Српски сион

С тр . 650.

„српски сиое."

Б р . 40.

„многим местима у налад иде, и у неко „јим општинама још и нрадедонска огњи „шта своја напушта и у бели свет сели „се, дочим љегова места иноплемени на„роди заузимају. — Према предреченом „сматрам да је замисао Ваша срећна и „берићетна." Ово ми је писао у званичном одговору под 4 Д 6 марта т. г. бр. 19. пр. г. Јован НоваковиЛ, протонамесник вел. кикиндски, као саборски послачик нашег среза онда. када сам му саопштро мој чланак, који је изашао па јавност у овом цењеном лпсту у бр. 8. п 9 , дакле пре него што је имао у својим рукама део мемо • рандум. у којем сам оиширније пертрак тирао, и донео небројене законе, одлуке и наредбе, које нам гараптују наше нраво од више столећа. Када је г. Новаковић само нз једног чланка бпо тако одушевљен за „ идеју ирава иашроната" , сада када има у рукама цео меморандум даље пак з"ајући решење свештеничке конФеренције нашег протонресвитерата, којег је саборски посланик — без сваке сумње ће сада своју целу душевну снагу на то употребити: да проучавајућп Фун даментално све позиције које се налазе у меморандуму. не само на сабору борити се за ову идеју, него и довде — путем овог цењеног листа изнеће на јавност своје меродавно искуство о томе. То са потпунпм иравом можемо од њега не са мо као од стручног човека, него као и од нашег саборског посланика заискати у толико више. што смем предпоставити да сада, осим оног што је нашао у меморан думу — видећи и читајући горе наведену жупаннјску наредбу — могао је себи потпуно уверење стећи о томе: да је право православног патронага не само у опште изведљиво, него и од стране више политичне власти признато. Упитни меморандум као једногласно примљен и усвојен од стране свештеничке конФеренције арадског протоиресвитерата, није внше мој него свештенства т. ј. целог среза, и као такови је био у именашег протопресвитерата нодастрт вис. сл. Сабору као меродавном и позваном Фак тору, као највишој цркаеној власти. Ми

свештеници овог среза на овом сабору имамо у лицу г. Новаковића званичног заступника, коме спада у дужност наш предлог својим суделовањем подпомагати и за усвојење његово борити се, у противном случају био би неконзеквентан, дошао би у колизију са нашим решењем и са бирачима. Из овог узрока узимам слободу у име конФеренције — ради ори јентирања нашег — да га замолим: да би имао љубав изнеши на јавносш мњење своје и нут који ће узеги онда када ће ово иитање у конгресу на дневни ред прпспетн. Каже се — и то умесно — да се до бри закони слмо онда стварати могу, кад има странака и ,, рп;г' и „согЦга," и шта више, један чувени Францускп законодавац и то ]'е рекао: „кад не би било нротивне странке, то би ју морали за скуие новце купити, јер само са оваком се мо гу мудри закони стварата." Док златну боју добијемо, мора златна руда кроз много нроцедура проћи, и тако је то и са свачим. Ако ћемо ми ћутати и мњења своја притајивати — тада ће се можда за нас држати, да у нама оскудева племенити метал Ако ми план није уместан —- то нека други ко нађе и каже бољи, ако ни овај није добар, нека рекне коју о ствари трећи, четврти; и мисли ће се разбистрити и на нослетку ћемо добити зшшну боју. Истина да нисам од Вога пророчким духом. а нп генијалним умом обдарен; но ипак могу казати, да сам за минулих 28 година мога ноиовања то пскусио, да и од обичног човека, ко.ји нема ништа друго до ли природан ум, често се можемо учити; зашто дакле не бих и ја могао исказати моје мњење који по својој способнооти и могућности од 28 година делам у винограду господњем, с' пажњом пратећи светске догађаје, кад и кад бринући се о светским невољама, а особито нак о нашим црквеннм и народним Г1о мом схваћању, кад ко рекне А треба да каже и В; тако се створила и моја идеја, као што сам то већ изрекао, да нам је наше стање — односно нижег клира — маћијско, народ нам с дана у дан сиромаши, немогући терете сносити, остав-