Српски сион

С ТР . 420.

„СРПСКИ СИОН."

В Р . 27.

ловином тијела, одјевен је као цар, на глави има затворену круну, у руци држи златан скиптар. Бар на двадесет мијеста у Грчкој нашао је тај учењак, у мозајику и Фрескама, персониФикацију Јордана на сликама крштења Христовог. На неким сликама почивају ноге Хрнстове у води јорданској на четвртастом камену, а из углова тога камена помаљају се четири змије које у љутом али и немоћном бјеснилу подижу главу спрам Хриета. 54 ) На једној слици вирн из воде црвени камен, и на њему стоји Хрпстос, а змије из камена подижу главу на Христа. Кад кад је Јордану, у слици старца боје као вода. дато мјесто с десне стране Христу; мору пак. у слици дјевојке у модрој боји морској са зеленкастом круном, с лијеве стране. Јордан устрашен бјежи, а море вуку двије велике црвене рибе са позорнице. Који пут види се Дух свети у облику бијелог голуба да лети из стана божјег, који је пун анђеоских ликова. &5 ) Волио бих да сам имао при руци и внше шта, но за умирење моје савјести и за онравдање свега опога што сам рекао расправљајући питања, која се покрећу и која се могу покренути пред иконом крштења Христовог, мени је било и ово доста. Можда ће и другој браћи мојој такође бити доста, да стеку бар колико толико онравдано увјерење о томе, каква 54 ) 1)1 <1 гоп приповиједа да је питао еликара у ЕеФигмену, шта би имао тај камен значити и те вмије, па му није знао то казати. Пзгледа ми то чудновато. Бар што се змија тиче. Мени се чини, да је то лако проту мачити. Већ пред празник богојављења пјева православна нрква на вечерњој служби 5. јан. „СЛДК^" на „ГоСПОДН ВОЗКДух", п та лијепа пјесма гласи: ГотОКНСА 1ордане р'кко, се ео прнуодитх Христосж, Когж креститисА № 1шлннд, да змТевж невидилшд глакк! сокрЗшнтж вожествомх во кода\*х тко Ир, , . У служби богојављенекој, истом приликом, пјева православна црква; СОКр!зШИЛ2 6СИ ГЛЛКК1 ЗЛ116КХ. Змија је символ гријеха, крштење Христово зачетник нашега крштења, којим се ослобођавамо гријеха. С .Јордана полази Христос на дјело евоје, које је постало потребито баш због ђавола-змије, а на првом кораку управ срешће га опет ђаво. Те мисли морале су руководити сликара, кад је сликао ове змије. А камен, није ли сам Христос ? С вјером у њега, кроз св. крштење, ностаје хришћанин слободан од отрова ђаволског. 55 ) ВМгоп-Зсћа/ег, Ор. ек. 8. 178. п. 2. 3.

мора изгледати икона крштења Христовог, ако ће јој православна црква дати одобрење. На крају још једну ријеч. Да се разумијемо. Криво би ми учинио свако ко би помислио да је ова иконописна цртица хтјела раснирити кавгу међу браћом, или можда кога омаловажити. Само који зрачак свјетлости хтио сам да иустим на питање, које се у јавпости покренуло и за које мишљах, да га нокрснуше људи мени блиски. Њих сам хтио измирити, показујући им једини, како се мени чини, начин за иравилно и праведно ријешење њиховог питања. Можда ће коме од њих и криво бити, но нека не буде ни Ј >дан љут на ме, јер сам говорио само оно што мишљах да је оправдано. Као што се из цпјеле ове цртпце могу увјерити, ја сам на њих мислио и о њима говорио само толико, колико је било нужно, кад су ми они већ турили перо у прсте, да пишем ову цртицу. Само нак питање било је за ме главно. Од једнога укора, који се може и мене тицатп, и ако се ја нијесам освртао ни на једну слику ни једнога нашег сувременог сликара, морам се бранити. Мој пријатељ Јоснћ наприједје окрстио свако устајање против извјесне слике неким чудним именом, строгим консерватизмом. 56 ) Моје разлагање не подудара се баш ни са оном сликом. Укор пада и на мене. Па }ош можда иа мене баш првога. Консервашивац! г У свпјету се људи стиде тога имена. Мо жда и с правом. Али у цркви, кад се тумачи учење црквено, било то тумачење или ријечима учитеља, или чинима богослужења, или кичицом сликаревом, или длијетом каменоресца, тада не може нико што друго бити већ — консервативац! Свако мора чувати неноврјеђено оно што је у срцу цркве. И ја сам увјерен, да је и мој пријатељ исти такав консервативац. Па тек кад се томе консерватнзму задовољи, кад се срце цркве сачува од врпједа, тада истом, прелазећи ту границу, можемо и смијемо куд нас је воља, било либералним7~" 1 било радикалним правцем. Но тада ће мој 56 ) „Сриски Сион год. 1891. бр. 23. стр. 362.