Српски сион

Бр 40.

„СРПСКИ СИОН.- 1

С тр . 651.

ља ирадедовска огњишта и исељава се у бели свег. и тако ће нам црква примора иа бити да се уиронасти; те је ноштована нублика од мене и то очекивала: да покажем и начин, на који се може овој невољи доскочити. (Јвај осећај породио је у мени ону дужност, да се прихватим израде уиитног меморандума. Вољег. изведљивијег и сигурнијег начина од права нравославног патроната, ја нисам могао наћи; можда ће други срећнији бити од мене; но ипак нисам се могао доста начудити кад сам чуо, да је један мој г. колега, који држи сам себе не само за стручног, него и пуног са правиим и административним знањем међу осталим јавно рекао: како би се увађањем пашронаша крњило приватно нраво хиљаду и хиљаду сународника наших грунтовним укњижењем неке врсте „сервитута" на ненокретно имање њихово. Ово изјашњење звучп врло смешно (?) од једног српског свештеника јер он у место да потпомаже интерес и опстанак своје сонствене цркве и народа од којег живи, милосрдно сажаљева и жали сународнике! За ову високу мисао за цело је стекао себи пред иноверцима лепе за ,- луге ; али би себи још лепше стекао у својој цркви и народу, кад би знао навести таки случај, у ком би јецан кашоличкч. ио ', или чивушски рабинер изјашњавао се са таковим милосрђем. Тешко и жалосно би било за православну цркву. ако би од на ших свештеника више њих тако осећали као овај брат ! ! Ако би случајно били још и други оног мњења, те ако мисле да је питање права православног патроната неко нигање, које не заслужује пажње, то тима и свима заинтересованим нека служи на зпање следећи званични допис, на ме управ љен од стране велико сибињске митропо литске консисторије, који гласи овако : Бр. 230. ех 1890. Пречасни Г. ГГротонамесник! Високославна митронолитска консисто рија, желећи узети у носебну расправу оно питање Преч. Ваше, које сте преставили висок слав. епархијским скуптптинама, да се констагира у колико се могу

обвезати иноверци да плаћају парохијал (бир) нравославним иаросима ; — потребује све оне доказе, на које сте основали Вашу молбеницу у име парохијала (бира) према иноверцима из Кече, и на које сте се позивали под 1—9 у рекурсу Вашем подастртом торонталској жупанији. У нади дч ће Преч. Ваша имати нри руци све ове подагке, долазим Вас замо лити да би доброту имали ове амо подастрети за потребу претресања; а они ће вам се у своје време повратити По себп се разуме, да ће овде добро примљеми бити у овом ногледу и други докази, који су се доцније нојавили. то јест после подношења горе поменутог Вам рекурса. У Сибињу 11. ^23.) августа 1891. У одсуству Његове Ексцеленције: Леонмин, Симонеску с. р. иротосинђел, секретар митрополи.је. Ја сам у том уверењу, да неће нико претпоставити. да не би у овом телу бнло онакових људи, за које се мож^ ка .Јати не само да су стручни — него и да су снабдевени и са нотпуним знањем нравним п административним, даље пак да су јед ним путем и меродавна лица. Дакле пре него што би билп закључили да пшту од мене све податке, којн се односе на питање нравославног патроната, за цело су пре нромислили: да ли је вредно да се ово нитање у претрес узме — или не. — И тако сад када видимо да је сама митроиолитска консисторпја као највиши црквени Форум, не само уевојпла ову идеју, него узела у своје руке те иште и жели и у романском језику штампање и публиковање меморандума; — но себи се разуме : да ће се ово нитање само тако моћи свестрано претрести, ако ће сваки свештеник и интелигенција имати ири руци овај меморандум, да би га нроучити — те на основу тога — и своје мњење исказати могао. с тога је баш и нредлог г II. Д. са свим уместан био, да се исти и у овом цењеном листу у целости одштамиа У Срп. Вел. Сент-Миклошу 25. авг. 1891. године. Свехозар Петрози~ћ, протонамесник.