Српски сион

Б р . 20.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 315.

дају све те разлике; поред ученог тумачеља и узвшиеног нолета мислп наћп ћете поједине црте тадање народне историје; опазићете стварне успјехе нравственога преврата, који се не догоди од једанпут, дрску борбу старих убјеђења са новпма, ц побједу посљедњих, уплив старе литературе, при свем том, што је нестало старих нредрасуда; наћи ћете ново вјеровање, које се с почетка укорјењује у ни жим лруштвеним слојевима н одржава касније науком и говорништвом ; видићете, како су проповједиици почели продужавати дјело светих Апостола, и како је хрпшћанство усред старога свијета створило еноху цивилизације, са свим одпје љену од римске империје, но која при том коначном њеном паду, иод притиском варвара, ипак не остаде иста, него

се по ново — њеколнко вијекова касније — подпже. Чинило се, као да је у тој епоси на ново ускрснуо геније Грчке, који бијаше дуго поништен римским јармом, али сад пробуђен топлотом цраве вјере, која је тежпла да преобрази цио свијет, једиио тим проповједништвом, које је прије пропало на радост владалаца васионе. Тај геније јавља се скоро у исто доба ио свима предјелима империје: у Египту, у Киренн особито по грчким колонпјама у Малој Азијн, које бијаху негда чувене због богатства и раскоши своје. Он са свом могућом снагом радн и на свом властитом земљпшту, у онпм мјестима, од куда је он ншљао негда нросвету у Италију кроз своје писце, иокорио је Исток кроз Александра Маћедонскога. (Наетавиће се.) 1^* —

РЕЧ КА УСКРС.

ристос васкрсе! Хрмстос васкрсе, мила браћо! Та иесма над песмама, то поздравље над свим поздравима, којим Србин Србина, којим се православни хришћани између себе поздрављају, ори се и шири мал' не по целоме свету божјем. 0, да ми је, мила браћо, моћи како узети вас, те се вијнути с вама но целоме овоме свету беломе, на све четирм стране његове: од жарких земаља на југу, па чак тамо до ледених брегова пуетога севера, — иа да свуда туда ногледам свеге богомоље наше, да свуда туда чЈЈемо заносне несме елављенице, које данас испуњују свете храмове православне; да нам свуда туда замирише мирисави тамјан и измирна, која се данас у славу светог васкрсења — а на жртву сину божијем — приноси и пали; да нам очи засену од сјаја, да нам душа запева од миља, да нам срце заигра у груди кад загрме са часна олтара свете речи: „ Да коскресиета Бог7, и рлсточатСА срдзи еги>," исчренлетане звонким звуком звона, а зачињене несмом славопојком! Да, — да, мила браћо, кад бисте могли прелетети целим светом православним, кад бисте могли очима ирегледати цео сјај и славу, којом се данас испуњавају богомоље нравославне, тад

бисте тек у неколико могли — у неколико велим — појмити величину и важност данашњег нашег празника светлог Васкрсења Хрисговог. Али, кад бисте видели и нознаии ту славу и торжаство, зар се не бисте онда сами запитали : зашто се тај дан ускршњи такв јм славом слави и велича, и да ли је то радовање, славље и весеље наше умесно, да ли је оправдано? Лако ћемо свему томе одговора и дати и наћи, само кад добро знамо пгга се данас и данашњим даном слави и велича у нашо.ј св. цркви, и шта нам светли Ускрс Спасов казује и јавља, А то ћу вам — мила браћо — баш сад ево у кратко, у две три речи рећи и казати, само ме, молим вас, још мало чујте и послушајте. Свето Васкрсење Христово, данашњи дан, дан Ускрса, то вам је светој нашој нравославној вери оно, што је златна круна на глави поносне невесте. Њиме је Исус Христос круиисао сва своја дела, сву своју науку, сва своја чудеса. Да не беше Васкрса Христовог, да син божији није трећи дан после своје страшне смрти мученичке устао као нобедитељ смрти из гроба свога, не би сва овн вера наша имала за нас никакве важности ни цене; а баш васкрсењем Христовим добила је наука његова неизрециву важност по сав род човечијм.