Српски сион

Б р . 27.

„СРПСКИ СИОН."

овој земљи вршнће он ону веллку мисију, за коју га је Госиод изабрао. Празник пасхе дакле основан је на врло важном догађају теократичне израиљске историје, и по том имађаше врло велики иначај у јеврејском народу и његовом религиозном животу. Да видимо дакле у чему се састоји овај празник. Закон, који одређује, како ваља праз новати пасху, налази се у старом завету, поглавнто иак у петокњижију мојсијсвом Први пут се спомиње у Исходу ХП. 1., на име тамо, где излази народ израиљски из Мисира. Најопширније на овом месту спомињу се правила, и то Бог их говори Мојсију. Ова иаредба понавља се више пута приликом оиширног законодавства на Кориву и у пустињама амонскпм. Овом ирпликом наредба о пасцп или се само у кратко наглашује, или се поред овог и поједини моменти празновања јасније, околностима сходније изражавају. У Исх (ХП. 1—28 ) исказао је Господ. како ваља клати пасху с обзиром о обито на та дање околности. За то има на том месту сиоменуто и такових тачака, које су доцније постале излишнима; нпр. оно: „А овако једите: опасани, обућа да вам је на ногу" и т. д. које се доцније као из лишно није чинило. Поред свега тог ово је место најглавнији извор за празновање. Име „насха" примили смо путем грчког језика У јеврејском право име гласи (Свршиће се.)

„песах" и но тумачењу оријенталиста дола-^и од глагола „пасах". Основно значење овог глагола јесте „скочити", отуд после и други смисао „прећи, проћи" т. ј. нрећи нреко Мисира. и поубијати првенце мисирске, а међу тим, да народ израиљски остане неповређен. У српском преводу по Даничићу врло је згодно употребљена реч „пролазак". У српском језику „ироћи" значи кретање кроз извесно место, ал значи и оставити неког на миру. (| иди Амос УШ. гл. 2.) Оба ова смисла садржи у себи и реч „пасах". Данас у цркви хришћанској употребљава се по грчком смислу преливена реч „пасха" (Л«0/м). Како је она добила у грчком језику ову Форму, ако је ко радознао, нек завири у беседе Григорија Назијанског, на име пак у његову беседу о Ускрсу (385 г. у Аријанзу) па ће тамо видети, где стоји : „Ми често наилазимо у списима, да се тамнија обележ]а претворе у јаснија, или тврда у избрана то исто опажамо и овде, т. ј. некп су држали. да ова реч обележава страдања Христова, која су нас спасла, и због тог су прекројили јеврејску реч по грчком смпслу. Дугом употребом би примљена ова реч, и доцније приписивала јој се много већа важност, јер ју је народ, као побожнију радије слушао." Данас у целој цркви хрпшћанској, и на истоку и на западу, како у богослужбеним тако и у иаучним богословским делима, употребљава се реч „насха."

0 ОПШТЕШ ФОКДУ ЗА СБЕШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И СИРОЧАД.

(Наставак.)

.огло би се рећп : па је ли ираво ^из милосрђа нрема удовици једно к га Петра иоткопавати темељ зграде Фонда удовичког; за љубав сирочади једнога Летра крњити и смањивати фонд удовички и тиме доводити у опасност опстанак истога те дакле материјалну без бедност других многнх свештеничких удовица и свештевичких сирочади? Но зар није и не би бпло начина, да се осигурање удовице и сирочадп једнога

свештеиика Петра постпгне и омогући и без ноткопавања темеља зграде, и без крњења и смањивања Фонда удовичког? „Да ,је живео још годину дана, нмала би 15 Фор. месечно - ' — гласи прпведени одговор удовице нашег друга и брата. Из ових речи учимо се и дознајемо ми још нешто из штатута за удовички фонд архидијецезе. Месечна потпора од 15 Фор чини годишње 180 Фор. Улог је 200 Фор. Потпора је дакле са 20 Фор. мања, или