Српски сион

ЈЈр. 32.

притеку у помоћ нашој сиромашној али честитој браћи у кршној Херцеговини, с којом се ми вазда дичимо Добровољни придози на поменуту нлемениту сврху могу се слати и на г. Стевана ЧеровиКа, председника срп. прав. црквене општине у Требињу, у Херцеговини. Помозимо својски и искрено браћи Херцеговцима, да у Требињу дограде своју свету богомољу !

Ч 2 Т У Л> А *) (•ј" Алекоандар Павловић) иарох самошки и мест ,Јзаступник протојерејски, преминуо је после дугог боловања у 72-ој години живота свога у Самошу 22. јула о. г., а сахрањен је 23. јула о. м. Овај народни свештеник бавио се много књижевним рпдом. Колико је нама позвато, писао је у наше духовне листове и нревео је „Златоусшеве Ђеседе ", које је издала књижара Браће Јовановића у Панчеву. Осим тога превео је с немачког и Чокеов религиозни спис: „Часови за аобожна размишљања " („81ип(]еп (1ег Ап(1асћ1 и ) и издао је био позив на претплату на то дело, али га због слабог одзива није могао штампати. 11е;одико чланака из тога списа у његовом преводу изишло је у „ Гласу Истипе Молимо нријатеље покојникове, да нам више што саопште о животу и раду вредног покојника. За сад пак износимо из опроштајног говора пријатеља покојниковог г. Лазара ЗахаријевиКа. ад воката аз Панчева, овај одломак: „Неумитна смрт увек остаје у нобеди над животом. Њом све пропада, што је земно. Невидљива душа, та искра вечног божанства не подлежи смрти, она се сели у вечност Али без душе нема живота. Но има у животу још нечег, чиме смрт не раснолаже. А то су добра дела, леп глас. Душа векује на небу, а добра дела на земљи. Добра дела нису кадри беспристрасно и доетојно оце нити и пресудити смртни савременици. Добра дела су над смртнима узвишена Њих само историја опажа и граби из заборавности, оцењујући их беспристрасно и но заслузи, и врстећи их у своје редове, да их преда и најпознијем нотомству. Та вера у беспристрасни суд историје бодрила је и тебе покојниче на рад, у ком си *) Да бисмо могли у овој рубрици достојно исиратити на онгу свет сваког преминулог свештеника, молимо депо пријатеље овога лиета, да нам еаопште смртве елучајеве, воји се догоде, и да нанишу по коју реч иа живота доти^ног цокојника, Уредн.

С тр . 52.1 до смрти истрајао, не обзирући се на суд твојих савременика, који ти осим незаелужених непријатносги, нишга друго за гвој корисни рад нружити не умедоше. Уздање; твоје у историју не ће ге иреварити. Историја ће према твоме раду бити праведна. Отргнуће име твоје од заборава. А куд ћеш веће награде? Утруђен радениче за цркву и народ, лешкај сад мирно и снокојно. Дуг си твој одужио у сваком ногледу. Као твој поштоватељ и пријатељ ве од лане, него још од детињства свога, нраштам се с тобом болним срцем. Немам достојног пријатеља, којим би испунио у своме срцу празнину, што је ти твојом смрћу учинн. Заверавам ти се, да ћу те у леном спомену задржати док живим". Н0В2 КЊИГЕ И Ј1ИСТ0БИ. (Молимо поштоване писце, уредништва српских листова и издаваче књига. да нам своја издања на ариказ достављају. Молимо тако исто славна уредниш гва, да нам своје листове у замену шаљу.) — Историја светосавског манастира Ковиља, храма св. аранђела Михаила и Гаврила у бо■ госиајемој еаархији бачкој, са арисшуаом о чину монашком у оишше и у Срби. Нанисао Миррн ЂорђевиА, игуман и настојагељ све'1 о-аранђелског манастира Ковиља. — У Новом Саду 1891. издање манастира Ковиља ; штамнарија др Павловића и Јоцића. — п-на, стр. 237. — Књи га је ова посвећена Његовој Светости срнском патријарху г. Георгију Ђранковићу као ностриж нику и нређашњем архимандриту ковиљском, чија се слика находи на почетку књиге. Књига ова досга је опсежна и многи важни податци у њој послужиће као добра грађа за нашу исто рију. Садржина јој је ово: I. 0 православном монаштву и манастирима у опште; II. 0 срп ским манастирима и калуђерима; III. Манастир Ковиљ: а.) пос гање манастира Ковиља; — б ) првобитна стара црква манастирска; в.) саДашња црква; — г.) манастир Ковиљ и народни покрет 1848 и 1849; — д.) рушење старе цркве; — е.) економски развитак и етање ђратства од 1о70 до 1891; — ж.) занимање братства; — з.) старинске књиге и утвари; — и.) нострижници калуђери и настојатељи ман. Ковиља; — и ј.) пострижницн ковиљски, који су у живогу. — У књизи се налазе, осим патријарховог лика, још 7 слика, и то : слика старе нрвобитне цркве, па садашње цркве и ћелија мднастирских, капеле св. Параскеве, архимандрита Јована Рајића, игумана Мирона са брагством и ученицима ман. Ковиља, и нлан манастиреког земљишта. — Нека је хвала г. игу-

„СРПСКИ СИОН."