Српски сион

С тр . 374.

„СРПСКИ СИОН."

Б р.

сваке човечије науке: никад човек ие говораше тако, како говораше Христос. А то с тога. што је Он — Божанствени Учи тељ, или као што га блажени Августин назива. — „Учитељ над учитељпма, ког је школа на земљн, а катедра на небу.' ;

* Ми разгледасмо неке црте Лпчности Христове у видовима. да би иоказали Бо жанствеио достојанство ГБегово и тиме по

будили веру у ЈБега, као Сина Божнја, 1 ер вера у Христа распростире се н шири не само снољашњим доказима, лођичким сведоџбама историчким испитнваљем, већ живо и тсрешсшавом Божансшвене Личносши Хрисшове. Осећали бисмо се у вишем стенену сретни, ако иам је ношло за руком колико толико саоиштити и насликати јасан лик божанствене величине Христове. (Б. Белл ав и н т>.)

КРАТКИ КРИТИЧКИ ПОГЛЕИ НА С0Л0ШУН0ВУ „ПЕСМУ НАД ПЕСМАМА." о руског превр:о Григорије А. Николић, богослов.

вете књнге старог завета деле се на исшоријске, иророчке, иесничге и ^ философске. Ка несничким књпгама убраја се и књига „Песма над иесма ма", која заузима међу песнпчким ироизводпма стародревннх иисада јеврејских и несништва других древних народа без сумње прво месго. Песништво у Јевреја има два вида: иесма или химна (шир), као што је на ир. у Псалмима и Песмп над песмама, и ирича (машал) као шго је на пр. у Причама и Еклезијасту. Књига Јова сачињава дивно сједпњење од оба ова вида. Састав јеврејске свештене појезије иотпуно се разликује од иојезије народа класичних и јевропскпх; у њој нема ни рптма. нити размерног броја дугих и кратких слогова; но има т. зв иаралелизам Паралелнзам се састоји из већег или мањег броја делова, или редова, који стоје међу собом у једном познатом одношају, тако да се у јед ном реду реч дпже, а у другом се спушта. Паралелни редови етиха односе се међу собом на тај иачин, да једап ред чиии наликост, и опреку, или пак развитак другог реда (синоннмни, антитетнчки и синтетички паралелизам) Пример синонимног паралелизма јесте псалом 8, 5; антптетичног псалом 19, 8; синтетичног псалом 20, 9. Стпх, као што се види, треба да има бар два реда с

тога, да се покаже могућпост паралелизма. По овом та два реда јесу основни еастав јеврејског стиха (види н. пр. псалом 119). Прича пак не донушта другог састава. Све иесииштво делп се на сшрофе. СтроФе јеврејског песништва познају се пли но завршним његовим приневима, или нросто по току миели. Век Давнда и Соломупа беше иерпод цветања јеврејског песништва; оно је достигло највншп стенен савршенства н лепоте у Псалмима Давида и у Иричама и Песмн наз, песмама цара Соломуна Песнички карактер Песме над песмама не псказује се тако у спољашњем облнку, него впше у лепом. песничком значају, који се у њој налази, — даље у њеном чудном језнку. у сликама, Фразама и у иолету Фантазије, која се овде показује чудно, необичпо. То је иесма, да јој нема иара ни у једном народу; дакле велпколепност њенастојп нада свнм песништвом сличнога рода. Сваки стих, свака реч, свако упоређење јесте овде дивно, ретко песннштво; унутарња свеза јесте велпчанствена. зиачајна и пуна леноте, која очарава. Чптаони Песме над песмама имају нред собом пророштво, алегорију и дивно песништво. Тако нисаги могао је само човек Богом задахпутп. Такове речп такова упоређења, таково дивно алегоријско несншптво, такав