Српски сион

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 32.

ману Мирону на труду, што нам је тако лепо и ошнирно онисао манастир Ковиљ. Взд.ало би тако да се оиишу и остали наши манастири и њихове знаменитости. —- Карловачко Владичанство. Прилог к ис ■ торији српске православне цркае. Наиисао Манојло Грбић. катихета и про®есор српске учитељске школе у Карловцу. Друга књига : Насшавак црквене историје карловачког владичанства из другог дијела ирве књиге, а шо: од 1741. иа до 1784. године; дакле за владика: Павла НенадовиИа, Данила ЈакшиЛа, Јосифа СшојановиЛа и Пешра Пешро«иЛа. — У Карловцу, нггамнарија Карла ХауитФелда, 1891. — Велика ос мина, стр. 332. — Са слико.м владике Данила ЈакшиНа. — Овој књизи је цена изван иретнлате 1 ф . 50 н. и може се добити као и ирва код нисца у Карловцу (КагМасН, КгоаИеп). Од прве књчге има иисац још 200 комада. — И ова друга књта. историје владичансгва горњокарловачког израђена је исго тако изврсно и занимљиво као и нрва, и ми је можемо најтоплије ирепоручити нашим читаоцима. Писац ,је уз историјски део додао књизи овој још и : Уређење епархијских Консисторија и митрополитске Анелаторије, па Декларашорију од 16. јула 1779. („КрвспрШт Вес1ага1опига Шуг1сае Ка11оп18 и о(1ег (]аз „Ег1аи1егин^ге8спр1; и ) и Консисшоријалну Сисшему од 5. априла (25. марта) 1782. и касније наредбе и уредбе, којима је местимице измењена. — Писац није могао да са овом другом књигом заврши цело своје дело, него ће нзићи још и трећа књига. Ево како он то казује: „А сад ме ево са скром^ом изјавом, да овијем завршујем ову евоју другу књигу. Приређујући рукопис за штампање ове књиге, нашао сам врло много подачака, које нијееам никако смио изоставити, него сам их употријебио, и с тога се ова књига на толико раширила, да ми остали рукопис никако не може стати у одређени оквир од 20 арака, све да не штампам Декларагорије и Консисторијалне Системе. А потпуно сам увјерен, да ништа није на одмег, шго је у овој књизи штампано, па се надам, да ће ми и моји цијењени претнлатници и свн читаоци великодушно опростити, што сам их ево на овај начин иреварио Јест, преварио сам ево. али не од зла срца, већ у племенитој намјери, јер рад сам да све кажем, што је важније, на се тога „важнога" ево много нанизало; а вјерујте, да сам много и много изоставио. — И с тога овијем наглашујем, да %у даљу исшорију овога владичансшва наставишн у шреИој књизи, која ће бити слика н ирилика својијех старијих сестара, па макар била у неколико и недосега или швигаруша, то јест, макар била и помања. И чим ми претплатници норуче, да желе и трећу књигу — ја ћу је одмах и штампати, јер са некијем допунама већ ми је и за њу готов руконис". — Желимо

вредноме писцу лепа одзива и успеха и са тре ћом књигом!

ОГЈ1АСИ.

А<1 Бр. АО. 204. ех 1891. 110 Стечај. 1-1 Раснисује се стечај на бележничко месшо еиархије бачке у Новом Саду. Компетенти имају своје, са сведоџбама о способности и досадашњем службовању инструјисане молбенице, нутем епарх. административног одбора бачког, славној скунштини еиархије бачке, најдаље до 18. (30.) августа о. г. поднети. У II Саду, 3. (15.) августа 1891 Георгије Брангови!, Натријарх Српски, као унравитељ епар. бачке.

СТЕЧАЈ. Ради ноиуњења једног учитељског места на вероисповедној школи у Денши отвара се овим стечај. Плата учитељска је у готовом новцу 200 ф., 40 меци жита, 4'/ 2 ланца земље, на коју учитељ иорез плаћа. Учитељ је дужан осим школског предавања, новторну школу држати и у цркви иевац бити и при погребу суделовати, Првенство имају они, који су и мађарски испит ноложили. Молбенице се шаљу на преч. консисторију. Рок стечаја је до 1.(13) септембра о. г. Денша, 30. јула 1891. Радоолав Стојанови!,, Ђор$е Траанац, пр. перовођа. председник.

Е. бр. 504. К. 347 1891. СТЕЧАЈ. 112 Овим се расписује стечај на два упражњена стипендијска места но 105 ф. из закладе пок. Петра Божића Стеченици имају доказати: 1. Да су Срби нравославне вере, 2. да су сиромашног стања, 3. да су последњу школску годину с врло добрим успехом свршили, 4. да су душевно и теиесно потпуно здрави. За нигомце могу изабрани бити само они, који су из епархије темишварске, а међу овкма имају нрвенство, који су у Араду рођени. Молбенице се имају у року од 30 дана, рачунај^ћи од првог увршћења овога стечаја потписаној консисторији ноднети. Из конс. седнице, држане у Темишвару 24. јула (5. авг.) 1891. Епарх. консисторија темашварска.