Српски сион

СТР. 280.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р. 18.

XIР Н, из збирке Мак I. „бктбнш" *) ЗА ВЛАДЛВИПЕ ИМЦЕРАТОРА РИМСКОГ ii тта ра АУСТРИСКОГ КАРЈГА VI. * „ /И л т к а н & П р 0 с К 0 Л\ и Д I и. Гди Тисс Хрсте вже нашх, стрлстх волкн$к> расп(тТЕже сл«ртх и погревЕнТе плт Т кј и,ркве радн сТе сеое6 претрпЕкн, и кркг сеонј ' Г г •" г Л/ кжЕСтвенн8к> ланогок> лалст Т к * тое рлдн излн АВ1И И ВХ нев -ћсТ^ ЧСТ!?К> СЕСћ ЦТ .рушвмн, ПрТнЛХИ НН-ћ Л\ЛИЛ\ТНСА ЖЕрТВ^ СНО, IV Л \ИрФ, и тишнн-ћ 6Е теве прнноснл\^к>, н вс^уж в-ћда и н $ жд ' а влжденниже и раздорнну швстолнТи, и нлстоацји^х нЕстроЕнш, васкор-ћ насх из вави, и влгосаови влгое налгћрЕше н д >кл \0 иашЕ ежЕ влгополучна 1 нлчети, и ВЕЗпрЕИЕтТд всаког\у, к' славФ, твоен скончати, и касовЕршЕнТе силок ПрЕСтаги) тбоег \^ д\*а, сп-ћшно проиЗЕЕСти сатвори. п\ ^ /) По бгглТи вктЕнТа. 01 л 6 цје Л\ОЛНЛ\СЕ \0 ДрЖДВЦ-ћпШЕЛГА 1л\ПЕ'ратор -ћ нашЕл\% Карол^ шестол \ х , \0 држаЕ -ћ \0 повЕД-ћ прЕг .иванТн л \ир-к здравТД и спасЕнТи ег \0. II \^ ежЕ гд^ вг^ нлшел ^ сав-ктх влгх \0 в-кре прллославнЕн и \0 свгки своеи саворнф.и апстлскои влсгочноЛ и ,рКЕи, ва срдца его всадити и ка всен паллт-к ег \0 вадаун!5ти, л\ирнажЕ н влгал \0 не Л сов-ћтовлти н глати, всЕгда уЧтроити, и \0 ежЕ у-л \нрнти, и свршено направитп и сад-ћлати, рцЕл\ж еси гди у-СЛИШИ И ПОЛ\ИЛ!5И Призри гди ЧЛКОЛТОВЧЕ л\лсгнвиил\х своил \7. ^Окомг на нк! рави твод, к' твоел\!5 блго !5тровТ(о к-ћрок> прнпадак>ф '1а и у -слишн л\лен Т а н<$ша, у*толи ксе крлл\6ли и настоЕфад нЕстроЕнТд, н раздорна \0встоан Т д у -празднн, и блгослокн ВЛГОЕ НЛЛ\ЕрЕШе и д "ћлО Н^ШЕ *) Стара рукопис на по табака. Биће да је та „јектедија" за време оних љутих ратова са Турцима од 1716. год. до Пожаревачког мира 1718. год. прописана била. М. .1.

0 3 н ^ма Луд ајића. БЛГОПОЛ^ЧН\Џ НЛЧЕТН, н сп-ћшно крол^ всакаго ПрЕПЕТТа, ка СЛЛК!5 ТКОК> СКЕрШНТИ, ИКО КСЕСИЛНОМ^ Црк, Л\ЛИЛЛТИСЕ у-СЛНШИ Н ПОЛ\ИЛ!5Н. Лггла ткоего уранитЕаА прнстаЕИ д-ћа^ нашЕ 'л\!5 влго !5 еетливе гди , н \0 вже елспетити КСЛ ПрЕПЕТТа енди /МНуХ И НЕЕИДНЛ\И\-& крагок. ПоспЕшасткожЕ кав.СЕ 'л \'А ка влгопол!5чн6л\8 скрШЕН1К> Д'ћллК1(ЈИЛ \'А СЛТЕОрИТИ, Л1оЛИЛ\ТНСД ПрЕБЛГТД СПСЕ улслиши И ПОЛ\НЛ^|1. Т $К>ЖЕ вктЕНПО ГЛ^ТН НЛ ЛИ гТн, на у-ТрЕНИ И на ЕЕЧЕрНН, КаС!5г!5г.Е'Д Дд-ћжг Г10Л\ПНЛЕТСА \0 ЦрЕ." I. МЕМОРАНДУМ, од 2. Фебр. год. 1870, који је Твофан ЖивковмИ још као архимандрит бездински пријшком наше деобе еа Романима на миниетарског секционог саветника г. Теодора Мандића управио. Како што се оно у листу „Бранику" од пр. год. бр. 136. на другој страни листа у другом ступцу од доле наводи, да је „заслуга ТеоФана Живковића особито велика била приликом наше деобе с Романима. Као што је онда темишварска дијецеза заиуштена била, он је као бездински архнмандрит много помагао, да се интереси српскога народа очувају" — тако у доказ истинитости наведених речи ево да изнесемо пред поштоване читаоце овога листа горе поменути меморандум, да се из садржине његове сваки увери, са каковом је жарком љубављу ТеоФан пратио српске ствари,п какосе топло заузимао поглавито за мешовиту општину Моноштор у темишварској дијецези са близу 600 становника српских, која је општина противу закључка генералног синода и краљ резолуцпје арадској дијецези предата. ТеоФан се из све душе трудио за ову српску општину Моиоштор само да би ју могао из чељусти романске дијецезе истргнути и српској јерархији прикључити; — па ако се не би одма усиети могло, ТеоФан у свом меморандуму даје савета