, који је уручен био