Српски сион
Б р 23.
„СРПСКИ СИОН."
С тр . 359.
пак беше устинито вндело (Јов. 1, 9), ова пророци јавља Он Себе свету, већ непоплоћена исшина. (Јов. 14, 6) Не нривре средшш пзвором, вечним храмом, живим меним оргачом слова Божија као оно стари ваплоћењем истине. (Свршиће ое.)
0К0ЛН0СТИ ЦРКВЕ И ПОТРЕБЕ ОНОГ БРЕШЕНА КАД ЈЕ АПОСТОЛ ПАВАО СВОЈУ АП0СТ0Л0КУ СЛУЖБУ ВРШИО И СВОЈЕ ПОСЛАИИЦЕ ПИСАО.
(Свршетак.)
ветних уредаба и установа, трудише силом да утврде неизмењивост њихову у хришћансгву, као да су те установе одвећ
Но нротивуставити истину нера- важне и саме ио себи спасоносне: то је
ф- сабор »постолски донесе решење. да се незнабошци не терете старозаветним законским прописима. ^1^9 Нп ПППТПђуетппптн пртптг нАпа-
зумно] ревности за законом. значило би раздражити и још већма узбудити у хришћанима, који по јудејски жи веше, ту неразумну ревност јер бп се она у слеиилу своме могла опрети, држећи се букве св. иисма И тако дакле и оно што је у почетку по елабости новообраћених Јудеја могло извињено бити, постало је упорном и оиасном заблудом и лажним учењем оних. којп су по јудејски живели. Кривн појмовп савременог Јудејства, по којпма су се образи сами по себи сматрали за спасоносне, а оправдање само тако могуће, ако се ^уква закона кршила буде — таки назори лажних учитеља почеше се ватрено и с муњевитом брзином расиростирати у хрншћанству. Лажни учитељи не мислише попуштатп апостолском уверавању, него се на против и сами почеше за аиостоле издавати. ЛжикТн лпостолн, вели о њима апостол Павле. (II. Кор. XI. 13 22) Гордост их је побуђивала да траже себи следбенике: уотлта кдлил злтнса — говори он — дл ко клшеи плоти по\-клл/мса (Гал. 6, 13.) Таквих беше и у најзнаменитнјим црквама, као у римској и кориптској, и они су својим лажним учењем поколебали готово целу цркву Га латску. Дакле иротив таквих лажних учитеља преко је пужно било открити и утврдити непојмљнву н необориву истину Хри стову — открити и утврдити с те стране, са које је ненојмљива и поткопана била. Па пошто ее лажни учитељи. не разумевајући спасоносни дух и смисао староза
требало доказати и уоедити их, да Је у њпма тек предсказана и унраво предозначена тајна Христова, која им је важност давала, и да за то те предизображене уредбе. кад се са свим и н^тпуно тајна Христова открије, по себи губе своју важност и моћ, или што је једно и исто. укидају се и нрестају. Пошто је лажно учење постављало оправдање у испуњењу закона, дакле у заслузи соиствених својих дела, а не у Христу: то је нужно било протумачити и доказати, да је без Христа човек пропао и проклет скупа са законом самим, и да се човек само тако спасти и оправдати може, ако има живу веру у правду божју. На послетку, за време тога великог преврата, када се почела црква и међу незнабошцима утврђивати, задржав у заједници само избран остатак Израиља, имадоше хришћани да се са многим другпм тешкоћама и незнањем боре. Као што свака новина и нова уредба не може сваком једнако појмљива бити и изведљива на делу, тако је парочито било и с овом ванредном и свима новом новозаветном усгановом, која се појавила онда, кад су јавно против ње непријатељски устали и Јудеји и незнабошци. Неколицина обрезаних, незаражених заблудом оних који по јудејски живеше, не беше довољно чврста у вери, да је могла старозаветне установе што '•е вере тиче без разлике поштовати; и с тога се чако еаблазнише и у разлици