Српски сион

С тр . 522.

Б р . 33.

Разговор се почне о латинским иоетама, и Мушицки отвори читаво иредавање о њима тако, да је нуковник у својој радости новикао: „Ви сте први, кога сам у мом животу нашао, да разуме Хорација боље од мене !" За тим отворе књиге; пуковник је питао и свако владичино тумачење нажљиво бележио. Кад је нрошло време ручку, владичин слуга уђе нолагано у собу, иа кад види да га они нису ни погледали. опет изађе, и онима што су напољу чекали рекне: „Ови не мисле данас ручаги. Зло ће бити за нншега господина; жестоко се свађају на латинском језику, а пуковник све нише шта владика говори." Тако је тај нуковник неколико дана иснитивао владику о латинским иоетама, и као какав добар ученик све записивао шта му је владика говорио и објашњавао. Кад га је владика запитао: „Кад ћете ночети посао, због кога сте дошли?" нуковник му одговори : „Ах, ја сам већ јавио у Беч, да је све он<> нако; на клевета, што је о Вама достављено, и да гаквога владике, као што сте Ви, нема у читавој царевини." (Ово је причао песћику Љубомиру П. Ненадовићу покојни Јаков Димшић, члан касације, који је онда био секретар код владике Мушицког.)

СРПСКОМ С2ЕТ7Т Ове године навршује се двадесет и иеш година, од кад сра. црквено аевачко дрцшшво у Вршцу иосшоји. Још 1865. год., када се вршачка омладина са прве уједињене скупштине натраг нсвратила, почела је одмах с јесени те исте го дине невачку задругу склапати, имајући нред очима цел: да удружењем и заједничким сила- | ма када буде прионула, моћи ће до леног ре зултага доћи; а са својим вештачким и хармоничним певањем, моћи ће пак да улепша венац народном и црквеном певању. И већ подузеће ондашњег срн. младог нарашгаја исте још године поче да хвата дубљег корена. Родољубље и свеет вршачких грађана не само да му живот и опстанак даде, већ га гаји и одржава нуних двадесет и цет година, и као шго видимо, друштво још неуморио служи својој цркви и народу. Са пуним иравом може се данашње вршачко срн. црквено певачко друштво срећним сматраги, што је четврт века дочекало. С тога се и показала жеља вршачког срп. грађанства, као и жеља певачког друшгва, да се на достојни

начин прослави двадесетнета година не само од свога ностанка, кећ и свог непрекидног рада. Певачки управни одбор, са одобрењем пев. скупштине углавио је: да се дана 15. н 16 авг. о. г. на вел Тосаађу арослава одржи; а обавиће се овим редом: 1., У очи дана нрославе, у среду 14. августа, дочек гостију са стране; 2., На дан прославе, у чегвртак 15. августа у 10. сах. у јутру св. лигурђија са благодарењем, но подне у I сах. банкет, а у вече свечана беседа са иргранком, на којој ће сва иријављена невачка друштва заједпички невати; 3.) У петак 16. августа биће излет на брдо а у вече дилетангска позоришна представа. У то име част нам је иозвати све сриске неваче, иријатеље, нознанике и сваког брата, да нам дође и учесник ири прослави нашој буде. Молимо сваког брата и нријатеља, да нам свој долазак за времена јави, како би се одбор могао побринути за угодне станове. У Вршцу, на св. Пантелију 1891. Стевав Марјанови!, Др. Светозар Ваов&, друштв. тајник председник. ЗАХВДЛД. И овим путем топло се захваљујем брашшву манасшира Кувеждина, које ме је за по следње две године мога школовања у св. Боговији карловачкој са иедесеш форинаша годиш ње потпомагало. У Карловцима 26. јула 1891. Тривув Бугарски, свршен богослов. ПОЗИВ НА ПРИЛАГАЊЕ ЗА ГРАДЊУ ЦРКВЕ 7 ТРЕБИЊ7 7 ХЕРЦЕГОВИНЛ. Српска нравоскавна црквена опшшина у Требнњу у Херцеговини ночела је да гради цркву на развалинама старих српских манастира. Црква је већ до пола готова. Пошто пак општини не достају средства да доврши градњу, то је изаслала два своја члана: г. г. проту Саву ПјешчиИа и Сшеву ПеровиНа, да ио сриским месшима у Аустро-Угарској купе добровољне прилоге на поменуту цел. Речени изасланици имају од више власти државне дозволу за купљење прилога. Обраћамо пажњу српских родољуба на ове изасланике и молимо браћу и пријатеље Српства и православља, да